Otkaz ugovora o radu može biti dat od strane zaposlenog ili od strane poslodavca. Ova materija je uređena Ugovorom o radu.
Shodno zakonu, radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:
1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:
1) ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4) ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
5) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:
1) ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;
3) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
4) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5) ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
6) ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti.
.
Ukoliko postoje razlozi za otkaz ugovora o radu poslodavac mora poštovati određenu proceduru kod davanja otkaza zaposlenom, u suprotnom dolazi do nezakonitog otkaza i zaposleni ima mogućnosti da zaštiti zakonski prava koja su mu povređena.
Prema zakonu nezakoniti otkaz ugovora o radu nastaje ukoliko:
– poslodavac proizvoljno, mimo zakonom predviđenih razloga, raskine ugovor o radu,
– zastarelosti razloga za davanje otkaza,
– ne ispoštuje zakonsku formu otkaza.
Ukoliko poslodavac nije dao otkaz prema zakonom navedenim razlozima, dolazi do postupka nezakonitog otkaza, čime su ugrožena prava zaposlenog.
Pojedini otkazni razlozi mogu se primeniti samo u određenom vremenskom periodu nakon što su nastali. Po isteku tog perioda njihova primena nije moguća, jer je tada došlo do zastarelosti otkaznih razloga, a otkaz se smatra nezakonitim.
Nezakoniti otkaz nastaje i ako se ne primeni određena forma otkaza. može doći i zbog forme kojom je otkaz dat. Zakon predviđa isključivo pisanu formu u vidu rešenja od strane poslodavca. Rešenje o otkazu mora da sadrži:
– izreku da radni odnos prestaje,
– naveden otkazni razlog uz obrazloženje,
– navedena pouka o pravnom leku protiv navedenog rešenja.
Rešenje se dostavlja lično zaposlenom, a ukoliko to nije moguće, ističe se na oglasnoj tabli poslodavca. U ovom drugom slučaju smatra se da je dostavljeno istekom osam dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli. Usmeno saopštavanje zaposlenom da je dobio otkaz je nezakonit otkaz.
