Privredno krivično delo je ono krivično delo čije je propisivanje prvenstveno u cilju zaštite privrednog
sistema i njegovog funkcionisanja.
Član 223. Krivičnog zakonika definiše prevaru o obavljanju privredne delatnosti na sledeći način:
(1) ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom,
(2) ako je delom iz stava 1 ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od 450.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom,
(3) ako je delom iz stava 1 ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.
Kod prevare u obavljanju privredne delatnosti centralno mesto se odnosi na zaštitu imovine privrednog subjekta u celini,
gde se ta zaštita imovine odnosi od zaštite od oblika napada na nju u vidu dovođenja u zabludu ili održavanje u zabludi nekog lica
zbog čega ono nešto čini ili propušta da čini na štetu svoje ili tuđe imovine.
Krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti može imati osnovni oblik i teže oblike.
Osnovni oblik prevare u obavljanju privredne delatnosti se odnosi na radnju izvršenja koja se sastoji u navođenju nekog lica da nešto učini ili ne učini na štetu imovine privrednog subjekta za koje ili u kojem radi ili na štetu imovine nekog drugog pravnog lica. Radnjom izvršenja navođenja se ne prouzrokuje neposredno šteta na imovini, već se drugo lice navodi da svojim činjenjem ili nečinjenjem prouzrokuje štetu. Navođenje može da se vrši na dva načina:
– dovođenjem u zabludu tog lica lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica,
– održavanjem u zabludi.
Zabluda je pogrešna predstava o činjenicama ili nepotpuna predstave o nekim činjenicama, gde je od značaja i to u kojoj meri je lice koje je u zabludi bilo u to uvereno odnosno kada su postojale određene sumnje u činjenice. Dovođenje u zabludu nekog lica je stvaranje pogrešne predstave o nekim činjenicama kod tog lica, tako što se neka postojeća činjenica lažno prikazuje od onoga što stvarno jeste ili se prikriva postojanje neke činjenice. Održavanje u zabludi postoji kada pasivni subjekt već ima pogrešnu predstavu o nekoj činjenici, a izvršilac ga svojim ponašanjem održava u toj zabludi. U zabludu se može dovoditi samo fizičko, ne i pravno lice odnosno kod krivičnog dela prevare u obavljanju privredne delatnosti se dovođenje u zabludu ili održavanje u zabludi odnosi na fizičko lice u privrednom subjektu. Posledica krivičnog dela prevare u obavljanju privredne delatnosti sastoji se u činjenju ili nečinjenju lica dovedenog u zabludu na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja, uz uslov da šteta na imovini mora zaista i da nastupi. U privrednom poslovanju postoje situacije koje su u pogledu objektivnih elemenata slične prevari, ali gde se bez namere može raditi samo o dužničko-poverilačkom odnosu, te nema krivičnog dela. Za krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti vezuje se subjektivni element, gde pored umišljaja, postoji i namera da se dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi drugog lica sebi ili drugome pribavi neka protivpravna imovinska korist. Namera i druge subjektivne okolnosti, utvrđuju se posredno i to preko objektivnih okolnosti odnosno na osnovu ponašanja izvršioca, radnji koje je preduzeo i svih okolnosti pod kojima su te radnje preduzete. Čest slučaj u praksi je da se falsifikovanjem isprava neko dovede u zabludu ili održava u zabludi, te na taj način izvrši krivično delo prevare. U okolnostima kada je radnju prevare u privrednom poslovanju, a time i krivično delo prevare, bilo moguće izvršiti samo pravljenjem i upotrebom lažne isprave, tada ne postoji sticaj, već samo krivično delo prevare u privrednom poslovanju. Krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti je krivično delo prevare kao krivičnim delom protiv imovine (član 208) u odnosu specijaliteta. Ukoliko su ostvarena obeležja oba krivična dela, sticaj je prividan i postojaće samo krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti.
Teži oblici krivičnog dela prevare u obavljanju privredne delatnosti postoje kada je delom prevare pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu preko 450.000,00 dinara, a najteži oblik je prisutan kada je ta korist, odnosno šteta veća od 1.500.000,00 dinara.
Zbog značaja zaštite privrednih subjekata od prevare bitno je prilikom zaključenja privrednih ugovora ili sklapanja drugih poslova angažovati advokata za privredno pravo ili advokata za krivično pravo.