U praksi se često poistovećuju i preklapaju zlostavljanje na radu (mobing) i povreda prava ličnosti. Gledano iz pravnog ugla, zlostavljanje na radu i povreda prava ličnosti su dva različita instituta, regulisana posebnim zakonima.
Mobing (zlostavljanje na radu) je definisano i uređeno Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, dok je povreda prava ličnosti regulisana Zakonom o obligacionim odnosima.
Mobing je specifični oblik ponašanja (aktivnog ili pasivnog) i patološka (neprijateljska i neetička) komunikacija na radnom mestu, kojim jedna osoba ili grupa ljudi psihički i moralno zlostavljaju i ponižavaju drugu osobu, kako bi ugrozili njen ugled, čast, ljudsko dostojanstvo i lični i profesionalni integritet. Krajnji cilj je da se zlostavljana osoba ukloni sa radnog mesta. Zlostavljana osoba (žrtva mobinga) je često u položaju da ne može da se odbrani.
Najvažnija obeležja mobinga (zlostavljanja na radu):
- ponavljanje što znači da je mobing sistematsko ponašanje koje se ponavlja tokom vremena,
- cilj ili posledica ponašanja je povreda dostojanstva, ugleda, ličnog i poslovnog integriteta, zdravlja ili položaja zaposlenog,
- radno okruženje je okruženje gde je prisutan mobing i mora biti vezan sa radom i radnim odnosom,
- izvršilac mobinga može da bude poslodavac (fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu), drugi zaposleni ili grupa zaposlenih.
Lice koje pretrpi mobing ima pravo na naknadu nematerijalne štete.
Povreda prava ličnosti podrazumeva povredu prava na fizički integritet, pravo na čast i ugled i pravo na zaštitu privatnog života i prava na zaštitu fizičkog integriteta. Povreda prava ličnosti je svaka radnju kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života, časti, ugleda, prava na ime, privatnost, slobodu. Povreda prava ličnosti se ne mora ponavljati i nije ograničeno samo na radno okruženje.
Najvažnija obeležja povrede prava ličnosti:
- nije neophodno ponavljanje radnje, dovoljan je samo jedan izolovan slučaj,
- obuhvata veliki broj različitih situacija – kleveta u javnosti, povreda privatnosti,
- nije ograničeno samo na radno okruženje, jer se može javiti i van radnog odnosa.
Svaka povreda prava ličnosti nije automatski i neimovinska šteta u pravno-tehničkom smislu, ali nema nematerijalne štete bez povrede prava ličnosti.
Ključne razlike između mobinga i povrede prava ličnosti se ogledaju u sledećem:
- opseg: povreda prava ličnosti je širi pojam pod koji bi se moglo podvesti i zlostavljanje na radu, ali zlostavljanje na radu ima svoje specifičnosti i strože definisane uslove (ponavljanje),
- zakonodavstvo: mobing je regulisan posebnim zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, dok se povreda prava ličnosti tretira zakonom o obligacionim odnosima,
- nadležnost suda je različita, te se u praksi, sporovi zbog zlostavljanja na radu često vode pred osnovnim sudovima, dok se sporovi za povredu prava ličnosti mogu voditi pred višim sudovima, posebno ako se traži veća naknada štete,
- dokazivanje je različito – kod mobinga je potrebno dokazati da se radnja ponavljala i da je postojala namera povrede integriteta u radnom okruženju i posledice koje je oštećeno lice pretrpelo, dok se kod povrede prava ličnosti dokazuje sam čin povrede i šteta koja tako nastala,
- šteta je moguća i kod mobinga i kod povrede prava ličnosti i to u vidu nematerijalne štete (za pretrpljene duševne bolove, strah, naruženost, umanjenje životne aktivnosti),
- mobing (zlostavljanje na radu) je specifičan oblik povrede prava ličnosti u radnom kontekstu, sa dodatnim elementima ponavljanja i ciljanosti.
Advokatska kancelarija Slavica Janjić i saradnici Beograd pruža pravnu pomoć svim licima koja su pretrpela mobing ili povredu prava ličnosti. Stručni tim advokata dokazuje postojanje mobinga ili povredu prava ličnosti, preduzima sve dozvoljene pravne radnje u cilju zaštite klijenta pred sudom i ostalim nadležnim institucijama, kao i naplate pretrpljene štete.
