Postupak pred sudom povodom dugovanja potraživanja ili određene radnje (činjenje, nečinjenje ili trpljenje) se okončava pravosnažnom i izvršnom sudskom odlukom (presudom ili rešenjem). Donošenjem sudske odluke u korist izvršnog poverioca, a nakon njene pravnosnažnosti nastaje obaveza izvršenja u paricionom roku. To je rok u kome dužnik obavezu treba da izvrši dobrovoljno. Nakon isteka paricionog roka i stavljanjem klauzule pravnosnažnosti na odluku, poverilac pokreće postupak izvršenja.
Izvršni dužnik je lice prema kome se potraživanje namiruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja.
Mogućnosti, koje su na raspolaganju izvršnom dužniku pre pokretanja izvršnog postupka su:
– smanjenje troškova izvršnog postupka dobrovoljnim izmirenjem obaveze prema izvršnom poveriocu,
– mogućnost dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja i pre pokretanja izvršnog postupka tako što na predlog izvršnog poverioca, izvršni dužnik dobija od javnog izvršitelja poziv da dobrovoljno namiri dug kako bi izbegao pokretanje i vođenje izvršnog postupka,
– sporazumno namirenje izvršnog poverioca posredovanjem javnog izvršitelja,
– sporazumno namirenje obaveza izvršnom poveriocu u dogovorenim rokovima tj. „na rate“.
Po pokretanju izvršnog postupka izvršni dužnik dobija pismeno obaveštenje od javnog izvršitelja, koju preuzima uz obavezno Rešenje kao prilog. Rešenje je u formi pečata na poslednjoj strani Predloga kojim je izvršni poverilac pokrenuo postupak izvršenja ili obezbeđenja. Rešenjem se odlučuje i o prigovoru i o žalbi, dok se zaključcima nalaže preduzimanje izvršnih radnji i upravlja izvršnim postupkom i protiv zaključka nisu dozvoljene žalbe.
U slučaju da izvršni dušnik smatra da ima osnova za pobijanje Rešenja o izvršenju, ima pravo na podnošenje prigovora u zakonskom roku. Rok je naznačen u okviru odluke koja je zaprimljena. Budući da je izvršenje hitan postupak, propuštanje roka podrazumeva pokretanje postupka izvršenja.
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti je zahtev kojim stranke i učesnik u postupku mogu tražiti da se otklone nepravilnosti koje su nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja i podnosi se sudu ili javnom izvršitelju, zavisno od toga ko sprovodi izvršenje i on ne odlaže izvršenje.
Prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju razlozi za pobijanje rešenja o izvršenju mogu biti:
1) ako isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju nema svojstvo izvršne isprave;
2) ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije izvršna;
3) ako su sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeležnički zapisnik o poravnanju na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju poništeni ili na drugi način stavljeni van snage;
4) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze izvršnog dužnika;
5) ako obaveza izvršnog dužnika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, a izvršni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili uslov nije nastupio;
6) ako je potraživanje iz izvršne isprave prestalo;
7) ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;
8) ako je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje;
9) ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima koji su izuzeti od izvršenja ili na kojima je izvršenje ograničeno;
10) ako je nastupila zastarelost potraživanja iz izvršne isprave;
11) ako je u rešenju o izvršenju određen mesno nenadležan javni izvršitelj;
12) iz razloga propisanih posebnim zakonom.