U sudstvu se razlikuju vanparnični i parnični postupka. Vanparnični postupak je sudski postupak u kome se rešavaju građanske odnosno nesporne stvari – činjenice nisu sporne već sud primenjuje materijalno pravo na nesporno činjenično stanje. Za razliku od vanparničnog postupka, u parničnom se rešavaju stvari koje se dokazuju.
Parnični postupak je u Zakonu o parničnom postupku određen kao postupak kojim se “uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.“ Zakonodavac je uredio parnični postupak tako da sve stranke u sporu imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava.
Parnični postupak je složen i formalizovan postupak, koji se vodi prema pravilima Zakona o parničnom postupku. Parnični postupak osigurava jednaku primenu prava za sve strane u sporu.
Kako je parnični postupak formalan postupak, neophodno je poštovati zakonske odredbe za sve faze parničnog postupka: tužba, odgovor na tužbu, pripremno ročište, glavno ročište, donošenje presude, pravni lekovi. Stranke u parničnom postupku preduzimaju parnične radnje u pisanom obliku izvan ročišta, a usmeno na samom ročištu, ako nije drugačije propisano
Parničnim postupkom rešavaju se građanskopravni sporovi između dva ili više subjekata,
kada postoji spor o nekom pravu ili obavezi i kada nema saglasnosti strana.
Paničnim postupkom se rešavaju sledeća pravna pitanja i pravne oblasti: oblasti i pitanja:
- imovinskopravni sporovi (sporovi oko vlasništva, dugovi i potraživanja, naknada štete, deoba zajedničke imovine, sporovi iz naslednih odnosa),
- porodičnopravni sporovi (razvod braka po tužbi, vršenje roditeljskog prava, poveravanje deteta, alimentacija, utvrđivanje ili osporavanje očinstva/materinstva, podela bračne imovine),
- radni sporovi (nezakonit otkaz, neisplaćene zarade, naknade i doprinosi, diskriminacija i mobing, povreda prava iz ugovora o radu, vraćanje na posao po odluci suda),
- privredni sporovi (sporovi iz ugovora u privredi, naplata potraživanja, odgovornost za štetu, sporovi između članova društva u firmama, sporovi u vezi sa statusnim promenama),
- stambeni i zakupni sporovi (iseljenje iz stana, raskid ugovora o zakupu, neplaćena zakupnina, smetanje korišćenja nepokretnosti),
- zaštita ličnih prava (povreda časti i ugleda ili/i prava na privatnost, naknada nematerijalne štete, kao i zaštita od diskriminacije),
- intelektualna svojina (zaštita autorskih prava, žigovi i patenti, neovlašćeno korišćenje dela ili brenda ili ostalih oblika intelektualne svojine).
Parničnim postupkom se, shodno zakonu, ne rešavaju određena pravna pitanja. Parnični postupak se ne vodi u slučajevima: krivična dela (krivični postupak), prekršaji (prekršajni postupak), sporovi sa organima vlasti (upravni spor), nesporna pitanja (vanparnični postupak – ostavina).
Kako je parnični postupak složen i formalizovan pravni postupak, poželjno je angažovati advokata za parnični postupak. Advokat za parnični postupak pruža svu neophodnu pravnu pomoć strankama u postupku, zastupa ih, sastavlja tužbe, protivtužbe, opomene, odgovore na tužbu, žalbe, vansudska poravnanja, podneske i daje usmene i pismene pravne savete u vezi sa parničnim postupkom.
