Radni odnos, se prema zakonu, određuje kao ugovorni odnos između zaposlenog i poslodavca, a koji otpočinje potpisivanjem ugovora o radu. Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa (rada) se uređuju u prvom redu Zakonom o radu, potom posebnim zakonima, te kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
Svaki zaposleni ima zakonom zagarantovana
prava iz radnog odnosa.
Prema Zakonu o radu, prava zaposlenog obuhvataju:
1. pravo na odgovarajuću zaradu,
2. pravo na zdravstvenu zaštitu,
3. pravo na bezbednost i zdravlje na radu,
4. pravo na zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti,
5. prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti,
6. pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti,
7. pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom i ugovorom o radu,
8. zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja,
9. pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta,
10. zaposleni mlađi od 18 godina života i zaposlena osoba sa invaliditetom imaju pravo na posebnu zaštitu.
Prava zaposlenog iz radnog odnosa su i :
– pravo na neplaćeno odsustvo,
– pravo na mirovanje radnog odnosa.
Prava zaposlenog mogu biti i neposredna, koja ostvaruje preko svojih predstavnika. U ova prava se ubrajaju: udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.
Potpisivanjem ugovora o radu počinje da teče pravo zaposlenog. Po osnovu rada, zaposleni ima pravo na zaradu i prijavu na socijalno i zdravstveno osiguranje. Zarada se utvrđuje na osnovu zakonskog minimuma i akata poslodavca. Zarada zaposlenog zavisi od vrste posla, stepena stručnosti zaposlenog, vremena provedenog na radu i poslovanja poslodavca. Svaki zaposleni, prema zakonu, ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme (radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom). Naknada zarada je pravo zaposlenog koje ostvaruje i za vreme odsustvovanja sa rada u slučajevima državnog i verskog praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa.
Zaposleni ima pravo na dnevni odmor, nedeljni i godišnji odmor. Pravo na godišnji odmor se stiče nakon 6 meseci koje je neprekidno proveo na radu u slučaju da prvi put zasniva radni odnos. Trajanje godišnjeg odmora se određuje u skladu sa zakonskim minimumom i aktima poslodavca.
Pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radnom mestu zaposleni ostvaruje na način da poslodavac preduzme sve zakonske mere kako bi radno mesto učinio bezbednim. Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u vidu novčane naknade.
Zaposleni ima pravo na zaštitu ličnog integriteta i dostojanstvo ličnosti. Zabranjen je svaki vid diskriminacije (i posredni i neposredni) koji se odnosi na pol zaposlenog, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, seksualno opredeljenje ili neko drugo lično svojstvo. Iz radnog odnosa proizilazi i pravo zaposlenog na zabranu uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja.
Pojedine kategorije zaposlenih uživaju i posebnu zaštitu. U te kategorije zaposlenih se ubrajaju zaposlene za vreme trudnoće, zaposlene na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada zaposlenog radi posebne nege deteta ili druge osobe, posebna zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama, kao i zaposlenih mlađih od 18 godina života i zaposlenih sa invaliditetom.
Advokat za radno pravo pruža pravnu pomoć i daje stručne savete u vezi svih pravnih pitanja iz oblasti prava zaposlenih. Advokat za radno pravo pruža zaštitu prava svih subjekta pred nadležnim sudovima i inspekcijama.
Ukoliko imate pitanja u vezi prava iz radnog odnosa i zaštitu prava zaposlenog, možete kontaktirati Advokatsku kancelarija Slavica Janjić, Beograd.
