Advokati Beograd – mana volje (obligacioni odnosi)

Zakonom o obligacionim odnosima se uređuju obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica. Strane u obligacionim odnosima mogu biti fizička i pravna lica.

Ono što se po zakonu zahteva je autonomija volje ugovarača. Strane u obligacionim odnosima su slobodne da sklope ugovor, u granicama postojećih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, kao i da svoje obligacione odnose urede po svojoj volji u skladu sa potrebama i zakonskim propisima.

U pojedinim situacijama se može desiti da jedna strana u obligacionom nije sklopila ugovor u skladu sa pravilom autonomije volje. Tada se kaže da postoji mana volje.

Mana volje postoji, po Zakonu o obligacionim odnosima, ukoliko:

• postoji pretnja jednoj ugovornoj strani – u slučaju da je ugovorna strana ili neko treći nedopuštenom pretnjom izazvao opravdani strah kod druge strane tako da je ova zbog toga zaključila ugovor, druga strana može tražiti da se ugovor poništi, pri tom se strah smatra opravdanim ako se iz okolnosti vidi da je ozbiljnom opasnošću ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro ugovorne strane ili trećeg lica;
• je prisutna bitna zabluda, koja se smatra bitnom ukoliko se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine, te se svaki ugovor prisutne bitne zablude može poništiti i tražiti naknadu pretrpljenu štetu;
• postoji zabluda o pobudi kod ugovora bez naknade, gde se bitnom zabludom smatra i zabluda o pobudi koja je bila odlučna za preuzimanje obaveze;
• se javi nesporazum – situacija kada ugovorne strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje;
• postoji posredna izjava postoji ukoliko je prisutna zabluda lica preko koga je strana izjavila svoju volju, što ima isti tretman kao i zabluda u vlastitom izjavljivanju volje;
• postoji prevara, koja je moguća u više situacija: ukoliko jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna, zatim ukoliko je strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete, ukoliko je prevaru učinilo treće lice prevara utiče na sam ugovor ako je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru, kao i situacija kada je ugovor bez naknade moguće poništiti jer je prevaru učinilo treće lice, bez obzira na to da li je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora znala ili morala znati za tu prevaru;
• je ugovor prividan on nema pravna dejstva među ugovornim stranama, a u slučaju da prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

Advokat za ugovore može pružiti pravnu pomoć kod svih tipova ugovora, pa i ugovora gde je prisutna mana volje saugovarača. Advokat za ugovore informiše klijenta o pravnim posledicama takvog ugovora i njegovim pravima i obavezama, naglašavajući da eventualna tužba mora biti podneta u zakonskom roku. Advokat za ugovore utvrđuje da li je zaista bili prisutan neki od oblika manje volje i predlaže pravno rešenje za datu okolnost. Ukoliko je bila prisutna mana volje u ma kom obliku, advokat za ugovore podnosi tužbeni zahtev kako bi dokazao u sudskom postupku da je ugovor imao manu volje, jer takvi ugovori postoje sve dok sud ne usvoji tužbeni zahtev i dokaže mana volje. Advokat za ugovore zastupa stranku pred sudom, iznosi dokaze, dokumentuje manu volje i zahteva rušljivost takvog ugovora. U slučaju da postoji naneta šteta, advokat za ugovore će odneti i zahtev za naknadu štete proistekle iz ugovora sa prisutnom manom volje.