Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio je na snagu 24.05.2021. godine. Zakon o rodnoj ravnopravnosti definiše pojam rodne ravnopravnosti, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, uređuju vrste planskih akata u oblasti rodne ravnopravnosti i način izveštavanja o njihovoj realizaciji, institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, nadzor nad primenom zakona i druga pitanja od značaja za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti.
Prema Zakonu, rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života,
jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, jednake mogućnosti i prava u pristupu robama i uslugama, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada,
uz uvažavanje bioloških, društvenih i kulturološki formiranih razlika između muškaraca i žena i različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama.
Zakonom o rodnoj ravnopravnosti zabranjuje se rodno zasnovana diskriminacija. Zabranjuje se svaka diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, kao svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti, oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge), zdravstvenom osiguranju i zaštiti, socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima, oblasti bezbednosti, ekologiji, oblasti kulture, sportu i rekreaciji, kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.
Zakon uređuje:
• mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, koje podrazumevaju stvaranje jednakih mogućnosti za učešće i ravnopravan tretman žena i muškaraca na svim poljima rada, obrazovanja i društvenog života,
• mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici,
• obaveze organa javne vlasti, poslodavaca i drugih socijalnih partnera da integrišu rodnu perspektivu u oblasti u kojoj deluju.
Novine, vezana za Zakon o rodnoj ravnopravnosti, se odnose na:
1. uvođenje termina „rodno osetljiv jezik“ i njegove obavezne upotrebe,
2. obaveze poslodavaca (privrednih subjekata) da preduzimaju Zakonom propisane mere u pogledu godišnjih planova, prikupljanje relevantnih podataka razvrstanih po polu i njihovo dostavljanje nadležnim institucijama,
3. kaznene mere za privredne subjekte (poslodavce) koji ne sprovode politiku rodne ravnopravnosti shodno merama donetim novim zakonom.
Rodno osetljiv jezik je prema zakonu definisan kao “jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu.“ Uvođenje rodno osetljivog jezika, kao obaveze, podrazumeva da se u jeziku javljaju novi termini i izrazi u ženskom rodu za sva ona zanimanja kod kojih do sada to nije postojalo, kako bi se ostvarilo jednako pravo i obaveza i za žene i muškarce. Obaveza upotrebe rodno osetljivog jezika je, prema novom zakonu, obavezna za sve privredne subjekte koji imaju više od 50 zaposlenih.
Privredni subjekti će morati da sprovode zakonsku obavezu u vezi rodne ravnopravnosti i rodno osetljivog jezika kroz svoje godišnje planove, koje moraju da dostavljaju nadležnim organima. Godišnji planovi (programa rada) treba da sadrže:
– kratku ocenu stanja u vezi sa položajem svih radno angažovanih žena i muškaraca u okviru privrednog subjekta, uz navođenje godina starosti svakog od njih,
– spisak posebnih mera, razloge za određivanje posebnih mera i ciljeve koji se njima postižu,
– početak primene posebnih mera, način njihovog sprovođenja i kontrole, kao i prestanak sprovođenja posebnih mera.
Privredni subjekti su u obavezi da godišnje planove dostavljaju nadležnim organima (ministarstvo nadležno za ljudska prava) u roku 15 dana od dana donošenja godišnjeg plana.
Predviđena zakonska kazna, ukoliko se obaveza ne ispuni (bilo da izostane obaveza sastavljanja ili obaveza dostavljanja godišnjeg plana, kao dela godišnjeg izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa) je od 50.000 do 2.000.000 dinara za privredno lice, dok je za odgovorno lice u od 5.000 do 150.000 dinara. Kaznene mere, u istim iznosima za pravna i odgovorna lica, su propisane i za nepoštovanje: na rodu zasnovanom prestanku radnog odnosa, uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju i seksualnom ucenjivanju, rodnoj neravnopravnosti za vreme odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, kao i nejednaka zarada za isti rad ili rad jednake vrednosti.
