Advokati Beograd – krivična dela učinjena putem štampe ili drugih sredstava javnog informisanja (krivično pravo)

Krivično pravo je zakonsko pravo, što znači da pravo na kažnjavanje isključivo pripada državi. Krivično pravo se temelji na načelu lične odgovornosti – učinilac može biti odgovoran samo za svoje postupke, koji su preduzeti s određenim oblikom krivice. Osnovni izbor krivičnog prava je Zakonik o krivičnom postupku.

Krivično pravo razlikuje krivicu i krivično delo, kao dve različite pravne kategorije. Bez postojanja krivice, ne postoji krivično delo. Postojanje krivice je samo jedan od elemenata, koji moraju biti ispunjeni da bi postojalo krivično delo.

Prema Krivičnom zakoniku krivično delo se definiše kao ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Da bi neko delo (radnja) imalo karakter bilo krivičnog dela, mora da ispunjava sledeće: radnja zabranjena zakonom, protivpravnost, krivica, krivično delo mora biti jasno opisano u zakonu.

Jedna od vrsti krivičnih dela, koja su definisana u Krivičnom zakoniku, jeste i krivično delo učinjeno putem štampe ili drugih sredstava javnog informisanja.

Krivično delo učinjeno putem štampe ili drugih sredstava javnog informisanja može biti:

• uvreda i kleveta (objavljivanje uvredljivog ili neistinitog sadržaja o nekom licu), koje se tretiraju kao teži oblik krivičnog dela i mogu imati strožije kazne,
• izazivanje rasne, verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti (pozivanjem na nasilje ili diskriminaciju) podrazumeva teže kazne,
• širenje panike i nereda putem lažnih vesti ili tvrdnji koje mogu izazvati paniku i nered putem medija, se smatra krivičnim delom sa otežavajućom okolnošću,
• povreda tajnosti podataka ili ličnosti (neovlašćeno objavljivanje tuđeg ličnog zapisa, fotografije, audio/video snimka) je krivično delo ako se time povređuju prava druge osobe.

Za krivična dela učinjena putem štampe ili drugih sredstava javnog informisanja postoji posebne odredbe. Zakon predviđa postojanje odgovornosti urednika i odgovornog lica u mediju, a ne samo neposrednog počinioca (novinara).

Posebne odredbe, shodno zakonu, su:

• odgovornost urednika (autor informacije ili odgovorni urednik ili lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja informacije),
• odgovornost izdavača i štampara (odgovornost izdavača za krivično delo izvršeno putem nepovremene štampane publikacije, a ukoliko nema izdavača ili postoje stvarne ili pravne smetnje za njegovo gonjenje odgovoran je štampar koji je za to znao),
• odgovornost proizvođača (za krivično delo izvršeno putem kompakt diska, gramofonske ploče, magnetofonske trake i drugih auditivnih sredstava, filma za javno i privatno prikazivanje, dijapozitiva, video-sredstava ili sličnih sredstava namenjenih širem krugu lica).

Žrtva ovakvog krivičnog dela može pokrenuti privatnu krivičnu tužbu, a u određenim slučajevima i zahtev za naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima. Žrtvama krivičnog dela putem sredstava javnog informisanja neophodnu pravnu pomoć može pružiti advokat za krivično pravo. Advokat za krivično pravo će pregledati objavljeni sadržaj i pravno oceniti da li se radi o uvredi, kleveti, povredi ugleda, izazivanju mržnje, ali žrtva mora lično da podnese privatnu krivičnu tužbu, koju advokat za krivično pravo sastavlja i podnosi u ime žrtve. Advokat za krivično pravo zastupa pred sudom zastupa oštećeno lice tokom postupka, vodi glavnu raspravu, iznosi dokaze i unakrsno ispituje svedoke i može zahtevati da se sudskim putem sporni tekst ukloni ili da se zabrani njegovo dalje objavljivanje i emitovanje. Advokat za krivično pravo podnosi i tužbu za naknadu štete, pokrećući parnični postupak.

Advokat za krivično pravo može pružiti pravnu podršku i licu koje je optuženo za neko od krivičnih dela učinjenih putem medija. U takvim slučajevima advokat za krivično pravo analizira sadržaj i okolnosti, zastupa pred sudom i pregovara o mogućem sporazumu o priznanju krivice.