Zakonski propis, kojim je uređeno i regulisano radno pravo, je Zakon o radu. Pored Zakona o radu postoje i drugi zakoni, koji bliže i detaljnije regulišu radno pravo, a time i radne odnose, kao što su: Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o zaštiti bezbednosti i zdravlja na radu.
Prema zakonima, svi zaposleni imaju pravo na opštu zaštitu na radu, kao i dodatne oblike zaštite. Pojedine kategorije zaposlenih uživaju i posebnu zaštitu, a na osnovu specifičnih karakteristika trajnog ili privremenog karaktera.
U te kategorije zaposlenih se ubrajaju zaposlene za vreme trudnoće, zaposlene na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta,
odsustvo sa rada zaposlenog radi posebne nege deteta ili druge osobe, kao i posebna zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama.
Zaštita materinstva
Zaštita materinstva podrazumeva zaštitu zaposlene za vreme trudnoće i nakon porođaja, kao i usvojioca, hranitelja, odnosno staratelja deteta. Prema Zakonu o radu, zabranjen je rad zaposlene za vreme trudnoće i zaposlena na porodiljskom odsustvu na poslovima koji su štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama, te je poslodavac u obavezi da joj obezbedi druge poslove ili je uputi na plaćeno odsustvo u slučaju da nije u mogućnosti da joj obezbedi druge poslove. Zaštita materinstva, prema zakonu, obavezuje poslodavca da zaposlenoj za vreme trudnoće ne uskrati na pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, o čemu zaposlena ima obavezu da blagovremeno obavesti poslodavca. Preraspodela radnog vreme zaposlenoj ženi za vreme trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa težim stepenom psihofizičke ometenosti je zabranjena osim u slučaju pisane saglasnosti takve zaposlene (zaposlenog). Ukoliko se zaposlena vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, poslodavac je u obavezi da joj obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova, pri čemu se ovakva pauza računa u radno vreme zaposlene, a naknada po tom osnovu se isplaćuje u visini osnovne zarade, uvećane za minuli rad.
Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Porodiljsko odsustvo je odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja i zakonom je određeno u ukupnom trajanju od 365 dana. Porodiljsko odsustvo može da otpočne najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj i traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Pravo odsustva sa rada (porodiljskog i radi nege deteta) može da koristi otac deteta u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Sve vreme trajanja porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta zaposlena žena, (odnosno otac deteta) ima pravo na naknadu zarade. Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete je, prema zakonu, u ukupnom trajanju od dve godine. Ovo pravo ima i žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe
Zaštita zaposlenih, shodno zakonu, se odnosi i na roditelje koji odsustvuju sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe. Roditelj, čijem detetu, je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta. Za vreme odsustvovanja sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe, zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Ukoliko zaposleni radi posebne nege deteta ili druge osobe radi polovinu radnog vremena ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a za drugu polovinu punog radnog vremena – naknadu zarade u skladu sa zakonom. Pravo odsustva radi posebne nege deteta ima i hranitelj odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života i to u periodu od osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života deteta.
Zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama
Radno pravo, kroz odredbe Zakona o radu, pruža zaštitu osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama. Zaposlenom odnosno osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa određenim zdravstvenim smetnjama poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti. Poslodavac, koji nije u mogućnosti da obezbedi poslove prema radnoj sposobnosti osobe sa invaliditetom ili zdravstvenim smetnjama, zaposleni se smatra viškom. Ukoliko zaposleni sa invaliditetom ili zdravstvenim smetnjama odbije da prihvati posao koji mu je poslodavac obezbedio u skladu sa zakonom za osobe sa invaliditetom i zdravstvenim smetnjama, poslodavac ima pravo da mu otkaže ugovor o radu.
Advokat za radno pravo pruža pravnu pomoć i daje stručne savete u vezi svih pravnih pitanja iz oblasti radnog prava i rada, a posebno iz oblasti zaštite zaposlenih. Advokat za radno pravo pruža zaštitu prava svih subjekta pred nadležnim sudovima i inspekcijama. Advokat za radno pravo pruža usluge kod izrade svih opštih akta privrednog društva i ugovora o radu.
