Sudska praksa – nepoštovanje radne discipline (falsifikovanje diplome zaposlenog)

Radna disciplina predstavlja skup pravila, normi i ponašanja određenih od strane poslodavac i zakonodavca, koje zaposleni treba da poštuju na radnom mestu, kako bi posao bio obavljen efikasno, odgovorno i u skladu sa očekivanjima poslodavca. Radna disciplina obuhvata: tačnost, poštovanje radnog vremena, izvršavanje radnih zadataka, poštovanje hijerarhije, saradnju sa kolegama, odgovorno korišćenje resursa i pridržavanje etičkih standarda.

Zaposleni je dužan (Čl.15 ZOR):

1.  da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
2.  da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
3.  da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
4.  da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje i nastanak materijalne štete.

Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu samo u skladu sa zakonskim odredbama (Zakon o radu – ZOR), među kojima je i mogućnost otkaza i onom zaposlenom, koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze ili ne poštuje radnu discipline.

Poslodavac (Čl.179 ZOR) može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:

1. ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2. ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;
3. ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
4. zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5. ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
6. ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
7. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U slučaju da je zaposleni poslodavcu dao netačne podatke pre stupanja na rad, a od značaja su za radne poslove i radni odnos, poslodavac ima zakonsko pravo da takvom zaposlenom otkaže ugovor o radu danom potpisivanja inicijalnog ugovora o radu. Primer bi bio dostavljanje zaposlenog poslodavcu diplomu o stečenom stepenu stručne spreme – davanja netačnih podataka od strane zaposlenog ako je to bilo od bitnog uticaja za donošenje nezakonite odluke poslodavca i nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 6. i 8. Zakona. Donošenju rešenja o otkaza o radu prethodi upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu kojim se zaposleni upozorava na postojanje razloga za otkaz usled povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline.

U bilo kojoj vrsti postojanja pravnih problema vezanih za radni odnos, stručnu pravnu pomoć pruža advokat za radno pravo. Advokat za radno pravo detaljno informiše i zaposlenog i poslodavca o pravima i obavezama, te tako olakšava radne odnose. U slučaju kršenja bilo kog člana ZOR, advokat za radno pravo postupa u skladu sa važećim pravilom, preduzima potrebne radnje i eventualno pokreće tužbu, zastupajući stranku pred sudom. Advokat za radno pravo takođe podnosi i žalbe i vodi žalbene postupke.

Sudska praksa

Vrhovni kasacioni sud…u radnom sporu tužioca AA iz …, protiv tuženog JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ iz Beograda,…, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3603/18 od 24.10.2018. godine, u sednici održanoj na dan 10.07.2019. godine, doneo je presudu kojom se preinačuje presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3603/18 od 24.10.2018. godine, tako što se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 1P 2160/17 od 10.05.2018. godine. Obavezuje se tužilac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u visini od 66.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema ove presude.

Obrazloženje:

„Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 1P 2160/17 od 10.05.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj … od 15.05.2017. godine kao neosnovan i odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim, odbačena je tužba u delu zahteva za raspoređivanje na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima kao nedozvoljena i stavom četvrtim obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 78.750,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž1 3603/18 od 24.10.2018. godine, preinačio je prvostepenu presudu u stavu prvom izreke i poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužioca i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad u roku od osam dana od dana prepisa presude, stavom drugim potvrdio je rešenje sadržano u stavu trećem izreke i u tom delu žalbu tužioca odbio i stavom trećim izreke preinačio rešenje o troškovima parničnog postupka pa obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka pred prvostepenim sudom u visini od 69.000,00 dinara u preostalom delu zahtev za troškove prvostepenog postupka odbio i stavom četvrtim izreke, obavezao tuženog da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 33.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi, pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu, tako što će odbiti tužbeni zahtev tužioca i obavezati tužioca da tuženom naknadi troškove celokupnog postupka.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu ovlašćenja iz člana 408. ZPP, u granicama razloga navedenih u reviziji, a pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP i na pravilnu primenu materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je radni odnos kod tuženog zasnovao počev od 1997. godine na neodređeno vreme, sa osmogodišnjom školom. Posle dostavljanja overene fotokopije svedočanstva o stečenom trećem stepenu stručne spreme obrazovnog profila „vozač motornih vozila“ Saobraćajnog centra u …, završene školske …/… godinu sa tuženim zaključio Ugovor o radu dana 12.07.2002. godine kojim je počev od 01.07.2002. godine raspoređen na poslove vozača … za koje je predviđena stručna sprema VK/P1. Poslove vozača … tužilac je obavljao kod tuženog po osnovu ovog ugovora kao i Aneksa broj 1 od 03.02.2004. godine, Aneksa broj 2 od 02.06.2010. godine i Aneksa broj 3 od 24.06.2015. godine. Dopisom Republičke uprave za inspekcijske poslove Republike Srpske od 16.02.2017. godine, direktor tuženog je obavešten da u evidenciji o izdatim svedočanstvima i diplomama koje vodi stručna i tehnička škola …, nisu pronađeni podaci o upisu i obrazovanju tužioca, da u navedenoj školi ne postoji matična knjiga broj …, da delovodni broj u diplomi nije uveden u Protokol škole i da škola nije obrazovala učenike u saobraćajnoj struci i obrazovnom profilu vozač motornih vozila.

Rešenjem o otkazu Ugovora o radu od 15.05.2017. godine, tužiocu je otkazan Ugovor o radu od 12.07.2002. godine jer je poslodavcu dostavio diplomu o stečenom trećem stepenu stručne spreme, obrazovni profil – vozač motornih vozila, koja nije verodostojna isprava na osnovu kojeg je počev od 01.07.2002. godine navedenim ugovorom o radu raspoređen na poslove za koje je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova predviđen treći stepen stručne spreme, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi člana 14. stav 1. alineja 9. Ugovora o radu (davanja netačnih podataka od strane zaposlenog ako je to bilo od bitnog uticaja za donošenje nezakonite odluke poslodavca i nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 6. i 8. Zakona). Donošenju rešenja prethodilo je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu kojim je tužilac upozoren na postojanje razloga za otkaz usled povreda radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je našao da je tužilac postupao suprotno odredbi člana 15. tačka 3. Zakona o radu, jer prilikom zaključenja Ugovora o radu od 12.07.2002. godine, tuženog nije obavestio da nema potrebnu stručnu spremu za obavljanje poslova za koje je zaključio ugovor o radu, da je tuženom priložio lažnu diplomu srednje stručne spreme, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja i vraćanje na rad. Odlučujući o prigovoru zastarelosti iz člana 184. Zakona o radu, prvostepeni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju reč o produženoj povredi radne obaveze zbog čega nije protekao objektivni rok zastarelosti predviđen navedenim odredbama zakona.

Na osnovu istog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zauzeo suprotan pravni stav nalazeći da je u konkretnom slučaju došlo do zastarelosti davanja otkaza iz člana 184. Zakona o radu. Po oceni Apelacionog suda predajom poslodavcu falsifikovane diplome srednje škole, zaposleni je poslodavca doveo u zabludu u pogledu stepena stručne spreme, čime je učinio svršenu povredu radne obaveze i radne discipline pa u konkretnom slučaju objektivni rok za davanje otkaza od strane poslodavca je nužno računati do dana zaključenja prvog ugovora o radu sa stepenom stručne spreme u pogledu koje je zaposleni poslodavca doveo u zabludu. Radnja povrede radne obaveze nepoštovanje radne discipline svršena je u trenutku predaje falsifikovane diplome na strani zaposlenog, te počinju da teku rokovi zastarelosti za otkaz ugovora o radu po tom osnovu, zbog čega je po nalaženju Apelacionog suda prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 184. stav 1. Zakona o radu, kada je ocenio da nije protekao objektivni rok zastarelosti za davanje otkaza pogrešno ceneći da se radi o produženoj povredi radne obaveze. U datoj situaciji kada je dana 12.07.2002. godine zaključen ugovor o radu koji se primenjuje od 02.07.2002. godine na osnovu koje je tužilac zasnovao kod tuženog radni odnos sa trećim stepenom stručne spreme na poslovima vozača teškog transporta, time je izvršio povredu radne obaveze i radne discipline, pa do dana donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu 15.05.2017. godine, protekao je objektivni rok iz člana 184. stav 1. Zakona o radu, što osporeno rešenje čini nezakonitim, zbog čega je apelacioni sud preinačio prvostepenu presudu i poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 15.05.2017. godine.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda izloženo pravno shvatanje drugostepenog suda nije prihvatljivo.

Ponašanje zaposlenog koji je poslodavcu predao falsifikovanu diplomu o svom stručnom obrazovanju, smatra se takvim ponašanjem zaposlenog zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca, koji otkazni razlog je propisan članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.75/14), odnosno ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Samom činjenicom što je tužilac tuženom predao falsifikovanu diplomu i na taj način ga doveo u zabludu i održavao u zabludi o svojoj stručnoj spremi, tužilac je u celom periodu rada od 2002. godine vršio povredu radne obaveze prema tuženom poslodavcu, zbog čega se po oceni Vrhovnog kasacionog suda radi o produženoj povredi radne obaveze. Objektivni rok za otkaz ugovora o radu od šest meseci propisan članom 184. stav 1. Zakona o radu, nije protekao. Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.70 i 72/01) koji je važio u vreme zaključenja ugovora o radu između tužioca i tuženog prilikom čijeg zaključenja je tužilac predao tuženom falsifikovanu diplomu o završenom trećem stepenu stručne spreme, bilo je propisano da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca pre zaključenja ugovora o radu o svom zdravstvenom stanju i drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos i mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica. Stavom trećim ovog člana bilo je propisano da u slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. poslodavac zaposlenom može otkazati ugovor o radu. Tužilac je pre zaključenja ugovora o radu prećutao važne okolnosti koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje se zasniva radni odnos. Te okolnosti odnose se na valjanost dokaza o stečenoj stručnoj spremi tužioca za koje je utvrđeno da nije verodostojna. Odredbom člana 69. stav 1. tačka 6. Kolektivnog ugovora tuženog iz januara 2015. godine, predviđeno je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa.

Odredbom člana 14. Zakona o radu, koji je važio u vreme zasnivanja radnnog odnosa, kao i člana 16. bilo je propisano da je zaposleni dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad i člana 15. tačka 3. Zakona o radu važećeg u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu takođe je propisano da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle uticati na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu a članom 26. stav 1. Zakona propisano da je kandidat dužan da prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos utvrđenih Pravilnikom.

Polazeći od citiranih zakonskih odredaba proizlazi da vreme u kome poslodavac može otkazati ugovor o radu na osnovu člana 14. stav 3. Zakona o radu važećeg u vreme zaključenja ugovora o radu nije određeno, jer je reč o posebnom slučaju otkaza koji nije ograničen rokovima iz člana 184. stav 1. Zakona o radu.

Bez obzira što je tužilac i ranije bio zaposlen kod tuženog (od 1997. godine sa osmogodišnjom školom), ugovorom o radu od 12.07.2002. godine i aneksima tog ugovora od 03.02.2004. godine, 02.06.2010. godine i 24.06.2015. godine, između tužioca i tuženog uređuju se prava i obaveze na novom radnom mestu gde je navedeno da tužilac ima treći stepen stručne spreme odnosno VK/P1, pa je tužilac koristeći falsifikovanu diplomu postupio suprotno navedenim odredbama Zakona o radu, na osnovu kojih je bio dužan da istinito obavsti tuženog o svojoj stručnoj spremi. Tuženi je postupio u skladu sa odredbama Zakona o radu pri donošenju spornog rešenja (odmah po saznanju da je diploma tužioca falsifikovana dostavio je tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz) pa nema zakonskih osnova za poništaj spornog rešenja.

Kako je drugostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu presudu, odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu i odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude primenom člana 416. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima parničnog postupka, zasnovana je na članu 165. stav 2. ZPP.“

Izvor: Vrhovni kasacioni sud, Beograd – Rev2 622/2019 od 10.07.2019. godina