Intelektualna svojina (eng. intellectual property, skraćeno IP) je vezana za određene kreacije ljudskog uma i komercijalne simbole koji predstavljaju bestelesna dobra, a koja uživaju zaštitu na osnovu različitih nivoa isključivih prava. Prava intelektualne svojine su razne vrste zakonom definisanih prava koja zajednički predstavljaju duhovne, intelektualne tvorevine koje imaocu donose mogućnost ekonomske eksploatacije sopstvene tvorevine u uslovima u kojima je isključena konkurencija.
Bitno obeležje intelektualne svojine je da spada u apsolutna prava i da je monopolskog karaktera. Intelektualna svojina je predmet (tvorevina ljudskog duha i uma) zaštite intelektualnih prava.
Intelektualna svojina obuhvata prava na autorsko delo, patente, žigove, industrijski dizajn
ili druge oblike intelektualne kreativnosti i inovacija.
Najšira podela prava intelektualne svojine čini podelu na:
- autorsko pravo i srodna prava,
- pravo industrijske svojine.
Najvažnije kategorije prava intelektualne svojine obuhvataju:
- Autorsko pravo ili Copyright
Autorsko pravo je skup pravnih pravila i načela koje regulišu prava koje zakon daje autoru dela. Autorsko pravo je pravo koje pripada stvaraocima odnosno autorima književnih, naučnih i umetničkih dela tj. autorskih dela. Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo i on je nosilac autorskog prava. Autorsko pravo autoru daje isključivo pravo korišćenja autorskog dela ili pravo odobravanja drugima da koriste njegovo autorsko delo, a obuhvata i sistem zaštite tih prava bez obzira na vrstu ili kvalitet izražaja. Autorsko pravo štiti originalna literarna, umetnička i muzička dela.
- Patenti ili tehnološke inovacije
Patenti su kategorija prava intelektualne svojine koja daju izumiteljima ekskluzivno pravo na svoje tehnološke inovacije. Ovo pravo podrazumeva da samo izumitelji mogu proizvoditi, koristiti ili prodavati svoje izume određeni period, najčešće oko 20 godina.
- Žigovi (Trademark)
Žigovi, kao kategorija prava intelektualne svojine, obuhvataju prava na ime, logotip i druge oznake koje identifikuju proizvode ili usluge. Svi kreatori žigova uživaju pravnu zaštitu na svoja dela sa ciljem sprečavanje drugih da koriste slične oznake koje bi mogle izazvati zabune u vezi proizvoda kod potrošača.
- Industrijski dizajn proizvoda
Industrijski dizajn proizvoda obuhvata zaštitu estetskog izgleda proizvoda, kao što su oblik, dezen ili ornamentika.
- Trgovinska tajna kao kategorija prava intelektualne sojine
Trgovinska tajna kao kategorija prava intelektualne sojine obuhvata sve informacije koje imaju komercijalnu vrednost, jer su tajne (npr. poslovni planovi, recepti, metodologije). Zakonima o trgovinskim tajnama su zaštićena ova prava od neovlašćenog otkrivanja ili upotrebe informacija o trgovinskim tajnama.
Advokat za intelektualnu svojinu može pomoći pravnovaljanim savetima u vezi svih bitnih zakonskih tačaka koje se odnose na prava intelektualne svojine, a najboljem interesu fizičkih i pravnih lica. Advokat za intelektualnu svojinu vršiti zastupanje strana i podnošenje neophodne dokumentacije pred nadležnim organima kod povrede prava intelektualne svojine u cilju zaštite prava intelektualne svojine. Advokat za intelektualnu svojinu pred nadležnim sudom, kao ovlašćeni zastupnik nosioca prava intelektualne svojine, može da zahteva utvrđenje povrede prava ili ozbiljne pretnje da će pravo biti povređeno, zabranu radnji kojima se povređuje pravo intelektualne svojine ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno. Advokat za intelektualnu svojinu takođe može da zahteva pred sudom i zabranu ponavljanja radnji koje ugrožavaju prava intelektualne svojine pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu, naknadu imovinske i neimovinske štete. Advokat za intelektualnu svojinu, u toku sudskog procesa, zahteva i isključenje iz prometa, oduzimanje ili uništenje, ili preinačenje bez bilo kakve naknade, predmeta kojima je izvršena povreda prava intelektualne svojine, uključujući i primerke predmeta zaštite, njihove ambalaže, matrice, negative, zabranu otuđenja, oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju ili proizvodnji predmeta kojima se povređuje pravo, objavljivanje presude o trošku tuženog i davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava intelektualne svojine.