Parnični postupak je sudski postupak, koji se pokreće u cilju pružanje sudske pravne zaštite u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti, kao i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka.
Parnični postupak je regulisan Zakonom o parničnom postupku, koji utvrđuje i reguliše uslove za postojanje parničnog postupka.
Prema zakonu, parnica počinje da teče (litispendencija)
dostavljanjem tužbe tuženom odnosno
od časa kad je o tužbenom zahtevu obaveštena protivna stranka.
Sve dok parnica teče povodom istog zahteva, stranke obuhvaćene tim zahtevom ne mogu povodom iste stvari pokrenuti drugu parnicu. Tužba, koja se tako podnese, biće odbačena od strane suda.
Litispendencija je pravni institut koji označava da je parnica počela da teče. Prema zakonu je zabranjena dvostruka litispendencija, što znači da je zabranjeno da se podnese tužba između istih stranaka u istoj pravnoj stvari u okviru istog pravosuđa. Svrha zabrane dvostruke litispendencije je usklađivanje odlučivanja u okviru jednog pravnog sistema. Ukoliko bi istovremeno pred dva različita suda tekle iste parnice čiji ishod bi mogao biti različit, usklađivanje odlučivanja u pravnom sistemu bi bilo narušeno. Usklađivanje odlučivanja u pravnom sistemu (zabrana dvostruke litispendencije) se ostvaruje na način da kada jedan sud donese pravnosnažnu odluku povodom spora (tužbe) ona je pravnosnažna (res iudicata – stvar o kojoj je odlučeno) na području celog pravosuđa.
Procesnopravna dejstva litispendencije (dostavljanje tužbe tuženom odnosno otpočinjanje parničnog postupka) su višestruka:
• zasnovan je trostrani procesno pravni odnos,
• počinje litispendencija, kao osnovno procesnopravno dejstvo dostavljanja tužbe tuženom,
• po osnovu istog zahteva između istih stranaka se ne može se pokrenuti nova parnica (sud odnosno država može da pruži pravnu zaštitu u jednoj istoj pravnoj stvari samo jednom),
• zabrana preinačenja tužbe bez pristanka tuženog, niti se tužba može povući bez njegovog pristanka,
• započet parnični postupak se nastavlja i završava između onih lica koja su tužbom označena kao parnične stranke,
• treće lice može da bude obavešteno o parnici koja postoji,
• umešač na strani tuženog može stupiti u parnicu.
Ukoliko je u parnici, koja je kasnije počela da teče, presuda postala pravnosnažna, sud će da odbaci tužbu u parnici koja je ranije počela da teče. Ova zakonska norma uvodi hijerarhijski sistem u procesnim pretpostavkama. Pravnosnažnim okončanjem postupka u jednom predmetu, okončana je i parnica po tom predmetu (sporu, tužbi), te više ne teče parnica (ne postoji litispendencija), već presuđena stvar, kao procesna smetnja za dalje vođenje parnice koja je ranije počela da teče.
Tokom celog parničnog postupka sud pazi da li je u toku druga parnica o istom zahtevu među istim strankama. Zakon dalje propisuje, da u situaciji kada stranka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši.
U toku parničnog postupka, lice koje je od tuženog pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica, može da stupi u parnicu umesto tuženog, samo ako na to pristanu obe stranke. Umesto tužioca, a na osnovu pismene saglasnosti koju tužilac dostavi sudu može da stupi u parnicu umesto njega lice koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica.
Načini na koji parnica prestaje da teče odnosno dolazi do prekida litispendencije mogu biti:
1) nastupanjem pravnosnažnosti meritorne odluke, uključujući i sudsko poravnanje;
2) pravnosnažnošću rešenja o odbacivanju tužbe;
3) povlačenjem tužbe.
Iz primera sudske prakse se vidi primer postojanja parnice (litispendencija) u slučaju podnošenja prigovora prebijanja u drugom postupku, koji se vodi između istih parničnih stranaka, a po tužbi tuženog, za osnovanost prigovora litispendencije bitno je koja je parnica pre pokrenuta – da li po tužbi ili po kompenzacionom prigovoru.
Obrazloženje iz presude Privrednog apelacionog suda:
„Nisu osnovani žalbeni navodi da je prvostepeni sud bio dužan da po prigovoru tuženog (da među istim strankama u pogledu istog zahteva teče parnica pred Trgovinskim sudom u K…) – tužbu tužioca odbaci primenom člana 197. st. 3. i 4. Zakona o parničnom postupku. Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je odlučeno o zahtevu o kome je već ranije pravnosnažno presuđeno ili o kome je već zaključeno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome već teče parnica – član 361. stav 2. tačka 10. Zakona o parničnom postupku. Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom – član 197. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka parnica počinje da teče od časa kada je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka – član 197. stav 2. Zakona o parničnom postupku. U konkretnom slučaju, prigovor prebijanja istaknut je u toku postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K… u kome, u kome ovde tužilac, ima procesni položaj tuženog. Prigovor je istaknut nakon što je počela da teče parnica u predmetnom postupku, imajući u vidu da je ovde tuženi tužbu tužioca primio 19.02.2009. godine, a da je prigovor prebijanja u postupku koji se vodi pred Trgovinskim sudom u K… po tužbi ovde tuženog istaknut 27.02.2009. godine, te da je istog datuma sa istaknutim prigovorom bio upoznat i ovde tuženi, pa je u odnosu na njega u pogledu istaknutog prigovora prebijanja parnica počela da teče od momenta kada je on – shodno članu 197. stav 2. Zakona o parničnom postupku – o tom zahtevu obavešten (27.02.2009. godine). Iz toga sledi da je u pogledu tog zahteva već tekla parnica u predmetnom postupku po tužbi ovde tužioca, te da u tom slučaju nema osnova za prigovor litispendencije u ovom postupku, jer je u pogledu tog zahteva parnica počela da teče pred Trgovinskim sudom u S… pre nego što je istaknut prigovor prebijanja u postupku pred Trgovinskim sudom u K…Tuženom ostaje mogućnost da takav prigovor istakne u postupku koji vodi kao tužilac pred Trgovinskim sudom u K… i o istom će odlučivati taj sud.“
