Prema Krivičnom zakoniku kazna i mere upozorenja mogu se izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo. Krivične sankcije za počinjeno krivično delo mogu biti u vidu: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere. Osnovna svrha svake krivične sankcije je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom. Među svim krivičnim sankcijama najzastupljenija je kazna. Izrečena kazna ima za cilj da spreči učinioca da čini krivična dela i utiče na njega da ubuduće ne čini krivična dela; da utiče na druge da ne čine krivična dela; oblik je izražavanja društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona; način je za ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.
Vrste kazni, prema Krivičnom zakoniku, su:
• doživotni zatvor;
• kazna zatvora;
• novčana kazna;
• rad u javnom interesu;
• oduzimanje vozačke dozvole.
Članom 45. Krivičnog zakonika predviđeno je da kazna zatvora ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina, pri čemu se kazna zatvora izriče na pune godine i mesece, a do šest meseci i na dane. Takođe se istim članom zakona predviđa mogućnost kućnog zatvora odnosno da „ako se učiniocu krivičnog dela izrekne kazna zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.“
Kućni zatvor nije posebna vrsta kazne lišenja slobode, već je modalitet izvršenja kazne zatvora u kom se umesto u zatvoru kazna izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje. Kod izvršenje kazne kućnog zatvora postoji ograničenje i to tako da osuđeni kojem je određeno izvršenje kazne zatvora kućni zatvor ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora. Izuzetak mogućnosti određivanja kazne zatvora u vidu kućnog zatvora je ukoliko je lice osuđeno za krivično delo protiv braka i porodice, a koje živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu.
U slučaju postojanja sumnje na krivično delo, pravnu pomoć pruža advokat za krivično pravo. Advokat za krivično pravo pruža usluge pravnog savetovanja iz oblasti krivičnog i prekršajnog prava za fizička i pravna lica i vrši podnošenje krivičnih prijava, privatnih krivičnih tužbi i drugih vrsta akata u krivičnom postupku. Advokat za krivično pravo pruža sve pravne usluge koje su vezane za kazneno delo, krivicu, kaznene sankcije i prekršaje. Advokat za krivično pravo pruža usluge zastupanje i odbrane klijenata u krivičnim postupcima pred nadležnim organima, kao i zastupanje oštećenih u svim vrstama krivičnih postupaka odbranu u svim vrstama krivičnih postupaka. Advokat za krivično pravo zastupa i pravna lica u postupcima za krivična dela i u postupcima za počinjene privredne prestupe. Advokat za krivično pruža pravne usluge zastupanja maloletnih učinioca krivičnih dela ili oštećenih maloletnih lica. U toku svih sudskih procesa, advokat za krivično pravo iznosi dokaze, vodi postupak i zastupa najbolje interese klijenta u okvirima zakonskih mogućnosti.
U sudskoj praksi je prisutno da se kazna zatvora modifikuje u kaznu kućnog zatvora. Primer je dat kroz presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 446/21 od 21.6.2021. godine. U krivičnom postupku protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 stav 1 KZ, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu 7K br.535/17 od 05.04.2021.godine, Apelacioni sud je doneo presudu kojom se odbija kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Beogradu 7K br.535/17 od 05.04.2021. godine, potvrđuje, kojom je osuđen na kaznu zatvora kućni zatvor.
Obrazloženje:
„Presudom Višeg suda u Beogradu 7K br.535/17 od 05.04.2021.godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1 KZ, pa ga je sud primenom članova 45, 54 i 63 KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.09.2017.godine do 27.10.2017.godine, s tim što je istovremeno određeno da će se kazna izvršiti tako što će je izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u …, ulica … br. …., uz primenu elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a da će, ukoliko jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud odrediti da se ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.
Od okrivljenog je u smislu člana 246a stav 3 KZ u vezi člana 87 KZ oduzeta supstanca proglašena za opojnu drogu – amfetamin u smeši sa kreatinom, ukupne neto mase 93,70 gr, koja će se po pravnosnažnosti presude uništiti, a koja je od njega privremeno oduzeta potvrdom o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd, UKP, Četvrto odeljenje od 29.09.2017.godine.
Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, advokat …, zbog odluke o krivičnoj sankciji, s predlogom da Apelacioni sud u Beogradu usvoji žalbu branioca okrivljenog, te preinači pobijanu presudu i okrivljenog osudi na blažu krivičnu sankciju po vrsti u vidu uslovne osude, kao i uz molbu da branilac i okrivljeni prisustvuju sednici veća na kojoj će se odlučivati o žalbi, te da budu obavešteni o danu, vremenu i mestu održavanja iste.
Apelacioni javni tužilac u Beogradu je u podnesku Ktž br.497/21 od 20.05.2021.godine predložio da Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni sud, odbije kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA, advokata …, izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu 7K br.535/17 od 05.04.2021. godine, te pobijanu presudu potvrdi.
Apelacioni sud u Beogradu je održao sednicu veća u smislu odredbi članova 447 i 448 ZKP, u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca i odsustvu uredno obaveštenog Apelacionog javnog tužioca u Beogradu, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, izjavljenom žalbom i predlogom Apelacionog javnog tužioca u Beogradu datim u navedenom podnesku, te je, nakon što je, u smislu odredbe člana 451 stav 1 ZKP, prvostepenu presudu ispitao u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, našao:
-žalba je neosnovana.
Žalbom branioca okrivljenog AA, advokata ….., pobija se prvostepena presuda tako što se ističe da je izrečena sankcija previsoka, imajući u vidu da nije adekvatna težini izvršenog krivičnog dela i da prilikom njenog odmeravanja nisu cenjene sve okolnosti propisane članom 54 KZ, a da je onim okolnostima koje je sud uzeo u obzir dat manji značaj. S tim u vezi, navedeno je da je sud propustio da na adekvatan način ceni olakšavajuće okolnosti koje se tiču ličnosti učinioca krivičnog dela, pa je, u skladu sa tim ukazano na to da je reč o neosuđivanom licu, a što sud nije adekvatno cenio, da je profesionalni fudbaler i budući akademski građanin, što samo po sebi dovoljno upućuje na to da je okrivljeni krivično delo izvršio usled određenih životnih okolnosti, a ne zato što se radi o kriminogenoj ličnosti, kao i na činjenicu da je boravak u pritvoru uticao na okrivljenog u smislu ostvarenja specijalne prevencije. Takođe je navedeno da je prvostepeni sud morao ceniti kao presudne činjenice držanje okrivljenog tokom postupka, koje je doprinelo efikasnosti i ekonomičnosti krivičnog postupka i potpunom utvrđivanju činjeničnog stanja, kao i izraženo kajanje zbog izvršenog krivičnog dela. Imajući u vidu navedeno, istaknuto je da bi krivična sankcija u vidu uslovne osude, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, dovela do optimalne realizacije svrhe kažnjavanja na taj način što bi ta krivična sankcija za krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim predstavljala pravu meru i vrstu sankcije.
Međutim, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije koju će izreći okrivljenom, pravilno utvrdio i cenio sve okolnosti iz člana 54 KZ, koje su od uticaja da krivična sankcija bude pravilno odabrana i njena visina pravilno odmerena i da je istima dao adekvatan značaj. Naime, pravilno je prvostepeni sud od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio njegovo korektno držanje tokom postupka, da je u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela za koje je oglašen krivim, da nije oženjen, da nema dece, da je prestao sa uzimanjem opojnih droga i da je izrazio kajanje, da je neosuđivan, kao i protek vremena od izvršenja krivičnog dela, dok je kao otežavajuću okolnost cenio količinu pronađene opojne droge.
Imajući u vidu utvrđene olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, pravilno je prvostepeni sud okrivljenog, zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1 KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, u koju mu je primenom člana 63 uračunao vreme provedeno u pritvoru, kao u dispozitivu prvostepene presude, i istovremeno odredio da će se izrečena kazna izvršavati u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje u …, ulica … br. …, uz primenu elektronskog nadzora.
Pravilno je ocenio prvostepeni sud da će se, imajući u vidu težinu izvršenog krivičnog dela, stepen povrede zaštićenih društvenih vrednosti, stepen krivice okrivljenog i ličnost okrivljenog, navedenom kaznom zatvora i načinom njenog izvršenja u potpunosti ostariti svrha kažnjavanja iz člana 42 KZ, u okviru opšte svrhe krivičnih sankcija iz člana 4 stav 2 KZ.
Imajući u vidu navedene razloge, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredbe člana 457 ZKP doneo odluku kao u dispozitivu presude.“
Izvor: Apelacioni sud u Beogradu, Kž1 446/21 od 21.6.2021. godine.
