Franšiza je oblik složene poslovne saradnje između nezavisnih privrednih subjekata, gde davalac franšize nudi svoj „know-how“ i brend, a zauzvrat od primaoca franšize naplaćuje naknadu. Plaćanjem naknade primaoc franšize stiče pravo i mogućnost da koristi dokazanu poslovnu ideju davaoca franšize odnosno posluje pod imenom koji je već razvijen kao prepoznatljiv na tržištu od strane davaoca franšize. Franšiza je često pogodna kao siguran način otpočinjanja posla za primaoce franšize, jer on na taj način dobija franšizni „paket“ koji sadrži: marku ili marke (žig ili brend) proizvoda ili usluge, sistem ili know-how, poslovno iskustvo, razvijen i uspešan poslovni koncept, stalnu stručnu podršku, marketing i PR, obuku, priručnike, robu ili usluge.
Franšiza se definiše i kao sistem trgovanja robom i/ili uslugama i/ili tehnologijom, koji se bazira na bliskoj i stalnoj saradnji pravno i ekonomski nezavisnih preduzeća – vlasnika franšize (davaoca franšize) i pojedinačnih korisnika franšize (primalaca franšize), gde vlasnik garantuje svojim korisnicima pravo, ali i nameće obavezu da vode posao u skladu sa konceptom franšize. Pravo omogućava i obavezuje primaoce franšize, da u zamenu za direktnu ili indirektnu finansijsku naknadu, koristi zaštitni znak davaoca franšize za proizvod ili uslugu, know-how, poslovne i tehnološke metode, sistem procedura i druga prava na industrijsko ili intelektualno vlasništvo, uz stalnu komercijalnu i tehnološku podršku, unutar okvira i na vremenski rok određenih u pismenom ugovoru o franšizingu (definicija franšize od strane Evropskog etičkog kodeksa franšiznog poslovanja).
Ugovor o franšizingu (franšizni ugovor) je vrsta ugovora na određeno ili neodređeno vreme, kojim se regulišu odnosi između davaoca i primaoca franšize,
tako da se daje pravo primaocu franšize da posluje pod imenom davaoca franšize uz plaćanje naknade,
kao i mogućnost da koristi sva raspoloživa znanja, procedure i način poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen.
Kod ugovora o franšizingu se razlikuju dve ugovorne strane:
1. franšizator (proizvođač, uvoznik, grosista), koji ustupa, preko ugovora o franšizi, svoju robu na prodaju, tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak (žig), karakterističan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će primaocu franšize pomoći da se identifikuje, snađe i da lakše i brže prodaje dobijenu robu,
2. franšizer (primalac franšize), koji plaća franšizatoru ugovorom određenu cenu provizije (naknade) za sve ustupljeno po osnovu ugovora o franšizingu i najčešće sam obezbeđuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.
Pravne karakteristike ugovora o franšizingu:
– poslovni sistemi u kome uspešna kompanija, uz naknadu, prenosi svoj sistem uspeha na drugu kompaniju,
– trajnije poslovno povezivanje dva nezavisna privredna subjekta, koji zadržavaju svoju pravnu samostalnost i tokom perioda trajanja ugovora o franšizingu,
– kompleksan ugovor, koji u sebi sadrži brojne elemente ugovora o prodaji, ugovora o kreditu, ugovora o licenci i drugih ugovora,
– u praksi se javlja u više oblika (kao robni, uslužni i proizvodni franšizing, međunarodni i nacionalni, obični i master franšizing i drugi oblici),
– nije imenovan ugovor (u našem zakonu ga Zakon o obligacionim odnosima ne sadrži, te se na njega primenjuju opšti uslovi poslovanja, opšta pravila ugovornog prava i analogna primena srodnih imenovanih ugovora iz Zakon o obligacionim odnosima),
– formalni ugovor,
– dvostrano obavezan i teretni ugovor,
– ugovor sa trajnim prestracijama (činjenjem),
– franšizator ima dominantan položaj i najčešće se trudi da primaoca franšize što je moguće više i čvršće obaveže ugovorom o franšizingu (posebno su stroge odredbe po pitanju odavanja poslovne tajne, naknade, posledica kašnjenja).
Kao predmet ugovora o franšizingu je najčešće javljaju:
• ustupanje isključivih prava prodaje robe i obavljanje usluga na ugovornom području,
• ustupanje prava iskorišćavanja robnog ili uslužnog žiga, uzorka modela i firme,
• ustupanje prava iskorišćavanja poslovodnog know-how,
• obavljanje usluga zavisno o ugovornoj deobi rada,
• obavljanje nadzora (kontrole kvaliteta poslova prodaje i usluga).
Kako je ugovor o franšizingu dvostrano obavezan ugovor, franšizator i franšizer imaju jasno definisane obaveze.
Obaveze franšizator (davalac franšize):
– da ustupi predmet franšizinga (prodaju, znanja i iskustva, upravljanje),
– stavi na uvid podatke o tržištu,
– pruži potrebnu pomoć koja treba da obezbedi potpuno preuzimanje i odgovarajući kvalitet ugovorenih aktivnosti,
– da primaocu isporučuje određenu robu ili pruži neku uslugu vezanu za obavljanje delatnosti iz franšizing posla, ukoliko je tako ugovoreno.
Obaveze franšizera (primalac franšize) su da:
– plati naknadu za ustupanje franšize (obično sastoji iz dela koji se plaća unapred kao pristupna-inicijalna naknada i varijabilnog dela naknade, koji se određuje u procentu i čija veličina zavisi od prihoda koji na tržištu ostvari primalac franšize),
– postupa po nalozima davaoca franšize u svemu (kvalitet i izgled roba i usluga, propaganda, vođenje finansija),
– obezbedi poslovni prostor za rad uz njegovo opremanje u skladu sa brendom, poslovnim i marketinškim normama davaoca franšize,
– deluje (posluje) u svoje ime i za svoj račun,
– obezbedi skladištenje robe, nabavlja robu od davaoca franšizinga,
– omogući vršenje kontrolne funkcije davaoca franšize (kontrola kvaliteta, finansijskih transakcija),
– obezbedi potrebne vidove osiguranja.
Privredni subjekti, koji ugovaraju franšizing poslovanje i sklapaju ugovor o franšizingu, angažovanjem advokata za privredno pravo odnosno advokata za ugovore osiguravaju da će biti upoznati sa svim pravnim elementima od značaja za ugovorne strane, pravima i obavezama, kao i sačinjavanjem pravnovaljanog ugovora o franšizingu. Advokat za privredno pravo odnosno advokat za ugovore može naročito pomoći kod sklapanja ugovora o franšizingu za trgovinske lance, maloprodajne lance, ugostiteljstvo i hotelijerstvo.
