Zakon o nasleđivanju definiše uslove i način nasleđivanja. Nasleđivanje može biti zakonsko ili testamentarno (po osnovu testamenta odnosno zaveštanja). Istim zakonom je određeno značenje koje testament ima po svojoj pravnoj prirodi.
Testament predstavlja strogo zakonom uređen i propisan pravni oblik nasleđivanja, koji se često naziva i zaveštanje, oporuka, poslednja volja.
Testament (zaveštanje) je svaka izjava volje usmerena na postizanje nekog nasledno-pravnog efekta, data u zakonom utvrđenoj formi za testament. Testament predstavlja ispravu koja sadrži ostaviočevu poslednju volju, to je objekat na kome je napisan testament. Testament (poslednja volja) je pravni dokument kojim osoba (ostavilac) izražava svoje želje o raspodeli imovine nakon svoje smrti. Neka osoba može imati više testamenata (zaveštanja), ali će važeći biti samo poslednji testament, jer je testament poslednja volja ostavioca.
Osnovno obeležje testamenta je mortis causa – on proizvodi pravno dejstvo tek u momentu smrti ostavioca, dok je do tog trenutka bez pravnog dejstva za eventualne naslednike. Lice, koje je imenovano za naslednika po testamentu, a u skladu sa obeležjem mortis causa, stiče samo naslednu nadu, odnosno očekivanje da će u momentu smrti ostavioca steći određena prava. Nasledna nada ne uživa nikakvu pravnu zaštitu i po osnovu nje se ne može raspolagati.
Ključna pravna obeležja testamenta:
- sadržaj testamenata (daje informacije koje lice je imenovano za izvršioca testamenta, na koji način se vrši podela imovina među naslednicima i ko može biti imenovan za staratelja ostavioca);
- pravni uslovi za valjanost testamenta (punoletstvo i mentalna sposobnost lica da sastavi testament u pisanoj, eventualno usmenoj formi i potpiše ga pred dva svedoka koji nisu naslednici, volja ostavioca za sačinjavanje testamenta mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna);
- vrste testamenata (usmeni testament dat verbalno u prisustvu svedoka, notarski koji sastavlja advokat ili notar i potpisuje se pred svedocima, olografski tj. testament rukom sastavljen i potpisan bez prisustva svedoka);
- promena i opoziv testamenta (može se izmeniti ili opozvati po želji ostavioca u bilo kom trenutku pre njegove smrti);
- potvrda testamenta (sud potvrđuje testament pre njegovog, proverava njegovu validnost i nadzire raspodelu imovine);
- osporavanje (naslednici mogu osporiti testament sudskim putem ukoliko veruju da je nevažeći zbog prevare, prisile ili mentalne nesposobnosti ostavioca);
- ništavost i rušljivost (sadržina protivna prinudnim propisima, nesposobnosti ostavioca za rasuđivanje ili je potpuno lišen poslovne sposobnosti, falsifikovanje zaveštanja);
- međunarodni pravni aspekti (prisutni kada je imovina ostavioca u različitim zemljama);
- deo postupka za raspravljanje zaostavštine odnosno ostavinskog postupka (kada sud proglasi testament, stavlja potvrdu o proglašenju testamenta sa naznačenim datumom proglašenja, brojem i datumima ostalih pronađenih testamenata, ukoliko ih je bilo i prosleđuje ga ostavinskom sudu).
Sastavljanje testamenta često zahteva pravnu pomoć stručnog lica (advokat za nasledno pravo), kako bi se osiguralo da su želje ostavioca pravilno dokumentovane, u zakonom predviđenom okviru i formi, te pravno valjane. Advokat za nasledno pravo pruža i usluge vezane za ispravke i opoziv testamenta. Advokat za nasledno pravo zastupa, ugovara i pribavlja dokumentaciju vezano za ostavinsku raspravu, sve postupke povodom naslednopravnih odnosa i osporavanja testamenta (zaostavštine), bilo da je reč o rušljivom ili ništavom testamentu.
Advokatska kancelarija Slavica Janjić i saradnici Beograd ima dugogodišnje advokatsko iskustvo u oblasti naslednog prava, pa time i svih pravnih pitanja i aspekata vezanih za testament. Advokatski tim kancelarije pruža konsultantske usluge po pitanju testamenta, sastavlja ga i vodi zakonske postupke u vezi s njim. Posebna pažnja je posvećena mogućnosti realizacije testamenata, koji imaju međunarodni karakter.
