Nasledno pravo je grana imovinskog prava koja se bavi imovinsko-pravnim posledicama smrti nekog lica. Nasledno pravo je pravna oblast koja uređuje pitanja vezana za prelazak imovine, prava i obaveza preminule osobe (ostavioca) na njegove naslednike. Nasledno pravo se usko bavi pravilima i zakonskim procedurama u vezi prenosa imovine i prava sa preminule osobe na njegove naslednike. U domaćem zakonodavstvu je nasledno pravo uređeno Zakonom o nasleđivanju.
Nasledno pravo proučava pitanja zaostavštine, subjekata naslednog prava (aktivnih i pasivnih) i vrste sukcesije.
Ključni aspekti koji su važni kod naslednog prava su:
- pravo na nasledstvo (zakonski naslednici ili naslednici određeni testamentom),
- nužni naslednici (naslednici koji imaju pravo na deo nasledstva čak i kada su isključeni iz testamenta odnosno oni imaju pravo na svoj nužni deo),
- nasledni redovi (postoje kada nema testamenta i propisuje ih zakona kao naslednike prvog reda, naslednike drugog reda i dalje naslednike),
- testament (pismena izjava poslednje volje ostavioca, koja sadrži način i uslove raspodele imovine preminulog na naslednike),
- odricanje od nasledstva (pravo naslednika da se odrekne nasledstva, formalno, pred sudom ili notarom),
- dugovi ostavioca (svaki od naslednika odgovara za dugove ostavioca srazmerno visini nasleđenog dela),
- ostavinska masa je sva imovina (skup pokretne i nepokretne imovine, prava i obaveze preminulog, a koja se prenose na naslednike, ne uključujući lične obaveze ili prava koja prestaju smrću ostavioca),
- ostavinska rasprava (postupak raspravljanja zaostavštine pred sudom tokom kog se utvrđuju naslednici, delovi nasledstva i rešavaju eventualni sporovi među naslednicima),
- sudski postupci povodom nasleđivanja (spor povodom nevažećeg testamenata, spor u vezi povrede prava nužnih naslednika ili usled neslaganja među naslednicima).
U naslednom pravu su zakonski naslednici najčešće članovi porodice ostavioca – potomci, supružnici, roditelji i drugi srodnici.
Kada preminulo lice ostavi testament (zaveštanje), imovina se deli prema njegovoj volji, osim ako time ne krši prava nužnih naslednika. Testament može biti: pisani testament (ostavilac sopstvenom rukom napiše i svojeručno potpiše testament), notarski testament (testament overen kod notara u prisustvu svedoka) i usmeni testament (postoji u izuzetnim situacijama).
Pravilno rešavanje pitanja naslednog prava često zahteva angažovanje lica specijalizovanog za nasledno pravo – advokat za nasledno pravo. Advokat za nasledno pravo se bavi svim pravnim uslugama vezanim za pitanja nasleđivanja, zaostavštine, testamenta i ostalih prava koja proističu po osnovu nasleđivanja umrlog lica. Advokat za nasledno pravo se bavi pitanjima vezanim za testament (zaveštanje), koje se sastavlja pred svedocima, posebno ako se radi o usmenom testamentu pred svedocima. Ako postoji sumnja da je testament sastavljen od strane lica koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta ili je testament sastavilo u okolnostima prinude (ne svojom izričitom voljom), advokat za nasledno pravo može tražiti opoziv takvog testamenta. Kod pravnih poslova sastavljanja ugovora o poklonu, advokat za nasledno pravo će, shodno želji ostavioca, sastaviti ugovor kojim on posebno nagrađuje nekog od naslednika. Kako bi se izbegla povreda nužnog dela, advokat za nasledno pravo će sačiniti ugovor o poklonu u skladu sa svim pravnim odredbama Zakona o nasleđivanju. Advokat za nasledno pravo naročito može pomoći u ostavinskim postupcima, kada se raspravlja zaostavština preminulog – pokreće postupak ostavinske rasprave, zastupa naslednike pred sudom, pomaže naslednicima kod upravljanja nasleđenom imovinom i informiše o poreskim obavezana po osnovu nasleđivanja.
Advokatska kancelarija Slavica Janjić i saradnici Beograd ima dugogodišnje iskustvo iz oblasti naslednog prava i specijalizovan tim advokat za ovu pravnu oblast. Za sve pravne radnje ili konsultacije, kancelarija je uvek dostupna i fizičkim i pravnim licima, kako bi osigurala zaštitu zakonskih prava naslednika.
