Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani zakonom predviđeni razlozi. Ukoliko postoje razlozi za otkaz ugovora o radu poslodavac mora poštovati određenu proceduru kod davanja otkaza zaposlenom, u suprotnom dolazi do nezakonitog otkaza i zaposleni ima mogućnosti da zaštiti zakonski prava koja su mu povređena.
Prema Zakonu o radu predviđena je posebna zaštita od otkaza ugovora o radu:
1. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
2. Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.
Zaposleni kome je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio.
Ukoliko dođe do nezakonitog otkaza ugovora o radu, zaposleni ima pravo, prema Zakonu o radu, na tužba sudu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu i obraćanje inspekciji rada kako bi se eventualno sprečilo izvršenje rešenja o otkazu.
Inspekcija rada može da spreči rešenje o odlaganju izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu zaposlenom ukoliko je:
– zaposleni povodom otkaza pokrenuo radni spor (tužio poslodavca sudu),
– ukoliko je očigledno da je poslodavac prekršio neko pravo zaposlenog kojem je uručio otkaz ugovora o radu,
– ukoliko zaposleni koji je dobio otkaz zahteva odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu.
Zaposleni zahtev inspekciji rada o odlaganju izvršenja rešenja može podneti u roku od 30 dana od dana podnošenja tužbe protiv poslodavca. Inspektor je dužan da po tom zahtevu donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od podnošenja zahteva.
Zaposleni, koji je podneo tužbu protiv poslodavca usled nezakonitog otkaza o radu, može da traži da se vrati na rad, odnosno da se rešenje o otkazu poništi. Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete iz stava utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade
Ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog.
Pored zarade i plaćanja doprinosa, zaposleni tužbom može da traži i naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog stresa i povrede ugleda i časti (ukoliko je otkaz obrazložen neistinitim tvrdnjama, što je sud i konstatovao u radnom sporu).
U slučaju da zaposleni ne želi da se vrati na rad kod poslodavca koji mu je nezakonito dao otkaz, može zahtevati da mu poslodavac isplati posebnu nadoknadu u zamenu za nevraćanje na posao. Ova vrsta nadoknada se isplaćuje na osnovu sudske presude u radnom spor, a ukoliko je zaposleni to tražio u samoj tužbi, sud će uz konstataciju da je nezakonito otpušten obavezati poslodavca da isplati određenu naknadu, a zaposleni se zauzvrat neće vraćati na posao. Isti zahtev može podneti i poslodavac, pri čemu će sud udovoljiti zahtevu poslodavca onda kada smatra da nastavak radnog odnosa nije moguće ostvariti obzirom na okolnosti pod kojima je zaposleni nezakonito otpušten. U ovom slučaju, sud će dosuditi dvostruko veću naknadu nego u slučaju kada je zahteva zaposleni.
