Zakonom o nasleđivanju je definisan i uređen testament kao oblik nasleđivanja. Prema zakonu se može naslediti po osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).
Testament (zaveštanje, oporuka ili poslednja volja) je zakonom uređeni oblik jednostrane, strogo lične i opozive izjave volje za to sposobnog lica (testator, ostavilac), kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom propisanom obliku.
Pravosnažnost testamenta (zaveštanja) je zakonom utvrđeno i to tako da:
– testament mora biti sačinjen od strane lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje,
– zaveštaočeva volja (volja ostavioca) za sačinjavanje testamenta (zaveštanja) mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna,
– zaveštaočeva namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna (animus testandi),
– testament (zaveštanje) mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.
Ukoliko testament nije sačinjen u skladu sa zakonom propisanim normama, on se može osporiti.
Okolnosti, pod kojima je moguće osporavanja testamenta (zaveštanja) prema Zakonu o nasleđivanju, su podeljene u dve grupe:
1. osporavanje testamenta (zaveštanja) usled ništavosti testamenta,
2. osporavanje testamenta usled rušljivosti zaveštanja.
Testament je ništavan i osporavanje testamenta (zaostavštine) je moguće u ovom slučajevima:
– ukoliko je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima,
– postojanja zaveštajne nesposobnosti ostavioca (zaveštanje lica koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti je razlog ništavosti testamenta) tačnije nepostojanja testamenti factio activa,
– falsifikovanja zaveštanja.
Testament može biti i delimično ništavan. Delimična ništavost testamenta (zaveštanja), kao osnov za osporavanje testamenta, prema zakonu, je prisutna ukoliko je ništavan neka odredba testamenta koja pri tome ne povlači ništavost i samog testamenta (testamenta u celosti) ako ono može opstati bez te ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je testament (zaveštanje) sačinjeno.
Ništavim odredbama testamenta se smatraju:
– odredba zaveštanja kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu,
– odredba testamenta kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio,
– odredba zaveštanja kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva,
– odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, javnom beležniku odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica,
– odredbe pismenog testamenta (zaveštanja) pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka,
– odredbe usmenog testamenta kojim se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica.
Ništavost testamenta se utvrđuje po službenoj dužnosti, jer ništavost testamenta nastupa po samom zakonu. Na ništavost testamenta se može pozvati svako zainteresovano lice. Tužbeni zahtev za osporavanje testamenta (poništaj zaostavštine) je takav da se njime utvrđuje ništavost testamenta, a sudskom pravosnažnom odlukom se samo utvrđuje ništavost, a Zakonom o nasleđivanju se određuje osnov nasleđivanja testamenta koji je na ovaj način osporen.
Osporavanje testamenta (zaveštanja) u slučaju da je testament rušljiv je zakonski regulisan tako da je osporavanje testamenta usled rušljivosti testamenta moguće:
1. ukoliko postoji nedostatak zaveštajne sposobnosti (testament sačinjen od strane lica koje u trenutku sačinjavanja testamenta nije bilo sposobno za rasuđivanje),
2. kada je prisutno postojanje mane volje u vreme sačinjavanja testamenta (sačinjavanje testamenta pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su ostavioca navele da sačini zaveštanje),
3. kada testament nije sačinjen u obliku i pod uslovima određenim zakonom.
Osporavanje testamenta zbog rušljivosti testamenta može zahtevati samo ono lice koje za to ima određeni pravni interes (lice koje bi po zakonskom redu nasleđivanja bilo pozvano na nasleđe kada ne bi bilo testamenta ili lice koje učini verovatnim da bi mu poništajem testamenta pripala neka korist iz testamenta odnosno zaostavštine).
Osporavanje testamenta u slučaju rušljivosti testamenta se ne vrši po službenoj dužnosti suda, već po osnovu tužbenog zahteva lica koje traži poništaj testamenta odnosno osporavanje testamenta. Tužbenim zahtevom se ukida pravno dejstvo zaostavštine pravosnažnom sudskom odlukom.
Ukoliko se vrši osporavanje testamenta prema predviđenim zakonskim odredbama i pokrene spor u vezi pravosnažnosti testamenta, sud prekida ostavinski postupak i upućuje stranke na parnični postupak.
Advokat za nasledno pravo zastupa, ugovara i pribavlja dokumentaciju vezano za ostavinsku raspravu, sve postupke povodom naslednopravnih odnosa i osporavanje testamenta (zaostavštine) bilo da je reč o rušljivom ili ništavom testamentu. U pojedinim slučajevima, ako postoji sumnja da je testament sastavljen od strane lica koje nije bilo sposobno za rasuđivanje u trenutku sastavljanja testamenta ili je testament sastavilo u okolnostima prinude (ne svojom izričitom voljom) odnosno njegova sadržina je protivna prinudnim propisima ili je falsifikovan, advokat za nasledno pravo može tražiti opoziv takvog testamenta tj. zaveštanja.
