Skip to main content

Medicinsko pravo je grana je prava koja se odnosi na medicinsku delatnost. Medicinsko pravo se može nazvati još i zdravstveno pravo jer se odnosi na zdravstvo kao delatnost odnosno i pravo zdravstvene zaštite, jer je u prvome redu usmereno na pružanje i zdravstvena zaštita pojedincu i stanovništvu. U užem smislu medicinsko pravo je određuje odnos između doktora i pacijenta kao pružaoca i zdravstvene zaštite.

U domaćem zakonodavstvu medicinsko pravo je uređeno opštim propisima, a koji obuhvataju: Ustav, Zakon o obaveznom osiguranju, Krivični zakonik, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o komorama zdravstvenih radnika, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima I drugi staleški tj. strukovni propisi. U obavljanju medicinke zdravstvene zaštite važnu ulogu ima i medicinska etika.

Budući da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti jedan od najvažnijih izvora medicinskog prava, zdravstvena zaštita, u tom smislu obuhvata: sastav društvenih, grupnih i individualnih mera, usluga i aktivnosti za očuvanje i unapređenje zdravlja, sprečavanje bolesti, rano otkrivanje bolesti, blagovremeno lečenje i zdravstvenu negu i rehabilitaciju.

Po Krivičnom zakoniku „Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela.“

Odnos između medicinskog i kaznenog prava postoji kada se davanje neke od medicinskih usluga može smatrati kaznenim delom.

Takođe postoji i odnos medicinskog prava i kaznenoga procesnog prava, kao odnosa medicinskog i građanskog procesnog prava, uz napomenu da je ovde reč o kaznenom postupku.

U okviru Krivičnog zakonika se pominju i jasno definišu i krivična dela protiv zdravlja ljudi:

  • nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije,
  • prenošenje zarazne bolesti,
  • prenošenje infekcije HIV virusom,
  • nesavesno pružanje lekarske pomoći,
  • protivpravno vršenje medicinskih eksperimenata i ispitivanje leka,
  • neukazivanje lekarske pomoći,
  • nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo.

I Nesavesno pružanje lekarske pomoći

Nesavesno pružanje lekarske pomoći, kao kazneno delo, prema Krivičnom zakoniku se definiše:

  1. „Lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
  2. Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.
  3. Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“

II Neukazivanje lekarske pomoći

Neukazivanje lekarske pomoći, prema Krivičnom zakoniku (Član 253.) propisuje sledeće kazne:

  1. „Lekar koji protivno svojoj dužnosti odbije da ukaže lekarsku pomoć licu kojem je takva pomoć potrebna, a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život ili opasnosti nastupanja teške telesne povrede ili teškog narušavanja zdravlja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
  2. Ako usled dela iz stava 1. ovog člana lice kojem nije ukazana lekarska pomoć bude teško telesno povređeno ili mu zdravlje bude teško narušeno, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
  3. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt lica kome nije ukazana lekarska pomoć, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.“

Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo je takođe krivično delo ali suprotno od prethodnih, ovo delo ne može izvršiti lekar, a koje je određeno zakonom kao:

  1. „Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
  2. Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi spravljanjem ili izdavanjem lekova.“

Za sva pitanja u vezi medicinskog i krivičnog prava odnosno krivičnih dela čiji izvršilac može biti samo lekar, možete se obratiti Advokatskoj kancelariji Slavica Janjić Beograd.