Oštećeno lice je pravni naziv za lice koje je žrtva krivičnog dela. Oštećeni je lice koje, usled izvršenog krivičnog dela, trpi materijalnu i/ili nematerijalnu štetu. Prema Krivičnom zakoniku oštećeni je lice čije je lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo krivičnim delom.
Šteta, nastala izvršenjem krivičnog dela, može biti povreda ili u ugrožavanje pravom zaštićenih dobara,
(ličnih ili imovinskih) pravnih i/ili fizičkih lica.
Krivičnopravna sankcija pripada državi zbog izvršenog krivičnog dela.
Šteta može biti u vidu:
• fizičkog bola (načinjena povreda),
• grubog napada na osnovna ljudska prava,
• pretrpljene psihičke patnje i postojanje straha,
• uništenja ili oštećenja imovine,
• umanjenja imovine ili sprečavanja njenog uvećanja,
• druga lična ili imovinska prava koja su krivičnim delom povređena ili ugrožena.
Lice koje je oštećeno počinjenim krivičnim delom ima zakonsko pravo na zahtev da mu se pričinjena šteta nadoknadi u krivičnom postupku. Krivični postupak, se u ovom slučaju, pokreće po službenoj dužnosti tj. ex officio (sa izuzetkom krivičnog gonjenja po privatnoj tužbi). Ostvarivanje svog prava oštećeni vrši podnošenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku.
Pravo na podnošenje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku ima:
1. sam oštećeni,
2. svako lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno,
3. pored oštećenog i lice na koje je imovinsko-pravni zahtev prenet pravnim poslom ili nasleđivanjem.
Imovinskopravni zahtev može biti podnet za naknadu materijalne i nematerijalne štete. Materijalna naknada štete podrazumeva naknadu finansijske ili novčane gubitke, gubitak budućih zarada i povlastica vezanih za zaposlene, neisplaćene plate, kao i troškovi za štetu učinjenu na imovini. Nematerijalna šteta se odnosi na moralnu štetu kao što su duševna patnja, gubitak ugleda ili časti, društvenog života, partnera, kao i bol i svaka neugodnost pričinjena krivičnim delom. Imovinskopravni zahtev može biti podnet i u cilju povraćaja stvari (pokretnih i nepokretnih stvari, a koje su oduzete krivičnim delom) ili radi poništaja pravnog posla proisteklog iz krivičnog dela.
Imovinskopravni zahtev za naknadu štete u krivičnom postupku mora biti vrlo precizno određen, potkrepljen odgovarajućim dokazima, uz navođenje vrste i visine štete koja se zahteva, kako se na glavnom pretresu ne bi okončao krivični postupak, a oštećeni uputio na parnični postupak.
Nakon podnošenja zahteva za naknadu štete u krivičnom postupku odlučivanje o zahtevu je u nadležnosti suda. Sud izvodi dokaze u cilju dokazivanja krivičnog dela i krivice učinioca i na postojeće dokaze se gleda kao na osnovanost krivičnog dela i utvrđivanje visine imovinskopravnog zahteva o pretrpljenoj šteti. Kako je obaveza suda da utvrdi sve činjenice u vezi postavljenog imovinskopravnog zahteva, u pojedinim slučajevima sud angažuje stručna lica sa posebnim znanjem u nekoj oblasti (veštake odgovarajuće struke) i tada sud snosi troškove veštačenja. Sud takođe posebno saslušava okrivljenog na ove okolnosti i, kada je to potrebno, oštećenog podvrgava lekarskim pregledima i veštačenjima, kako bi se utvrdile činjenice važne za krivični postupak (posebno može biti važno kod zahteva za naknadu nematerijalne štete).
Imovinskopravni zahtev, u određenim slučajevima, može biti podnet i javnom tužiocu.
Odluka o naknadi štete u krivičnom postupku po imovinskopravnom zahtevu može biti:
• usvajanje imovinskopravnog zahteva u celosti od strane suda,
• delimično usvajanje imovinskopravnog zahteva od strane suda,
• delimično usvajanje imovinskopravnog zahteva od strane suda, a upućivanje na parnicu za preostali deo,
• upućivanje na parnicu za imovinskopravni zahtev u celosti.
Tokom krivičnog postupka, a u svrhu obezbeđivanja prava oštećenog, sud može odrediti privremenu meru na osnovu Zahteva za obezbeđenje imovinskopravnog zahteva podnetog od strane oštećenog sudu. Sud takođe može privremeno zabraniti raspolaganje ili oduzeti sredstva okrivljenom kako bi se iz privremeno oduzete imovine isplatio imovinskopravni zahtev, u celosti ili delimično.
U ostvarivanju imovinskopravnog zahteva odnosno naknadne štete u krivičnom ili parničnom postupku stručnu pomoć može pružiti advokat za krivično pravo ili advokat za naknadu štete.
Izvod iz Krivičnog zakonika u vezi oduzimanje imovinske koristi:
ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI
Osnov oduzimanja imovinske koristi
Član 91
(1) Niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.
(2) Korist iz stava 1. ovog člana oduzeće se, pod uslovima predviđenim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.
Uslovi i način oduzimanja imovinske koristi
Član 92
(1) Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće učinilac će se obavezati da preda u zamenu drugu imovinsku korist koja odgovara vrednosti imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela ili proistekle iz krivičnog dela ili plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi.
(2) Imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se i od pravnog ili fizičkog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.
(3) Ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za drugog ta korist će se oduzeti.
Zaštita oštećenog
Član 93
(1) Ako je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev oštećenog, sud će izreći oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosuđeni imovinskopravni zahtev oštećenog u tom iznosu.
(2) Oštećeni koji je u krivičnom postupku u pogledu svog imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu može tražiti da se namiri iz oduzete imovinske koristi, ako pokrene parnicu u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti odluke kojom je upućen na parnicu.
(3) Oštećeni koji u krivičnom postupku nije podneo imovinskopravni zahtev može zahtevati namirenje iz oduzete imovinske koristi, ako je radi utvrđivanja svog zahteva pokrenuo parnicu u roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom je izrečeno oduzimanje imovinske koristi, a najdalje u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke o oduzimanju imovinske koristi.
(4) U slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana oštećeni mora u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke kojom je usvojen njegov imovinskopravni zahtev zatražiti namirenje iz oduzete imovinske koristi.
