Štrajk je jedna od zakonom dozvoljenih mera zaposlenih, najčešće u vidu zajedničkog napuštanje posla kako bi se time poslodavac naterao da prihvati uslove nezadovoljnih radnika. Zakonom o štrajku je uređen način sprovođenja štrajka, kao i obaveze štrajkačkog odbora. Prema istom zakonu štrajk se definiše kao prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada. Svi zaposleni mogu slobodno da odlučuju o svom učešću u štrajku. Odlukom o stupanju u štrajk donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih i njime se utvrđuju: zahtevi zaposlenih, vreme početka štrajka, mesto okupljanja učesnika u štrajku i štrajkački odbor (koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk).
Da bi se štrajk smatrao zakonski dozvoljenim, neophodno je da štrajkački odbor najavi štrajk poslodavcu putem odluke o stupanju u štrajk pet dana pre dana određenog za početak štrajka. Ukoliko je štrajk u formi okupljanja zaposlenih, mesto okupljanja učesnika u štrajku ne može biti van poslovnih/radnih prostorija poslodavca. Zakonodavac je predvideo da su štrajkački odbor i zaposleni, koji učestvuju u štrajku, dužni da štrajk organizuju i vode tako da ne ugrožavaju bezbednost lica, imovine i zdravlje ljudi, da ne nanose neposrednu materijalnu štetu, kao i da omoguće nastavak rada po završetku štrajka.
U Zakonu o štrajku se jasno navodi (Član 14.) da „organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.“
Ukoliko poslodavac na bilo koji način naruši pravo zaposlenog o učešću u štrajku, zaposleni može da potraži pravni savet advokata specijalizovanog za radno pravo (advokat za radno pravo). Advokat za radno pravo analizira okolnosti otkaza, učestvovanja zaposlenog u štrajku i zakonitosti svih odluka. Advokat za radno pravo može, pre pokretanja radnog spora, pregovarati sa poslodavcem, kako bi se povukao otkaz, postigao sporazum, nadoknadila šteta ili zaposleni vratio na posao. Ukoliko je otkaz ugovora o radu donet protivno Zakonom o radu i Zakonom o štrajku, advokat za radno pravo može pokrenuti sudski spor (tužba za nezakonit otkaz) ili pružiti odbranu zaposlenom u sudskom postupku. Advokat za radno pravo ima za cilj, da tokom sudskog postupka, maksimalno zaštiti prava i interese radnika. Tokom trajanja radnog spora, advokat za radno pravo prikuplja i sudu podnosi svu dokumentaciju, kojom se dokazuje neosnovanost otkaza zaposlenom zbog učešća u štrajku. Takođe, advokat za radno pravo može pozvati ostale zaposlene i članove sindikata (i štrajkačkog odbora), kao svedoke, kako bi se izveli potrebni dokazi. Advokat za radno pravo podnosi i pritužbe nadležnim inspekcijama (inspekcija rada) i žalbe na donete sudske presude.
Sudska praksa daje primer radnog spora, pokrenutog zbog nezakonitog otkaza zaposlenom, zbog učešća u štrajku. Predmet spora je odsustvo zaposlenog (tužilac), kao učesnika u štrajku, u poslovnom krugu poslodavca (tuženi), te time i njegov izostanak sa rada, i da je zaposleni samovoljno napuštao mesto okupljanja učesnika u štrajku i poslovni krug poslodavca pre isteka utvrđenog radnog vremena u dane navedene u izreci rešenja. Potvrđeno je da je tužilac bio učesnik štrajka i sve je vreme prisustvovao mestima koje je štrajkački odbor proglasio mestima štrajka i to najpre u krugu Privrednog društva, a potom ispred Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju. Prvostepeni sud je ocenio da učešće u štrajku predstavlja opravdan razlog za izostanak zaposlenog sa rada, pa je kao nezakonito poništio osporeno rešenje o otkazu o radu u presudi P1.br.704/14 od 20.02.2015.godine. Apelacioni sud u Beogradu je, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.704/14 od 20.02.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 23.12.2016.godine, doneo presudu (Gž1 br.1198/15 od 23.12.2016. godine) kojom se odbija kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.704/14 od 20.02.2015.godine, u stavu prvom i drugom izreke.
Obrazloženje:
„Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1.br.704/14 od 20.02.2015.godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog br.128 od 18.01.2010.godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 282.000,00 sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate, a stavom trećim izreke odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka iznad dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 662.000,00 dinara.
Protiv navedene presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu pobijajući odluke sadržane u stavu prvom i drugom izreke iz svih zakonom propisanih razloga.
Ispitujući pravilnost ožalbene presude u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP-a (“Službeni glasnik RS”, br.125/04 i 111/09), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu pravila iz člana 506 stav 1 ZPP-a (“Službeni glasnik RS”, br.72/11, 55/14), Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tuženog neosnovana.
U postupku donošenja prvostepene presude u ožalbenom delu nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se ukazuje žalbom.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je ugovorom o radu od 24.9.2003.godine zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme radi obavljanja poslova tesar VIII u Organizacionoj jedinici “Operativa”, a osporenim rešenjem tuženog br.128 od 18.01.2010.godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, jer se u periodu od 20.10.2009.godine do 27.11.2009.godine i u periodu od 30.11.2009.godine do 11.12.2009.godine, kao učesnik štrajka koji je otpočeo dana 24.8.2009.godine, odlukom poverenika Sindikata “Nezavisnost”, suprotno odredbama člana 4 i 5 Zakona o štrajku i suprotno Odluci o stupanju u štrajk od 18.9.2009.godine i odluci o promeni mesta okupljanja od 13.10.2009.godine, kojima je utvrđeno da je mesto okupljanja učesnika u štrajku kapija Privrednog društva, odnosno krug poslovnog prostora Društva, više puta nije pojavljivao na određenom mestu okupljanja učesnika u štrajku, tj. nije bio prisutan u krugu Privrednog društva, a svoje odsustvo nije opravdao, čime je učinio povredu radne obaveze organizovanja i učešća u štrajku suprotno zakonskim odredbama o štrajku utvrđena članom 72 stav 1 alineja 49 Pravilnika o radu tuženog br.3031 od 04.9.2008.godine i povredu radne dužnosti neopravdanog izostajanja sa posla uzastopno pet radnih dana utvrđeno tačkom 4 alineja 2 ugovora o radu i neopravdano izostajanje s posla tri dana sa prekidima u toku jednog meseca utvrđeno tačkom 4 alineja 3 ugovora o radu zaključenim među parničnim strankama. Prema razlozima sadržanim u obrazloženju rešenja uvidom u elektronski sistem radnog vremena utvrđeno je da zaposleni kao učesnik u štrajku nije bio stalno prisutan u poslovnom krugu poslodavca, da je samovoljno napuštao mesto okupljanja učesnika u štrajku i poslovni krug poslodavca pre isteka utvrđenog radnog vremena u dane navedene u izreci rešenja. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je pismeno upozorenje zaposlenom o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koje se zaposleni izjasnio dana 29.12.2009.godine. Štrajkački odbor doneo je odluku br.2875 od 14.7.2009.godine o stupanju u štrajk dana 20.7.2009.godine u 07,00 časova ujutru, dostavljenu direktoru tuženog, a odlukom od 18.9.2009.godine kao mesto okupljanja odredio je kapiju Privrednog društva. Odlukom od dopuni Odluke Odbora poverenika Sindikata “Nezavisnost” “AA” d.o.o., o stupanju u štrajk zaposlenih i članova Sindikata “Nezavisnost” br.3661 od 13.10.2009.godine kao mesto okupljanja učesnika u štrajku određen je krug poslovnog prostora umesto kapije Privrednog društva, a Odlukom Štrajkačkog odbora o mestu štrajka sa proširenim dejstvom od 13.10.2009.godine određeno je da je Štrajkački odbor doneo odluku o proširenom dejstvu mesta štrajka van poslovnih prostorija poslodavca utvrđenog prethodnim Odlukama Štrajkačkog odbora, jer poslodavac od dana stupanja u štrajk 24.8.2009.godine nije sa drugom stranom sporazumno rešio sporna pitanja odnosno zahteve zaposlenih utvrđene Odlukom o stupanju u štrajk, zbog čega je Štrajkački odbor radikalizovao svoje zahteve prema državnim institucijama. Ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je štrajk zaposlenih trajao više meseci, da su u početku učesnici štrajka se okupljali na kapiji Društva jer im je bilo zabranjeno da se kreću kroz krug Privrednog društva, da je potom Štrajkački odbor doneo odluku da se započnu protesti ispred Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju, da su štrajk organizovali tako da je jedna grupa štrajkača ostajala na kapiji Društva, a druga odlazila u proteste, da je tužilac učesnik štrajka i da je sve vreme prisustvovao mestima koje je Štrajkački odbor proglasio mestima štrajka i to najpre u krugu Privrednog društva, a potom ispred Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da učešće u štrajku predstavlja opravdan razlog za izostanak zaposlenog sa rada, pa je kao nezakonito poništio osporeno rešenje.
Donoseći ožalbenu presudu, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.
Zakoniti štrajk, prema pravilima iz člana 61 Ustava predstavlja osnovno socijalno pravo, a učešću u štrajku organizovanom pod uslovima utvrđenim Zakonom o štrajku (“Službeni list SRJ”, br.29/96, “Službeni glasnik RS”, br.101/2005), prema pravilima iz člana 14 stav 1 tog zakona ne predstavlja povredu radne obaveze i ne može imati za posledicu prestanak radnog odnosa zaposlenog.
Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku, prema pravilima iz člana 7 istog zakona, dužni su da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica i imovine i zdravlje ljudi, onemogućava nanošenje neposredne materijalne štete i omogućava nastavak rada po okončanju štrajka. Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne mogu sprečavati poslodavca da koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost. Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuje u štrajku ne smeju sprečavati zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade.
Organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku koji nije organizovan u skladu sa zakonom, prema pravilima iz člana 14 stav 3 istog zakona ne uživaju zaštitu utvrđenu odredbom člana 14 stav 1 tog zakona.
Član Štrajkačkog odbora ili učesnik u štrajku koji štrajk organizuje i vodi na način kojim se ugrožava bezbednost lica i imovine ili zdravlje ljudi ili koji sprečava zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade, odnosno onemogućava nastavak rada po okončanju štrajka ili sprečava poslodavca da koristi sredstva ili raspolaže sredstvima kojim poslodavac obavlja delatnost, čini povredu radne dužnosti za koju mu se može izreći mera prestanka radnog odnosa (član 18 stav 2 Zakona o štrajku).
Otkazni razlog iz člana 179 tačka 2 i 3 Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br.24/2005…54/2009), nastaje kad zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu ili ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Tužilac je učesnik višemesečnog štrajka organizovanog kod tuženog, tokom kog nije došlo do sporazuma između Štrajkačkog odbora i poslovodstva i u tom svojstvu učestvovao je u protestima ispred nadležnih institucija, a osporenim rešenjem otkazan mu je ugovor o radu, jer u dane naznačene u osporenom rešenju nije poštovao odluku o mestu okupljanja štrajkača. Okolnost da je Štrajkački odbor kod tuženog, protivno pravilima o mestu okupljanja iz člana 5 stav 3 Zakona o štrajku, izmenom prvobitno donete odluke o mestu okupljanja, štrajk organizovao i kao protest ispred Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju, u kom je tužilac učestvovao, po oceni ovog suda, ne predstavlja okolnost od odlučnog značaja za ocenu zakonitosti štrajka, u situaciji kada načinom sprovođenja štrajka poslodavac nije sprečen da koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost, drugi zaposleni nisu sprečeni da obavljaju rad, niti je organizovanjem štrajka ugrožena bezbednost lica i imovine. Po shvatanju ovog suda, cilj norme o mestu okupljanja je sprečavanje ponašanja kojim se narušava javni red i mir (uznemiravanje građana, ugrožavanje sigurnosti građana i imovine, ometanje kretanja građana na javnom mestu), pa kršenje ovog pravila, sprovođenjem štrajka van kruga poslovnog prostora poslodavca, može, eventualno imati za posledicu prekršajnu odgovornost učesnika štrajka zbog narušavanja javnog reda i mira, ali ne i odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze.
U konkretnom slučaju Štrajkački odbor doneo je odluku o kolektivnom prekidu rada, u zakonito sprovedenoj proceduri, navodeći svoje zahteve, poslodavcu najavio štrajk, vreme početka štrajka, mesto okupljanja i Štrajkački odbor, a štrajk sprovodio poštujući pravila iz člana 7 Zakona o štrajku, pa u datoj situaciji u radnjama tužioca nema bitnih obeležja povrede radne obaveze organizovanja i učešća u štrajku suprotno zakonskim odredbama u štrajku određene članom 72 stav 1 alineja 49 Pravilnika o radu tuženog.
Za vreme štrajka zaposleni ne radi, pa ne može ni izvršiti povredu radne obaveze neopravdanog izostanka sa rada utvrđenog kao povreda radne obaveze ugovorom o radu zaključenim među parničnim strankama.
Iz svih izloženih razloga, neosnovano se žalbom tuženog pobija pravilnost ožalbene presude ponavljanjem tvrdnje da učesnici u štrajku koji se okupljaju van poslovnih prostorija poslodavca ne mogu uživati zaštitu utvrđenu pravilima iz člana 14 stav 1 Zakona o štrajku.
Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu drugom izreke ožalbene presude, jer je doneta pravilnom primenom pravila iz člana 149 i 150 ZPP-a.
Iz izloženih razloga, primenom odredbe člana 375 ZPP-a (“Službeni glasnik RS”, br.125/04, 111/09), u vezi pravila iz člana 506 stav 1 ZPP-a (“Službeni glasnik RS”, br.72/11, 55/14), odlučeno je kao u izreci presude.“
Izvor: Presuda Apelacionog sud au Beogradu Gž1 br.1198/15 od 23.12.2016. godine.