Porodično pravo ima za predmet pitanja vezana za porodičnopravne odnose u kojima se obezbeđuju životne potrebe članova jedne porodice. Kada se radi o pravima deteta u porodičnim sporovima, gde su najčešći bračni sporovi (sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi), ona su određena Porodičnim zakonom.
Porodičnim zakonom je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.
Najbolji interes deteta je, shodno ovom zakonu, najvažniji princip koji dodatno proizilazi i iz Konvencije o pravima deteta, pa se tim načelom moraju voditi i sud i supružnici posebno kod razvoda braka (sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi), kao vrlo osetljive problematike za maloletno dete.
Najbolji interes deteta procenjuje se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a elementi koji se razmatraju tokom procene su: uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe deteta (vaspitne, u vezi stanovanja, ishrane, odevanja, zdravstvene brige, obrazovanja), sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta, istražno načelo u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, koje sud primenjuje radi donošenja odluke koja je u najboljem interesu deteta.
Sud u svim postupcima vezanim za porodične odnose, radi zaštite najboljeg interesa deteta, se rukovodi principom hitnosti u postupanju, na čemu se insistira u tužbi koju podnosi advokat za porodično pravo. Hitnost podrazumeva da se postupak sprovodi po pravilu na najviše dva ročišta, gde se prvo ročište zakazuje u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sud, a drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.
Advokat za porodično pravo se bavi svim pravnim poslovima iz oblasti porodičnog prava i dečijih prava. Pravni poslovi koje može vršiti advokat za porodično pravo su vezani za pravne radnje sa fokusom na poslove nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, pravne radnje usmerene na zaštitu prava deteta kroz regulisanje pitanja: starateljstvo, nasilje u porodici, upravljanje imovinom deteta i posredovanje u porodičnim odnosima.
Ako sud proceni da u sporu za zaštitu prava deteta ili u sporu za vršenje ili lišenje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajući (za njega najbolji) način, dužan je da detetu postavi privremenog zastupnika (advokat za porodično pravo). Na zahtev advokata za porodično pravo, ako sud utvrdi da je u sporu za zaštitu prava deteta stranka dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje samostalno, sud je dužan da to dete ude obavešteno i da izrazi svoje mišljenje. Advokat za porodično pravo će, u tužbenom postupku, predložiti dokazivanje putem: uviđaja, isprave, iskaza svedoka i parničnih stranaka, kao i na osnovu ekspertskog mišljenja (veštačenja).
Po pitanju izdržavanja deteta i viđanja deteta od strane roditelja sa kojim ono ne živi, advokat za porodično pravo će insistirati da viđanje deteta ne sme da se uslovljava redovnošću izdržavanja, jer je najbolji interes maloletnog deteta da održava odnose i sa roditeljem sa kojim ne živi, kao što njegov najbolji interes jeste i da ga izdržavaju roditelji, pri čemu ti interesi deteta ne smeju biti uslovljavani jedan drugim.
Advokat za porodično pravo posebnu pažnju posvećuje pitanju zaštite najboljeg interesa deteta kod razvoda braka (sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi). Sporazumni razvod braka, shodno zakonu, podrazumeva postojanje sporazuma o vršenju roditeljskog prava ukoliko su deca maloletna. Razvod braka po tužbi podrazumeva da se rešavaju sledeća bitna pitanja u tužbenom postupku (gde tužbu za razvod braka podnosi advokat za porodično pravo): poveravanje deteta, vršenje roditeljskog prava, visina doprinosa za izdržavanje deteta, način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim rediteljem, starateljstvo nad decom, nasilje u porodici.
