Zajedničkom bračnom imovinom supružnika se naziva sva ona imovina koju su oni stekli tokom trajanja bračne zajednice, bilo po zakonu, bilo po ugovoru. Kod supružnika koji su u bračnoj zajednici se automatski primenjuju zakonske odredbe (Porodični zakon) kod deobe zajedničke imovine. Na imovinu koja je stečena u vanbračnoj zajednici, nakon postupka dokazivanja ispunjenosti zakonskih pretpostavki za postojanje vanbračne zajednice, shodno se primenjuju pravila Porodičnog zakona i imovinskih odnosa supružnika.
Supružnici mogu da traže deobu zajedničke imovine tokom trajanja braka ili po prestanku braka (tokom ili nakon razvoda). Pored supružnika, deobu zajedničke imovine mogu zahtevati njihovi naslednici, kao i poverilac jednog bračnog druga koji je bezuspešno pokušao da prethodno naplati svoje potraživanje iz posebne imovine dužnika.
Ono što je neophodno naglasiti je da kod deobe zajedničke imovine, bez obzira na način njenog sticanja ili pravni način deobe, pored prava supružnika koja ta imovina nosi, postoje u isto vreme i obaveze vezane za zajedničku imovinu, koje su takođe predmet deobe. Sve obaveze supružnici dele tako što odgovaraju solidarno za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku ili za obaveze koje po propisima terete oba bračna druga (porezi za nepokretnostima u zajedničkoj svojini). Izuzeće od ovog pravila postoji ukoliko je jedan bračni drug imao obaveze pre stupanja u brak ili je obaveze preuzeo tokom trajanja braka – tada drugi supružnik ne odgovara za te obaveze, osim ako nije zakonski predviđeno postojanje solidarne odgovornosti.
Deoba zajedničke bračne imovine može biti sporazumna ili sudska deoba.
Advokat za razvod sporazum o deobi zajedničke imovine supružnika sačinjava u pisanoj formi, kao sporazum bračnih drugova. U sporazumu se navodi koja imovina je predmet deobe, njena vrednost, određuje se da li se zajednička imovina pretvara u režim susvojine, da li će se raditi realna ili civilna deoba zajedničke imovine ili će se supružnici odlučiti na deobu uz isplatu. Advokat za razvod sporazumom o deobi zajedničke imovine takođe, može sačiniti sporazum da zajednička imovina može postati posebna imovina nekog od supružnika u smislu da celokupna zajednička imovina pripadne samo jednom supružniku uz isplatu. Kako je sporazum o debi zajedničke imovine formalnog karaktera po svojoj pravnoj prirodi, supružnici mogu zatražiti pravnu pomoć od advokata za razvod braka. Advokat za razvod braka će uzimajući u obzir sve pravne elemente u pogledu Porodičnog zakona, procene vrednosti imovine, načina dogovora supružnika o deobi zajedničke imovine, sastaviti sporazum o deobi zajedničke imovine i omogućiti njegovu efikasnu pravnu realizaciju. Sporazum o deobi nepokretnosti solemnizuje javni beležnik.
Sudska deoba zajedničke imovine može biti vanparnična i parnična.
Pokretanje vanparničnog postupka deobe zajedničke imovine se vrši predlogom koji sačinjava advokat za razvod u slučaju kada nema spora o visini pojedinačnih udela bračnih drugova u ukupnoj vrednosti zajedničke bračne imovine, ali postoji problem u pogledu načina deobe (fizička ili civilna deoba, odnosno prodaja) te imovine. U ovom slučaju se primenjuju pravila Zakona o vanparničnom postupku.
U parničnom postupku deobe bračne zajedničke imovine supružnika se rešava spor o visini pojedinačnog udela supružnika u ukupnoj vrednosti zajedničke imovine. Advokat za razvod sastavlja predlog za pokretanja sudske deobe zajedničke imovine (tužba) koji mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima supružnika, kao i podatke o drugim licima koja na predmetu deobe (imovine) imaju neko stvarno pravo. Za sve nepokretnosti, koje su predmet deobe se navode podaci iz zemljišnih knjiga i prilažu odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i svim drugim stvarnim pravima. Kada sud po prijemu predloga, zakaže ročište, na njega se pozivaju supružnici, kao i lica koja na predmetu deobe zajedničke imovine supružnika imaju neko stvarno pravo. Učesnici u toku sudskog postupka deobe zajedničke imovine mogu postići poravnanje o uslovima i načinu deobe, sud to unosi u zapisnik uključujući rešavanje svih spornih pitanja između supružnika, kao i drugih lica koja imaju stvarno pravo na predmetima deobe zajedničke imovine. Supružnici ne moraju da postignu sporazum o načinu deobe zajedničke imovine tokom sudskog postupka. U tom slučaju se izvode dokazi, vrši veštačenje i u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima procesnog prava I donosi se konačna sudska odluka (presuda o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine). Presuda o izvršenoj deobi zajedničke imovine supružnika sadrži sledeće: predmet deobe, uslove i način deobe zajedničke imovine, podatke o fizičkim delovima stvari i pravima koji su pripali svakom od supružnika (i trećih lica), njihova prava i obaveze utvrđene deobom, kao i odluku o načinu ostvarivanja službenosti i drugih stvarnih prava.
Sudski postupak deobe zajedničke imovine supružnika i u vanparničnom i u parničnom postupku može voditi advokat za razvod braka, kako bi obezbedio svu neophodnu dokumentaciju, potrebne dokaze i omogućio upis sudske presude za supružnike u javne registre u kojima se imovina vodi.
Određene stvari, koje čine sastav zajedničke bračne imovine, imaju poseban pravni režim i na njih se primenjuju posebna pravila (stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika su njegova isključiva svojina, predmet domaćinstva zajedničke imovine, ako je u državini jednog bračnog druga bio u trajanju najmanje 3 godine, stvari namenjene detetu se dodeljuju onom supružniku kome je zajedničko dete povereno na čuvanje i vaspitavanje).
