Odbrana u krivičnom postupku - okrivljeni i branilac

U slučaju činjenja krivičnog dela pokreće se krivični postupak, a lice protiv koga je pokrenut krivični postupak stiče procesni subjektivitet okrivljenog.

Okrivljeni je ono fizičko lice koje je ovlašćeni tužilac izveo pred sud, kako bi se utvrdilo:
– da li je to lice izvršio krivično delo,
– da li je lice koje je steklo subjektivitet okrivljenog krivo,
– da li postoje uslovi da mu bude izrečena krivična sankcija predviđena zakonom u slučaju postojanja krivice.

Za okrivljenog se vezuje niz prava i dužnosti koje određuju njegov procesni položaj.

Okrivljeni ima pravo na odbranu u krivičnom postupku čak i u slučaju kada je okrivljeni nesumnjivo kriv, jer se time sprečava nepovoljniji postupak i nepovoljnija odluka od onih koje zakon predviđa (postojanje olakšavajućih i ublažavajućih okolnosti). Okrivljeni može da se brani sam ili da angažuje branioca.

Prava koja takođe pripadaju okrivljenom su: da mu bude nepristrasno suđeno, pravično i u razumnom roku, da mu bude postavljen branilac po službenoj dužnosti na teret budžeta, ako nije u mogućnosti da ga plati sam.

Dužnosti okrivljenog su: da se upusti u krivični postupak, da se odaziva pozivu organa postupka, da organ postupka i sud obavesti o promeni i nameri da promeni adresu prebivališta ili boravišta.

Okrivljeni ima pravo da angažuje advokata za odbranu u krivičnom postupku, kako bi advokat za odbranu u krivičnom postupku preduzeo sve pravne radnje usmerena na pobijanje optužbe u celini ili delimično. Angažovanje advokata za odbranu u krivičnom postupku je posledica samog položaja koji ima okrivljeni u krivičnom postupku – izložen je napadu tužioca, koji može biti potpuno ili delimično neosnovan. Advokat za odbranu u krivičnom postupku ima i dodatnu funkciju koja se odnosi na zaštitu interesa društvene zajednice, kako nevina lica u krivičnom postupku ne bi bila neosnovano osuđena, a stvarni krivci izbegli zakonsku sankciju odnosno krivičnu odgovornost i propisanu kaznu za učinjeno krivično delo.

Branilac, u krivičnom postupku, je advokat za odbranu u krivičnom postupku, kao jedino lice koje okrivljeni može angažovati u cilju svoje zaštite. Izuzetak od ovog pravila je predviđen samim Zakonikom da advokatski pripravnik može zameniti advokata za odbranu krivičnom postupku kod koga obavlja pripravničku vežbu u postupku za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora do 5 godina.

Branilac ne može biti: saokrivljeni, oštećeni, bračni drug oštećenog ili tužioca, lice koje je na glavni pretres pozvano kao svedok (osim u slučaju ako je sam isključen kao svedok ili je oslobođen dužnosti svedočenja) zatim, lice koje je u istom predmetu vršilo funkciju sudije ili javnog tužioca ili službenog lica policije ili preduzimalo radnje u predkrivičnom postupku. Advokat za odbranu u krivičnom postupku mora imati pismeno punomoćje od strane okrivljenog Okrivljeni može da ima vise branilaca odnosno advokata za odbranu u krivičnom postupku.

Advokat za odbranu u krivičnom postupku odnosno branilac okrivljenog ima svoja prava predviđena zakonom:
– da razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz protiv okrivljenog,
– da pismeno i usmeno komunicira sa okrivljenim kada je on pritvoren (advokat za odbranu u krivičnom postupku ima pravo da posećuje okrivljenog u pritvoru i razgovara sa okrivljenim bez prisustva drugih lica),
– na poverljiv razgovor sa osumnjičenim koji je lišen slobode i pre nego što je saslušan,
– da prisustvuje saslušanju okrivljenog čak i u slučajevima kao što su odbrana i bezbednost zemlje (ustavno pravo za koje nije predviđena nikakva mogućnost ograničenja),
– da prisustvuje uviđaju, saslušanju saokrivljenog, ispitivanju veštaka, pretresanju stana.

U toku postupka odbrane okrivljenog, advokat za odbranu u krivičnom postupku odnosno branilac, prikuplja dokaze za odbranu okrivljenog i predlaže javnom tužiocu i sudu izvođenje prikupljenih dokaza. Kako je osnova Zakonika takva da postoji pretpostavka da se optuženi ima smatrati nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom sudskom odlukom, dokazivanje nevinosti je pravovaljano moguće angažovanjem advokata za odbranu u krivičnom postupku.

Izvod iz Zakonika koji bliže određuje pojmove, prava i obaveze okrivljenog, branioca (advokata za odbranu u krivičnom postupku) i krivični postupak:

OKRIVLJENI

Prava okrivljenog

Član 68

Okrivljeni ima pravo da:
1) u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku;
2) ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu;
3) se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika;
4) njegovom saslušanju prisustvuje branilac;
5) u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno nepristrasno, pravično i u razumnom roku;
6) neposredno pre prvog saslušanja pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
7) mu se osigura dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
8) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
9) prikuplja dokaze za svoju odbranu;
10) se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi činjenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optužbe i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane;
11) koristi pravna sredstva i pravne lekove;
12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

Organ postupka je dužan da pre prvog saslušanja okrivljenog pouči o pravima iz stava 1. tač. 2) do 4) i tačka 6) ovog člana.

Prava uhapšenog

Član 69

Uhapšeni, pored prava iz člana 68. stav 1. tač. 2) do 4) i tačka 6) i stav 2. ovog zakonika, ima pravo da:
1) odmah na jeziku koji razume bude obavešten o razlogu hapšenja;
2) pre nego što bude saslušan, ima sa braniocem poverljiv razgovor koji se nadzire samo gledanjem, a ne i slušanjem;
3) zahteva da bez odlaganja o hapšenju bude obavešten neko od članova njegove porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik države čiji je državljanin, odnosno predstavnik ovlašćene međunarodne organizacije javnopravnog karaktera, ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva;
4) zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud.

Lice uhapšeno bez odluke suda, odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu.

Dužnosti okrivljenog

Član 70

Okrivljeni je dužan da:
1) se odazove na poziv organa postupka;
2) obavesti organ postupka o promeni adrese prebivališta ili boravišta, odnosno o nameri da promeni adresu prebivališta ili boravišta.

BRANILAC

Prava branioca

Član 71

Branilac ima pravo da:
1) sa uhapšenim, pre njegovog prvog saslušanja, obavi poverljiv razgovor (član 69. stav 1. tačka 2);
2) neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita krivičnu prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;
3) posle donošenja naredbe o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja optužnice (član 331. stav 5.), a i pre toga ako je okrivljeni saslušan, u skladu sa odredbama ovog zakonika, razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
4) sa okrivljenim koji je u pritvoru na poverljiv način razgovara (član 69. stav 1. tačka 2) i neometano vodi prepisku, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno;
5) u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni;
6) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

Dužnosti branioca

Član 72

Branilac je dužan da:
1) podnese organu postupka punomoćje, bez odlaganja;
2) pruži okrivljenom pomoć u odbrani stručno, savesno i blagovremeno;
3) ne zloupotrebi prava u cilju odugovlačenja postupka;
4) upozori okrivljenog na posledice odricanja ili odustajanja od prava;
5) pruža pravnu pomoć okrivljenom u roku od 30 dana od dana kada je otkazao punomoćje, ako pre isteka tog roka ne bude izabran branilac u skladu sa članom 75. stav 1. ovog zakonika.

Ako okrivljeni izjavi organu postupka da odbija branioca postavljenog po službenoj dužnosti i da želi da se brani isključivo sam, branilac po službenoj dužnosti je dužan da:
1) bude upoznat sa sadržajem dokaznih radnji i sadržajem i tokom glavnog pretresa;
2) okrivljenom daje objašnjenja i savete pisanim putem, ako okrivljeni odbija da sa njim razgovara;
3) prisustvuje radnjama u postupku i da iznese završnu reč, ako se okrivljeni tome izričito ne protivi;
4) na zahtev okrivljenog ili uz njegovu izričitu saglasnost izjavi redovni pravni lek i preduzme druge radnje u postupku.

Sposobnost da se bude branilac

Član 73

Branilac može biti samo advokat.

U postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina, advokata može da zameni advokatski pripravnik.

Branilac ne može biti:

1) saokrivljeni, oštećeni, bračni drug ili lice koje sa saokrivljenim, oštećenim ili tužiocem živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena;
2) lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako po ovom zakoniku ne može biti ispitano kao svedok ili je oslobođeno dužnosti svedočenja i izjavilo da neće da svedoči;
3) lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija, javni tužilac, zastupnik oštećenog, službenik policije ili drugo lice koje je preduzimalo radnje u predistražnom postupku;
4) branilac saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto krivično delo, osim ako organ postupka zaključi da to ne bi štetilo interesima odbrane.

Obavezna odbrana

Član 74

Okrivljeni mora imati branioca:
1) ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;
2) ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka;
3) ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere;
4) ako mu se sudi u odsustvu – od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje;
5) ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu;
6) ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završetka glavnog pretresa – od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saopštavanja presude;
7) ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. st. 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja;
8) od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1, člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donošenja odluke suda o sporazumu;
9) ako se pretres održava u njegovoj odsutnosti (član 449. stav 3.) – od donošenja rešenja da se pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.

Izabrani branilac

Član 75

Jednog ili više branilaca može izabrati i punomoćjem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov zakonski zastupnik, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj i lice sa kojim okrivljeni živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, osim ako se tome okrivljeni izričito protivi.

Okrivljeni može dati braniocu i usmeno punomoćje izjavom na zapisnik kod organa postupka.

Branilac po službenoj dužnosti

Član 76

Ako u slučajevima iz člana 74. ovog zakonika branilac ne bude izabran ili u toku krivičnog postupka okrivljeni ostane bez branioca ili se u slučaju iz člana 73. stav 3. tačka 4) ovog zakonika, ako je reč o obaveznoj odbrani, ne sporazume sa saokrivljenima o braniocu ili ne izabere drugog branioca, javni tužilac ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak će mu za dalji tok postupka rešenjem postaviti branioca po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.

Advokatska komora je dužna da u spisku iz stava 1. ovog člana navede datum upisa advokata u imenik advokata i da prilikom sastavljanja spiska vodi računa o tome da praktični ili stručni rad advokata u oblasti krivičnog prava daje osnova za pretpostavku da će odbrana biti delotvorna.

Branilac postavljen po službenoj dužnosti može tražiti da bude razrešen samo iz opravdanih razloga.

Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici i oglasnoj tabli nadležne advokatske komore i suda.

Odbrana siromašnog

Član 77

Okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca, postaviće se na njegov zahtev branilac iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine ili ako to nalažu razlozi pravičnosti. U tom slučaju, troškovi odbrane padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje sudija za prethodni postupak, predsednik veća ili sudija pojedinac, a branioca rešenjem postavlja predsednik suda pred kojim se vodi postupak po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora.

Postavljeni branilac iz stava 1. ovog člana ima svojstvo branioca po službenoj dužnosti.

Zajednički branilac i više branilaca

Član 78

Više okrivljenih mogu u istom predmetu imati zajedničkog branioca samo ako to ne ometa stručno, savesno i blagovremeno pružanje pravne pomoći u odbrani.

Ako više okrivljenih ima zajedničkog branioca suprotno stavu 1. ovog člana ili članu 73. stav 3. tačka 4) ovog zakonika, organ postupka će ih pozvati da se u roku od tri dana dogovore koga od njih će braniti dotadašnji zajednički branilac ili da svako od njih izabere drugog branioca. Ako u slučaju obavezne odbrane to ne učine, postaviće im se branilac po službenoj dužnosti.

Jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a smatra se da je odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca.

Ako jedan okrivljeni ima više od pet branioca, organ postupka pozvaće ga da se u roku od tri dana opredeli koje će branioce zadržati.