Ugovor o zajmu odnosno ugovor o pozajmici je vrsta ugovora na koji se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima (član 557-565).
Shodno zakonu, ugovor o zajmu je dvostrano obavezan ugovor, koji može biti dobročin i teretan.
Ugovor o zajmu (pozajmici) je ugovor kojim se jedno lice (zajmodavac) obavezuje da drugom licu (zajmoprimcu) preda u svojinu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari,
a zajmoprimac se ugovorom obavezuje da istu količinu novca ili stvari iste vrste i kvaliteta vrati zajmodavcu u određenom roku, sa naknadom ili bez naknade.
Kamata, koja ugovoru o zajmu daje karakter teretnog ugovora, može biti ugovorena ili zajam može biti dat bez obaveze plaćanja kamate. Izuzetak su ugovori o pozajmici u privredi, gde po Zakonu o obligacionim odnosima, zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena.
Bitne karakteristike vezane za ugovor o zajmu (pozajmici):
• zajmodavac može biti fizičko i/ili pravno lice,
• zajmodavac se ne bavi pozajmljivanjem novca kao svojom osnovnom delatnošću,
• zajmoprimac može biti fizičko i/ili pravno lice,
• predmet zajma mogu biti novac ili zamenljive stvari, te precizno definisanje predmeta ugovora o zajmu predstavlja bitan element ove vrste ugovora,
• vreme trajanja ugovora je bitan element ugovora o pozajmici (kao tačno definisan rok ili primereno vreme za vraćanje zavisno od predmeta zajma),
• ugovor o zajmu može biti namenski,
• sredstva obezbeđenja nisu obavezan element ugovora o zajmu,
• solemnizacija nije bitan element ugovora o pozajmici (ima pravno dejstvo i bez overe kod javnog beležnika).
• kamata kod ugovora o zajmu u privredi se plaća bez obaveze njenog ugovaranja,
• visine dozvoljene ugovorene kamate regulisana je zakonom,
• zajmodavac ima pravo na zakonsku zateznu kamatu u slučaju kašnjenja zajmoprimca u ispunjenju svojih obaveza,
• forma ugovora o pozajmici nije strogo zakonom propisana,
• najčešći prateći i poželjan element ugovora o pozajmici je potvrda (priznanica) o datom zajmu.
Zakonom o obligacionim odnosima su propisane obaveze koje proističu i za zajmodavca i za zajmoprimca po osnovu ugovora o zajmu.
Obaveza zajmodavca je da preda zajmoprimcu određene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije određen, onda obaveza nastupa kad to zajmoprimac zatraži. Pravo zajmoprimca da traži predaju određenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom slučaju za godinu dana od zaključenja ugovora o zajmu. Zajmodavac u slučaju kada je neizvesno da li će zajmoprimac biti u stanju da vrati zajam, može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zaključenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimčevih materijalnih prilika dogodilo posle zaključenja ugovora o pozajmici. Ukoliko zajmoprimac (ili neko drugi) pruži adekvatno obezbeđenje i u pomenutim okolnostima, zajmodavac je u obavezi da izvrši ugovorenu predaju novca ili zamenljivih stvari. Zajmodavac mora da nadoknadi štetu zajmoprimcu, zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari, ukoliko je bio upoznat sa nedostacima pozajmljenih stvari, a o njima nije obavestio zajmoprimca. U slučaju da zajmoprimac ne vrati novac ili druge zamenljive stvari zajmodavcu on može podneti tužbu u roku od 10 godina od dana kada je novac ili druge zamenljive stvari pozajmio, odnosno previđen je za ove poslove opšti rok zastarelosti.
Osnovna obaveza zajmoprimca je da u predviđenom roku vrati pozajmljeni novac ili količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Ukoliko nije bilo moguće precizirati ili odrediti vremenski rok trajanja ugovora o pozajmici zbog prirode stvari koje su predmet ugovora o zajmu, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati. Ukoliko je ugovorom definisana i kamata, zajmoprimac ima obavezu da u ugovorenom roku plati i kamatu. Za ugovore o zajmu gde predmet pozajmice nije novac, a u ugovoru je naznačeno da zajmoprimac vraća zajam u novcu, zajmodavac ima pravo da odluči da li će zajam vratiti u stvarima ili novcu koji odgovara vrednosti pozajmljenih stvari. Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i nadoknaditi mu štetu. Zajmoprimac ima zakonsko pravo da odustane od ugovora o pozajmici i pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ako bi to načinilo i prouzrokovalo bilo kakvu štetu za zajmodavca, zajmoprimac je dužan da je nadoknadi. Ukoliko se ugovori namenski zajam, zajmoprimac je u obavezi da takav zajam koristi u predviđene svrhe, u suprotnom zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor.
Advokat za privredno pravo odnosno advokat za ugovore može pružiti svu neophodnu pravnu pomoć kod sastavljanja ugovora o zajmu (pozajmici), bilo da je reč o ugovorima između fizičkih ili ugovora o pozajmici između pravnih lica.
