Podnošenjem tužbe se pokreće parnični postupak. Tokom sudskog procesa, dozvoljene su određene pravne radnje i tužioca i tuženog. Povlačenje tužbe je pravo tužioca, koje može iskoristiti u skladu sa Zakonom o parničnom postupku.
Povlačenje tužbe je parnična radnja kojom tužilac izjavljuje da odustaje
od inicijalne radnje pokrenute tužbom.
Pravni status povučene tužbe je takav da se ona smatra kao da nije ni bila podneta i tužilac ima zakonsko pravo da je ponovo podnese.
Povlačenje tužbe može biti u vidu podneska ili usmeno izjavljeno od strane tužioca u toku ročišta. Povlačenje tužbe može biti delimično ili potpuno. Delimično povlačenje tužbe, u smislu zakona, postoji kada tužilac zahteva smanjivanje visine tužbenog zahteva za koje nije potreban pristanak tuženog.
Tužba može biti povučena bez ili uz saglasnost tuženog.
Ukoliko tužilac povuče tužbu pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, nije potreban pristanak tuženog za povlačenje tužbe.
Ukoliko tuženi pristane da se tužba povuče do pravnosnažnog okončanja postupka, povlačenje tužbe može biti izvršeno i kasnije (nakon glavnog ročišta). Pristanak tuženog na povlačenje postoji ako se tuženi ne izjasni o dostavljenom mu obaveštenju o povlačenju tužbe u roku od 15 dana.
Ako tuženi ne pristaje na povlačenje tužbe, povlačenje tužbe nema dejstva i parnica teče dalje. Povlačenje tužbe nakon donošenja prvostepene presude suda podrazumeva da sud donosi rešenje kojim utvrđuje da je povučena tužba, a da je istovremeno doneta presuda bez pravnog dejstva po tuženog.
Kod povlačenja tužbe se javljaju sledeće situacije:
– tužilac povlači tužbu i u isto vreme se ne odriče tužbenog zahteva i tada nastaje obaveza da se po službenoj dužnosti na odricanje od tužbenog zahteva pazi u toku celog parničnog postupka uz poštovanje načela od strane suda da stranke mogu raspolagati onim što se pred sud iznosi kako bi se spor razrešio, kao obaveza suda da posebno razmatra slučajeve u kojima je predmet spora ono čime stranke ne mogu raspolagati,
– tužilac se povlačenjem tužbe istovremeno odriče i tužbenog zahteva, što se zakonski posmatra kao odricanje tužioca od prvobitno podnete tužbe i ta tužba se ne može u istoj stvari ponovo podneti, pri čemu u ovoj situaciji nije potreban pristanak tuženog na povlačenje tužbe,
– izjava tužioca o povlačenju tužbe uz istovremeno odricanje tužioca od tužbenog zahteva sadržanog u tužbi, sudsko okončanje postupka je takvo da odluka suda ima važnost pravnosnažno presuđene stvari na štetu tužioca, a tužiocu nakon toga ostaje samo mogućnost da vanrednim pravnim lekom, predlogom za ponavljanje parničnog postupka, pobija stanje koje nastaje u pravnom poretku na osnovu ovakve sudske odluke.
Zakon predviđa i pravnu fikciju da se tužba smatra povučenom kada na ročište ne dođu tužilac i tuženi, a obavešteni su o održavanju ročišta.
