Privredno pravo, zajedno sa krivičnim pravom, uređuje pojam dela malog značaja. Delo malog značaja je ono delo gde stepen krivice učinioca nije visok. Osnovna pretpostavka za primenu instituta dela malog značaja je prisutnost obeležja krivičnog dela. Elementi krivičnog dela su protivpravnost i krivica. Kod dela malog značaja je potrebno da se kumulativno ispune tri uslova: da je stepen krivice učinioca nizak; da su štetne posledice odsutne ili da su neznatne i da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.
Delo malog značaja je osnov za isključenje postojanja krivičnog dela, te ono kao takvo omogućava rešavanja problema sitnog kriminaliteta kroz materijalno-pravnu odredbu. Svrha pravnog instituta delo malog značaja je odustajanje od krivičnopravne intervencije za mala, zanemarljiva ostvarenja krivičnog dela. Za ocenu postojanja dela malog značaja potrebno je da postoje objektivno – subjektivne okolnosti, a koje su vezane kako za delo, tako i za učinioca, odnosno delo mora biti bagatelno kako u objektivnom, tako i u subjektivnom smislu.
U privrednim prestupima, delo se može smatrati od malog značaja ako šteta koja je nastala nije znatna i ako nema značajan uticaj na prava, obaveze ili imovinu uključenih strana. Takvi slučajevi se rešavaju ubrzanim i pojednostavljenim procedurama.
Delo malog značaja u postupcima za privredni prestup odnosi se na situacije gde je učinjena povreda ili prekršaj, ali njegov značaj i posledice su toliko male da se ne smatraju ozbiljnim i ne zahtevaju opsežno sudsko postupanje. Ovaj koncept je prisutan u zakonodavstvu radi efikasnijeg pravosuđa i smanjenja broja postupaka za sitne prekršaje.
U postupku za privredni prestup, gde je spor pokrenut povodom stavljanja u upotrebu dobra koje je protivno principima bezbednosti proizvoda, odgovornost se može ispitivati dvojako – kao odgovornost pravnog lica i kao odgovornost odgovornog lica u pravnom licu. Ukoliko se odgovornost utvrdi kao delo malog značaja, najčešće se propisuje novčana kazna.
Advokat za privredna društva pruža stručnu pravnu podršku privrednim subjektima u slučaju pokretanja postupka za utvrđivanje postojanja privrednog prestupa. Advokat za privredna društva prikuplja svu potrebnu dokumentaciju, analizira konkretni slučaj u skladu sa zakonskim odredbama i priprema strategiju odbrane. Pravne usluge, koje pruža advokat za privredna društva, obuhvataju sve pravne radnje i za privredno društvo kao pravni subjekat, kao i za odgovorno lice u privrednom društvu. Pored poslova vezanih za privredne sporove, advokat za privredna društva pruža svoje profesionalne usluge u svim fazama poslovanja kompanije, od osnivanja do rešavanja pravnih pitanja koja nastaju tokom poslovanja ili prestanka rada. Advokat za privredna društva je takođe specijalizovani za izradu ugovora, savetovanje u vezi sa zakonskim obavezama, kao i zastupanje kompanija pred nadležnim organima u privrednim sporovima.
Sudska praksa daje primer spora koji je vođen povodom stavljanja u promet proizvoda za bebe i malu decu (dečija kolica i kolica za bebe), koji nije usklađen sa Zakonom o bezbednosti proizvoda. Sudski postupak se vodi protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu. Privredni apelacioni sud u Beogradu, rešenjem Pkž 325/23 od 30.11.2023. godine odlučujući o žalbi branioca okrivljenih, doneo je presudu kojom se odbijaju kao neosnovane žalba branioca okrivljenih i žalba okrivljenog odgovornog lica, pa se potvrđuje presuda Privrednog suda u Beogradu Pk 11684/21 od 11.07.2023. godine.
Obrazloženje:
„Presudom Privrednog suda u Beogradu Pk 11684/21 od 11.07.2023. godine, oglašeni su odgovornim okrivljeno pravno lice …… doo …. i okrivljenog odgovorno lice AA iz …., zbog izvršenja privrednog prestupa iz člana 23. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i osuđeni na novčane kazne i to: okrivljeno pravno lice u iznosu od 150.000 dinara, a okrivljeno odgovorno lice AA na novčanu kaznu u iznosu od 25.000 dinara. Okrivljeno pravno lice je obavezano na troškove postupka ime paušala u iznosu od 5.000 dinara. Protiv navedene presude žalbe su izjavili:
– Branilac okrivljenih pravnog lica Privredno društvo za ….. …. doo …. i okrivljenog odgovornog lica AA, adv. Živorad Ikonović, pobijajući presudu u celosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da se žalba usvoji i pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijanu presudu preinači i donese oslobađajuću presudu ili da okrivljenima izrekne opomenu. 10 Pkž 325/23 2
– Okrivljeno odgovorno lice, AA, pobijajući prvostepenu presudu u celosti zbog svih zakonskih osnova, sa predlogom da se žalba usvoji, pobijana presuda preinači i donese oslobađajuća presuda prema okrivljenom odgovornom licu ili da se ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Podneskom javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu Kpž 348/23 od 23.11.2023. godine predloženo je da se žalba branioca okrivljenih i žalba okrivljenog odgovornog lica odbiju kao neosnovane, te da se pobijana presuda potvrdi u celosti. Privredni apelacioni sud je na osnovu člana 124. stav 2. Zakona o privrednim prestupima održao sednicu veća bez prisustva stranaka, nalazeći da njihovo prisustvo nije od koristi za razjašnjenje stvari, pa je ispitao pobijanu presudu u granicama navoda žalbi i primenom člana 451. Zakonika o krivičnom postupku, a u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, ocenio da žalba branioca okrivljenih i žalba okrivljenog odgovornog lica nisu osnovane.
Prvostepena presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba postupka, činjenično stanje je potpuno i pravilno utvrđeno pravilnom ocenom dokaza, pa je na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno prvostepeni sud zaključio da su se u radnjama okrivljenog pravnog lica i okrivljenog odgovornog lica stekli svi elementi privrednog prestupa iz člana 23. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Izreka pobijane presude je jasna i razumljiva, a obrazloženje neprotivrečno, potpuno, jasno, u skladu sa izrekom, pa prvostepena presuda i sadrži sve elemente propisane članom 116. Zakona o privrednim prestupima, uključujući i označenje blanketne norme iz člana 11. stav 1. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, te odgovarajuće standarde, a uz shodnu primenu odredaba krivičnog postupka u smislu člana 56. Zakona o privrednim prestupima. Navodi žalbi koje su okrivljeni isticali tokom prvostepenog postupka, a koji se ponavljaju i u žalbi nisu osnovani. Prvostepeni sud je za svoju odluku dao jasne i neprotivrečne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud ocenjujući da iste nije potrebno ponavljati jer su isti iscrpno i detaljno navedeni. Kako je preciziranim optužnim predlogom Kp 164/20 od 15.12.2022. godine okrivljenima stavljeno na teret izvršenje privrednog prestupa člana 23. stav 1. tačka 2) u vezi sa stavom 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, a kao vreme izvršenja označen datum 25.09.2020. godine, koji je kao vreme izvršenja naveden i u izreci pobijane presude, to su neosnovani navodi žalbe branioca okrivljenih da je izrekom pobijane presude prekoračena optužba i da je izreka presude nerazumljiva. Okolnost da je standard SRPS EN 1888-1:2019- Proizvodi za bebe i malu decu, dečija kolica i kolica za bebe, povučen 31.10.2022. godine nije od uticaja na postojanje privrednog prestupa za koji su okrivljeni oglašeni odgovornim, jer je reč o činjenici koja je nastala nakon izvršenja privrednog prestupa iz člana 23. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, pri čemu je prvostepeni sud u obrazloženju dao jasne, argumentovane i neprotivrečne razloge za svoju odluku, između ostalog i u delu u kom je ocenio kao neosnovane navode odbrane da je navedeni standard povučen nakon izvršenja radnji za koje su okrivljeni oglašeni odgovornim, kao i da navode da je u slučaju da je proizvođač strano pravno lice, obaveza na uvozniku a ne na prodavcu odn. distributeru da stavlja upozorenja. Istaknute razloge prvostepenog suda u delu u kom je ovakva odbrana ocenjena kao neosnovana u svemu prihvata i drugostepeni sud, bez potrebe za daljim ponavljanjem. Neosnovani su navodi žalbe okrivljenog odgovornog lica AA i branioca okrivljenog odgovornog lica da u konkretnom nije nastupila konkretna štetna 10 Pkž 325/23 3 posledica. Reč je o privrednom prestupu iz oblasti zaštite opšte bezbednosti života i zdravlja ljudi, kao deliktu apstraktnog ugrožavanja i za razliku od delikata konkretnog ugrožavanja, za izvršenje privrednog prestupa iz člana 23. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda dovoljno je da okrivljeni ostvari kažnjivu radnju koja je sama po sebi opasna, pa postoji odgovornost pravnog lica i odgovornih lica i kada nije došlo do povređivanja, a ni do konkretne opasnosti. Imajući u vidu navedeno, kao i visinu zaprećenih kazni, nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 2. stav 2. Zakona o privrednim prestupima, jer nije reč o delu malog značaja. Pravilno je prvostepeni sud cenio odsustvo konkretne štetne posledice kao olakšavajuću okolnost prilikom odluke o sankciji, pa su navodi žalbe branioca okrivljenih i u ovom delu ocenjeni kao neosnovani. Po oceni drugostepenog suda, pravilnom primenom članova 16. i 419. Zakonika o krivičnom postupku prvostepeni sud je izvedene dokaze cenio nepristrasno i po slobodnom sudijskom uverenju i na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izveo zaključak o odlučnim činjenicama od značaja za postojanje privrednih prestupa i odgovornosti okrivljenih, pri čemu je sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenima. Takođe, dečija kolica navedena u izreci pobijane presude okrivljeni nisu smeli uopšte da se stave u promet, jer predstavljaju opasan proizvod, a zaključak potkrepljuje činjenica da su po oceni drugostepenog suda, proizvodi navedeni u izreci pobijane presude bili opasni odnosno nisu bili bezbedni proizvodi u smislu člana 4. stav 1. tačka 4) Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, uzimajući u obzir naročito kategorije potrošača i drugih korisnika koji su izloženi riziku kada upotrebljavaju navedeni proizvod, odnosno u konkretnom slučaju- decu. Stoga su navodi žalbi kojima se pobija prvostepena presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja ocenjeni kao neosnovani. Pravilno je prvostepeni sud pravno kvalifikovao radnje okrivljenih kao privredni prestup iz člana 23. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao dovoljne, jasne i neprotivrečne razloge koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. Imajući u vidu da oblik vinosti nije bitan element privrednog prestupa iz člana 23. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, to nije neophodno da isti bude naveden u izreci pobijane presude. Iako se prvostepeni sud nije decidno izjasnio o obliku i stepenu vinosti u obrazloženju, primenio je član 23. ZOPP prilikom odluke o sankciji i okrivljenima na osnovu čl. 23. ZOPP ublažio novčane kazne ispod posebnog minimuma. Imajući u vidu da je po oceni drugostepenog suda, okrivljeno odgovorno lice postupalo sa svesnim nehatom kao oblikom vinosti, to navedena činjenica nije od uticaja na drugačije odlučivanje u konkretnom slučaju, imajući u vidu da svesni nehat ima značaj olakšavajuće okolnosti, a okrivljenima su izrečene novčane kazne koje su ublažene zbog naročito olakšavajućih okolnosti. Stoga su i navodi žalbe branioca okrivljenih i žalbe okrivljenog odgovornog lica ocenjeni kao neosnovani i u delu kojim se pobija prvostepena odluka zbog nenavođenja sa kojim oblikom i stepenom vinosti je postupalo okrivljeno odgovorno lice. Privredni apelacioni sud je povodom izjavljenih žalbi ispitao i odluku o privrednoprestupnoj sankciji, pa je ocenio da su izrečene kazne srazmerne težini i društvenoj štetnosti izvršenog privrednog prestupa. Pravilno je prvostepeni sud prilikom izbora vrste i visine sankcije za privredne prestupe cenio naročito olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenih, pa je okrivljenima izrekao novčane kazne ispod posebnog minimuma propisanog za privredni prestup iz člana 23. stav 1. tačka 2) u vezi stava 2. Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda za koji su oglašeni 10 Pkž 325/23 4 odgovornim. Daljim ublažavanjem izrečenih kazni po vrsti i visini ne bi se u potpunosti postigla svrha kažnjavanja, niti bi bio dat adekvatan značaj zaštićenom dobru koje se štiti kaznenim odredbama navedenog Zakona, posebno imajući u vidu da je pravo na zaštitu fizičkog zdravlja, zaštićeno članom 68. Ustava Republike Srbije. Izricanje sudske opomene kao sankcije za privredni prestup nije propisano Zakonom o privrednim prestupima, pri čemu član 16. Zakona o privrednim prestupima ne upućuje na shodnu primenu odredaba materijalnog krivičnog zakonodavstva kojim se propisuje sudska opomena, pa je predlog žalbe branioca okrivljenih za izricanje sudske opomene ocenjen kao neosnovan. Imajući u vidu da javni tužilac nije izjavio žalbu zbog odluke o privredno- kaznenoj sankciji, drugostepeni sud je obavezan da poštuje zabranu iz člana 453. Zakonika o krivičnom postupku. Sud je cenio i ostale žalbene navode, ali ih posebno ne obrazlaže, jer nisu bili od odlučnog uticaja na drugačiji zaključak drugostepenog suda o zakonitosti i pravilnosti prvostepene presude. Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u izreci, primenom člana 457. Zakonika o krivičnom postupku, u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupu.“
Izvor: Presuda Privrednog apelacionog suda u Beogradu 10 Pkž 325/23 od 30.11.2023. godine.
