Delikvencija (lat. delinquere – pogrešiti, prestupiti) obuhvata sva ona ponašanja kojim osoba krši zakonska pravila, običaje i društvene norme.
Maloletnička (juvenilna) delikvencija se može posmatrati u širem kontekstu kada označava prestupničko ponašanje koje ima svoje psihološke, socijalne i individualne psihološke komponente.
Maloletnička delikvencija se u užem smislu (pravnom) definiše kao posebna vrsta kriminaliteta,
koja je određena kao prestupničko ponašanje mladih koja spadaju u krivična dela.
Materija maloletničke delikvencije je definisana Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugi opšti propisi primenjuju se ako nisu u suprotnosti sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
Maloletnik, prema zakonu, se smatra lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo osamnaest godina. Licu koje nije navršilo četrnaest godina u vreme izvršenja protivpravnog dela, a koje je u zakonu određeno kao krivično delo, se ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
Oblici maloletničke delikvencije se mogu svrstati u četiri kategorije:
1. radnje destruktivno uperene protiv integriteta drugih ličnosti,
2. radnje destruktivno uperene protiv vlasništva i materijalnih dobara drugih,
3. radnje povlačenja,
4. radnje samouništenja.
Druga podela delikvencije maloletnih lica razlikuje: prestupe krivičnopravnih normi, prestupe prekršajnih normi i prestupe moralnih normi.
Zakon pravi razliku između:
– mlađih maloletnika (od 14 do 16 godina) gde je moguće izreći samo vaspitne mere,
– starijih maloletnika (od 16 do 18 godina starosti) gde je moguće izreći i krivičnu meru maloletnički zatvor,
– mlađih punoletnika, koji su u vreme izvršenja krivičnog dela navršili 18 godina, ali u vreme suđenja nisu navršili 21 godinu života.
Nad maloletnim delikventima je, shodno zakonu, moguće primeniti sankcije u vidu vaspitnih naloga i krivične sankcije.
U postupku vođenja krivičnog postupka mogu učestvovati isključivo javni tužilac za maloletnike, sud za maloletnike i advokat koji je prošao obuku za maloletnike.
Vaspitni nalozi po svojim formalnim i materijalnim karakteristikama ne pripadaju kategoriji krivičnih sankcija za maloletnike, jer se u odnosu na krivične sankcije za maloletnike razlikuju po organima nadležnim za primenu vaspitnih naloga, uslovima propisanim za njihovu primenu i po sadržinskom određenju svrhe vaspitnih naloga. Vaspitni nalozi se prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu primeniti kao jedan ili više vaspitnih naloga i to za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Primena vaspitnog naloga prema maloletnom delikventu je u nadležnosti javnog tužioca za maloletnike ili sudije za maloletnike. Da bi mera vaspitnog naloga mogla biti izrečena odnosno primenjena, maloletnik mora priznati krivično delo i imati određeni odnos prema krivičnom delu i oštećenom licu. Vaspitni nalozi mogu biti u vidu poravnanja sa oštećenim, zatim kao obaveza redovnog pohađanja škole ili redovnog odlaženja na posao, vaspitna mera uključivanja (bez naknade) u rad humanitarnih organizacija ili poslove od opštedruštvenog značaja, mera nalaganja odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti ili kao vaspitni nalog koji podrazumeva uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu. Bilo koja vrsta vaspitnog naloga ima za svrhu nepokretanje krivičnog postupka prema maloletnom delikventu ili obustavljanje pokrenutog postupka, a sve u cilju uticaja na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi počinio krivična dela.
Kada je u pitanju krivični postupak za maloletnika, politika izricanja krivičnih sankcija prema maloletnicima podrazumeva učešće organa starateljstva odnosno centra za socijalni rad.
Krivične sankcije, kao oblik presude zbog učinjenog krivičnog dela, koje se mogu izreći u slučaju maloletničke delikvencije su: vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti. Vaspitne mere predstavljaju glavne krivične sankcije koje se mogu izreći maloletnim učiniocima krivičnih dela i to kao: mere upozorenja i usmeravanja, mere pojačanog nadzora, zavodske mere (mere upućivanja u vaspitnu, vaspitno-popravnu ili ustanovu za odvikavanje odnosno lečenje). Kazna maloletničkog zatvora se može izreći starijem maloletniku koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina u slučaju da zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Maloletnički zatvor ne može biti kraći od šest meseci ni duži od pet godina. Mere bezbednosti se mogu izreći maloletnicima ako im je izrečena vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora. Mere bezbednosti mogu biti u vidu: obaveznog lečenja alkoholičara i mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana (koje se ne mogu se izreći uz mere upozorenja i usmeravanja), mere obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi (zakon predviđa mogućnost njihovog samostalnog izricanja).