Oportunitet ili odlaganja krivičnog gonjenja je ovlašćenje koje ima javni tužilac da u slučajevima sticanja stvarnih i pravnih razloga u konkretnom slučaju ceni da li je oportuno odnosno celishodno pokretati krivični postupak ili nije. Načelo oportuniteta je pravo javnog tužioca da ne pokrene, odnosno da ne vodi krivični postupak protiv određenog lica u situacijama kada su ispunjeni zakonski uslovi za preduzimanje krivičnog gonjenja i predviđena je odredbama čl. 283. Zakonika o krivičnom postupku.
Specifičnost instituta oportuniteta se ogleda u tome da se odlaganje krivičnog gonjenja primenjuje samo na krivična dela koja goni javni tužilac,
odnosno samo na krivična dela koja nadležni državni organ goni po službenoj dužnosti.
Primena instituta oportuniteta omogućava izbegavanje podizanja optužnice za počinioca krivičnog dela, te se celokupan krivični postupak pred sudom ne pokreće, nema izricanje kazne, a samim tim i uvođenja počinioca u kaznenu evidenciju. Mogućnost primene ovog instituta ograničena je na samo na fazu odlučivanja o krivičnoj prijavi, dok se u ostalim fazama krivičnog postupka ne može primenjivati.
Zakon dozvoljava primenu načela oportuniteta odnosno odlaganja krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca u situacijama kada je:
• predviđena krivična sankcija za počinjeno krivično delo u vidu novčane kazne,
• predviđena krivična sankcija za počinjeno krivično delo kazna zatvora do pet godina,
• okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela.
Prilikom razmatranja mogućnosti odlaganja krivičnog gonjenja, javni tužilac posebno razmatra sledeće činjenice, važne za primenu načela oportuniteta:
• ranija osuđivanost okrivljenog,
• postojanje ranijih prekršajnih kazni,
• okolnosti pod kojima je učinjeno krivično delo.
Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza:
1) da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu,
2) da na račun propisan za uplatu javnih prihoda uplati određeni novčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe,
3) da obavi određeni društvenokorisni ili humanitarni rad,
4) da ispuni dospele obaveze izdržavanja,
5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga,
6) da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja,
7) da izvrši obavezu ustanovljenu pravnosnažnom odlukom suda, odnosno poštuje ograničenje utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.
Uslov za odlaganje krivičnog gonjenja je zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela. Sporazum mora sadržati izjavu okrivljenog o prihvatanju obaveza iz člana 283. Krivičnog zakonika. Prilikom zaključenja ovog sporazuma okrivljeni mora imati branioca – advokata za krivično pravo.
Shodno Krivičnom zakoniku, javni tužilac određuje rok u kojem osumnjičeni mora da izvršiti preuzete obaveze, pri čemu taj rok ne može biti duži od godinu dana. Nadzor nad izvršenjem obaveza okrivljenog vrši poverenik iz organa uprave nadležnog za poslove izvršenje krivičnih sankcija, a u skladu sa propisom donetim od strane ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Načelno, instituta oportuniteta se može primeniti samo jednom na istog okrivljenog, a iznosi novčanih sredstava koje okrivljeni treba da nadoknadi uplatom u humanitarne svrhe je određen na iznose od 30.000,00 dinara ukoliko se plaćanje vrši odjednom, dok je u drugim slučajevima minimum 40.000,00 dinara. Ova sredstva se, prema Zakoniku, dodeljuju humanitarnim organizacijama, fondovima, javnim ustanovama ili drugim pravnim ili fizičkim licima, po sprovedenom javnom konkursu, koji raspisuje ministarstvo nadležno sa poslove pravosuđa. Kada osumnjičeni ispuni naloženu obavezu, javni tužilac donosi rešenje kojim se odbacuje krivična prijava. U slučaju da do ispunjenja propisane obaveze za osumnjičenog ne dođe, nastavlja se postupak krivičnog gonjenje prema osumnjičenom.
