Organizovani kriminal je vrsta nezakonite radnje, koja se preduzima radi ostvarivanja profita i sticanje materijalne koristi. Kod organizovanog kriminala postoji organizacijska struktura, koja upravlja nezakonitim radnjama. Pranje novca i organizovani kriminal su usko povezani. Pranje novca, posmatrano iz pravnog ugla, je proces kojim se ilegalno stečenom novcu ili imovini daje im zakoniti izgled kako bi se prikrilo njihovo nezakonito poreklo – „pere“ se.
U Krivičnom zakoniku se pranje novca definiše kao krivično delo (Član 245.) na sledeći način: „Ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom“. Odgovorno lice u pravnom licu, koje učini kazneno delo „pranje novca“ će se kazniće kaznom propisanom za to delo. U zavisnosti od iznosa imovine, propisuju se i različite kazne. Prema zakonu, novac i imovina stečeni kriminalnim delatnostima se oduzima.
U pranju novca je bazični objekat krivičnog dela imovina koja potiče i stečena je kriminalnim delatnostima i obuhvata imovina u vidu novca, pokretne i nepokretne imovine, imovinska prava. U subjektivnom smislu, da bi krivično delo pranja novca postojalo, neophodno je da postoji umišljaj, a izvršilac može biti fizičko ili pravno lice. Imovina stečena kriminalnim radnjama se uvek oduzima.
Zakonodavac je predvideo da je teži oblik krivičnog dela pranje novca prisutan ukoliko iznos novca ili imovine prelazi milion i petsto hiljada dinara, a najteži oblik postoji kada je delo učinjeno u sastavu grupe (najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu).
Radnje (faze) pranja novca najčešće su podeljene u tri faze: konverzija (plasiranje), prikrivanje (raslojavanje), sticanje i korišćenje imovine (integracija). U prvoj fazi se nezakonito stečen novac plasira u zakonite finansijske tokove i ulazi u finansijski sistem (depoziti na bankovnim računima, kupovina luksuzne imovine ili klađenje). U drugoj fazi se vrši slanje novca između različitih računa, država, pravnih lica, kroz brojne i složene finansijske transakcije, kako se novcu ne bi ušlo u trag i otkrio izvor porekla (kriminalne radnje). U poslednjoj fazi se novac konačno „opere“ tako što se, kroz zakonite radnje, koristi kao legalno stečen za legalno investiranje – kupovina nekretnina, poslovne aktivnosti.
Pranje novca je često povezano sa drugim krivičnim delima, poput trgovine drogom, korupcije, utaje poreza i oblastima kao što su finansijsko i privredno pravo.
U situacijama kada postoji pravni problem za pranje novca, pravnu pomoć može pružiti advokat za krivično pravo. Advokat za krivično pravo pruža pravnu pomoć koja se odnose na odbranu u krivičnom postupku i savetovanje oko usklađivanja sa zakonom. Advokat za krivično pravo zastupa stranke pred državnim i drugim organima (sudskim i istražnim). Advokat za krivično pravo može pomoći i u uspostavljanju procedura za identifikaciju klijenata, prijavu sumnjivih transakcija i druge obaveze prema zakonu, kako bi se laške prepoznale kriminalne radnje. Za pravna i fizička lica, , koji žele da osiguraju da njihovo poslovanje nije u sukobu sa zakonima o sprečavanju pranja novca, advokat za krivično pravo daje smernice, uputstva i sastavlja dokumentaciju.
Primer sudske prakse se odnosi na krivično delo pranje novca, gde je okrivljeni vršio krivično delo pranje novca, ali i krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, za koja je osuđen novčano i kaznom zatvora. Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, u krivičnom postupku protiv okrivljenog, zbog krivičnog dela pranje novca, a odlučujući o žalbama branioca okrivljenog izjavljenim protiv presude Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K-Po1 br. 16/21 od 04.07.2023. godine, dana 15.04.2024. godine, jednoglasno je doneo Presudu (Kž1-Po1 3/24 od 15.4.2024. godine), kojom se delimično se usvaja žalba branioca okrivljenog pa se preinačava presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K-Po1 br. 16/21 od 04.07.2023. godine, i to samo u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi u odnosu na okrivljenog, tako što se obavezuje … da na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela uplati u budžet Republike Srbije iznos od 6.080.752,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok se žalbe branioca okrivljenih u preostalom delu, odbijaju kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, u odnosu na okrivljene, POTVRĐUJE. Istom presudom se usvaja žalba branioca okrivljenog, pa se ukida presuda Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K-Po1 br. 16/21 od 04.07.2023. godine, u odnosu na trećeg i vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Obrazloženje:
„Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja za organizovani kriminal K-Po1 br. 16/21 od 04.07.2023. godine, okrivljeni AA, BB i VV oglašeni su krivim, i to okrivljeni AA za krivično delo pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, pomaganjem, u vezi sa članom 35 Krivičnog zakonika i krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 2 u vezi sa stavom 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, okrivljeni BB za krivično delo pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, pomaganjem, u vezi sa članom 35 Krivičnog zakonika i krivično delo poreska utaja iz člana 225 stav 1 Krivičnog zakonika, a okrivljeni VV za krivično delo pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, pa su okrivljenima AA i BB prethodno utvrđene pojedinačne kazne, i to: okrivljenom AA za krivično delo pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, pomaganjem, u vezi sa članom 35 Krivičnog zakonika, kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i novčana kazna u iznosu od 60.000,00 dinara, a za krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 2 u vezi sa stavom 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i novčana kazna u iznosu od 60.000,00 dinara, te je okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je okrivljenom BB za krivično delo pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, pomaganjem, u vezi sa članom 35 Krivičnog zakonika, prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci i novčana kazna u iznosu od 60.000,00 dinara, a za krivično delo poreska utaja iz člana 225 stav 1 Krivičnog zakonika, kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i novčana kazna u iznosu od 60.000,00 dinara, te je okrivljeni BB osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Okrivljeni VV je za krivično delo pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Na osnovu odredbe člana 45 stav 6 Krivičnog zakonika, osuđeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. Kontrolisanje poštovanja izvršenja izrečene kazne zatvora, uz primenu elektronskog nadzora, obavljaće Poverenička služba Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije. Ujedno, ukoliko okrivljeni ne plate novčanu kaznu u određenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 (jedan) dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, a ukoliko okrivljeni plate samo deo novčane kazne, sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora, a ako plate ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će se obustaviti. Primenom odredbi člana 91 i 92 Krivičnog zakonika, okrivljeni su obavezani da na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela uplate u budžet Republike Srbije, i to okrivljeni AA iznos od 6.080.752,00 dinara, okrivljeni BB iznos od 2.300.994,00 dinara i okrivljeni VV iznos od 5.780.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu odredbe člana 261 i 264 ZKP, okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem. Stavom II izreke presude, na osnovu odredbe člana 423 tačka 2 ZKP, okrivljeni VV oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 225 stav 1 Krivičnog zakonika.
Protiv navedene presude, blagovremene žalbe su izjavili:
– branilac okrivljenog AA, advokat Ivanović Srđan, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu ukine presudu, predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da usvoji žalbu, preinači presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe;
– branilac okrivljenog BB, advokat Avramović Vojica, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, te odluke o krivičnoj sankciji i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu uvaži žalbu, ukine presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači presudu, okrivljenog oslobodi od optužbe i nadoknadi mu troškove krivičnog postupka; i
– branilac okrivljenog VV, advokat Đorđe Stefanović, iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da Apelacioni sud u Beogradu pobijanu presudu preinači i okrivljenog oslobodi krivice da je izvršio krivično delo pranje novca odnosno da presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Javni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal je, u podnesku Ktž br. 5/24 od 26.01.2024. godine, koji je u ovom sudu primljen 29.01.2024. godine, predložio da Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, podnete žalbe odbije kao neosnovane, a prvostepenu presudu potvrdi.
Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, održao je sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i okrivljenog VV, a u prisustvu okrivljenog BB, njegovog branioca, advokata Avramović Vojice i branioca okrivljenog VV, advokata Đorđa Stefanovića, na kojoj je razmotrio spise i ispitao pobijanu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja istaknutih u žalbama u smislu odredbe člana 451 stav 1 ZKP, pa je, imajući u vidu žalbene navode i predloge, našao:
-žalba branioca okrivljenog VV je osnovana, dok je žalba branioca okrivljenog AA delimično osnovana, a žalba branioca okrivljenog BB neosnovana.
Razlozi za odbijanje žalbe branioca okrivljenog BB
Branilac okrivljenog BB u žalbi osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka, smatrajući da bi manjkavosti u računima – otpremnicama, ukoliko i postoje, a, po oceni odbrane, ne postoje, mogle eventualno da budu takve prirode da bi preduzetnik, u konkretnom slučaju njegov branjenik, mogao da bude prekršajno procesuiran, ali ne i krivično. Odbrana smatra da su, po članu 42 Zakona o PDV, svi računi i otpremnice koje je okrivljeni izdao u spornom periodu sadržali sve neophodne podatke. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi su ocenjeni kao neosnovani, budući da je prvostepeni sud okrivljenog BB oglasio krivim zbog fiktivnih faktura odnosno faktura sa neistinitim podacima, pri čemu je u dokaznom postupku veštačenjem na precizan način utvrđeno u čemu se sastoje manjkavosti ispostavljenih računa, a što je prvostepeni sud u presudi, posebno na stranama 102-104 obrazloženja, detaljno analizirao i našao da otpremnice – računi ne sadrže sve što bi po zakonu trebalo da sadrže, kao i da su u njih uneti podaci koji ne odgovaraju stvarnom stanju, te da su iste sačinjavane kako bi se neistinito prikazao promet dobara i usluga.
Branilac ukazuje i na to da je sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer je odbio predlog odbrane da se na glavnom pretresu izvede dokaz ispitivanjem u svojstvu svedoka GG, …, zatim, DD, … i ĐĐ, … Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke u predmetnoj krivičnopravnoj stvari, imajući u vidu da je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge zbog kojih je odbio predlog za ispitivanje ovih svedoka, nalazeći da izvođenje ovih dokaza ne bi doprinelo utvrđivanju činjeničnog stanja, već vodilo odugovlačenju postupka, posebno kada se ima u vidu da je na predloženu okolnost u vezi svakodnevnog poslovanja p…, …, izveden veći broj dokaza, uključujući i pisanu dokumentaciju dostavljenu upravo od strane odbrane okrivljenog BB, a koju je sudski veštak imao u vidu prilikom davanja dopunskog nalaza i mišljenja. I po nalaženju ovog suda, izvođenje ovih dokaza bilo bi nepotrebno i suvišno, kako je to prvostepeni sud i obrazložio na stranama 113-114.
Branilac u žalbi ukazuje i na to da je sud, upravo odbijanjem predloga odbrane da ovi svedoci budu ispitani, pokušao da „pojača“ stranu tužilaštva u cilju dokazivanja da prometa robe nije bilo, a što je u potpunosti u suprotnosti sa izjavom svedoka EE. Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, prvostepeni sud je, na stranama 102-103 obrazloženja, pravilno cenio iskaz svedoka EE i isti prihvatio u delu u kom je svedok naveo da nikada nije vozio kamion bosanskih tablica i da nije vršio poslove prevoza, s obzirom na to da je u ovom delu njegov iskaz u saglasnosti sa izvedenim dokazima, istovremeno isti ne prihvatajući u delu u kom je naveo da je on, …, zaista sarađivao sa …, u smislu kupoprodaje građe, nalazeći da je iskaz svedoka u ovom delu neiskren i dat u nameri uveravanja suda da se promet dobara i usluga, praćen otpremnicama između ova dva privredna subjekta, zaista odigrao, a sve kako bi ovakvim svedočenjem krivicu izbegao, ne samo okrivljeni BB, već posredno i sam svedok. Takođe, prvostepeni sud je pravilno našao da svedok nije bio dosledan prilikom davanja iskaza, iz kog razloga nije bilo mesta da se, usled takvih nedoslednosti, u navedenom delu pokloni vera istom.
Takođe, branilac ukazuje da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka i time što je odbio predlog odbrane da se na glavnom pretresu u svojstvu svedoka ispitaju sva lica koja su bila članovi navodne OKG, a koji žalbeni navodi se ne mogu prihvatiti, s obzirom na to da je i za odbijanje ovog predloga prvostepeni sud naveo jasne i argumentovane razloge na strani 114 obrazloženja presude, koje u celosti prihvata i drugostepeni sud.
U podnetoj žalbi branilac ukazuje da u toku postupka nijednim izvedenim dokazom nisu potvrđeni navodi tužilaštva da je okrivljeni poslovao na nezakonit način, te da takvu činjenicu nije potvrdio ni sudski veštak. Odbrana smatra da veštak ni nakon obavljenog veštačenja nije mogao da potvrdi da je na bilo koji način okrivljeni BB mogao da ima saznanja da preduzeća, od kojih je on nabavljao robu, ne posluju u skladu sa zakonom. Međutim, ovi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, pre svega iz razloga što je sudski veštak bio decidiran u tvrdnji da je utvrđivanje ovih činjenica – u nadležnosti suda. Naime, sudski veštak je bio izričit da se on nije izjašnjavao o tome da li je bilo prometa ili ne, te da će o tome odlučiti sud, da okolnost da li je isporučena roba ili nije – nije ni bila predmet veštačenja i da se on izjašnjavao isključivo u okviru zadatka veštačenja koji mu je dat, ali da nije bilo u njegovoj nadležnosti da utvrđuje da li je bilo robe ili ne, niti da se upušta u postojanje namere okrivljenog da ne posluje u skladu sa zakonom.
Branilac ukazuje i na to da je sud u više navrata upozoravao tužioca da uredi optužni akt, tako što će iz njega izbaciti sve delove koji se ne odnose na trojicu okrivljenih koji su osuđeni prvostepenom presudom, a da, i pored toga, do zaključenja glavnog pretresa tužilac nije postupio po nalogu suda niti je uredio optužni akt. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi nisu od uticaja, budući da je prvostepeni sud, prilikom presuđenja, optužni akt sam modifikovao na način kako je navedeno na strani 107 obrazloženja, te je u izreci presude načinio manje izmene u odnosu na dispozitiv optužnog akta, upodobljavajući činjenični opis radnje izvršenja i vremenski period preduzimanja inkriminisanih radnji činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, kao i radnjama za koje je okrivljene oglasio krivim, pri čemu navedenim izmenama nije dirao u identitet optužbe niti je takvim postupanjem došlo do prekoračenja optužnog akta.
Nadalje, odbrana ukazuje da je okrivljeni BB, prilikom poslovanja u spornom periodu, na razlici u ceni robe koju je nabavljao od svojih dobavljača i istu prodavao svojim kupcima, ostvario dobit od nekoliko desetina hiljada dinara, a da je prvostepenom presudom obavezan da u budžet Republike Srbije na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela plati iznos od 2.300.994,00 dinara, iako je PDV i sve ostale poreze uredno platio za sve transakcije u prometu robe za sporni period. Međutim, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, ove žalbene navode ocenio je kao neosnovane, s obzirom na to da iznos od 2.300.994,00 dinara, koji se ima uplatiti u budžet Republike Srbije, prema utvrđenom činjeničnom stanju, upravo predstavlja iznos poreza čije je plaćanje izbegnuto odnosno iznos koji je u poreskim prijavama PDV neosnovano iskorišćen kao prethodni porez sa pravom na odbitak. S tim u vezi, neosnovano se u žalbi ukazuje i da je okrivljeni na navedeni način drastično kažnjen u smislu jedinstvene kazne zatvora i novčane kazne, na koje je osuđen prvostepenom presudom.
Branilac je u žalbi istakao i to da je prvostepeni sud, na predlog ostalih članova OKG i postupajućeg tužilaštva, donosio pravnosnažne presude po osnovu zaključenih „sporazuma o izvršenju krivičnog dela“, u kojim presudama su izricane kazne zatvora u znatno kraćim periodima i niže novčane kazne. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi nisu doveli u sumnju pravilnost prvostepene presude u odnosu na okrivljenog BB, s obzirom na to da je kažnjavanje pripadnika OKG posledica sadržine njihovih sporazuma postignutih i zaključenih sa javnim tužilaštvom, a ne odmeravanja kazni vršenih od strane prvostepenog suda po sprovedenom kontradiktornom postupku, što je ovde slučaj.
Ispitujući pravilnost prvostepene presude u delu odluke o kazni za okrivljenog BB, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, je mišljenja da je u odnosu na ovog okrivljenog prvostepeni sud pravilno cenio olakšavajuće okolnosti – činjenicu da nije osuđivano lice, da je porodičan čovek i da se pred sudom držao korektno, dok otežavajućih okolnosti na njegovoj strani nije bilo, pa je, u sklopu svih navedenih okolnosti, olakšavajućim okolnostima dao značaj naročito olakšavajućih, te mu za učinjena krivična dela, imajući pritom u vidu i imovno stanje okrivljenog, prethodno utvrdio pojedinačne kazne, i to: za krivično delo pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, pomaganjem, u vezi sa članom 35 Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, a za krivično delo poreska utaja iz člana 225 stav 1 Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, odredivši pritom da će se ova kazna izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Kako se u podnetoj žalbi ne ukazuje ni na jednu konkretnu činjenicu ili okolnost koja nije bila predmet analize prvostepenog suda i koja bi eventualno dovela do donošenja drugačije odluke u predmetnoj krivičnopravnoj stvari u odnosu na ovog okrivljenog, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, navedenu žalbu ocenio je i odbio kao neosnovanu.
Razlozi za delimično usvajanje žalbe branioca okrivljenog AA
Branilac okrivljenog AA u žalbi ukazuje pre svega na to da je prvostepenom presudom prekoračena optužba i da ne postoji identitet presude sa optužnicom. Naime, prema navodima žalbe, optužnicom je preciziran tačan datum početka vršenja navodnog krivičnog dela od strane okrivljenog AA, a to je 16.07.2018. godine, dok se u izreci pobijane presude, u delu koji se odnosi na okrivljenog AA, pod tačkom 1 navodi da je početak radnje predmetnog krivičnog dela sredina 2018. godine, što, po oceni odbrane, ukazuje da je nedovoljno jasno utvrđeno vreme otpočinjanja radnje krivičnog dela. Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, pre svega što navođenje od strane suda da je početak radnje predmetnog krivičnog dela sredina 2018. godine, ne ukazuje na prekoračenje optužbe niti na nedovoljno određeno vreme otpočinjanja radnje, s obzirom na to da datum koji branilac ističe – 16.07.2018. godine, nesporno predstavlja sredinu 2018. godine, a nakon sprovedenog postupka nesumnjivo je utvrđeno da se radi o datumu prve uplate po fiktivnim fakturama. Osim toga, odbrana smatra da iz pobijane presude proističe da se početak radnje izvršenja krivičnog dela pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, vezuje za izdavanje računa-otpremnice od 22.06.2018. godine, koji trenutak takođe „iskače“ iz termina koji je optužnicom stavljen na teret. Međutim, ovi žalbeni navodi takođe su ocenjeni kao neosnovani, budući da se u optužnici navodi ovaj datum (22.06.2018. godine), koji takođe ne odstupa od vremenskog perioda opredeljenog kao „sredina 2018. godine“, kako to prvostepeni sud navodi.
Branilac u podnetoj žalbi ističe da se u izreci prvostepene presude ne navodi da je okrivljeni AA deo OKG. Međutim, ovi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, s obzirom na to da se okrivljeni AA ni ne tereti da je pripadnik OKG, već je oglašen krivim za pomaganje organizovanoj kriminalnoj grupi u pranju novca.
Odbrani okrivljenog AA je u toku postupka bilo sporno, a na šta se i u žalbi ukazuje, koji je motiv okrivljenog AA da vrši plaćanje tako velike sume novca, ukoliko on sam ne bi ostvario neku imovinsku korist. Međutim, prvostepeni sud je pravilno našao da je upravo izbegavanje plaćanja poreskih obaveza bio motiv za preduzimanje inkriminisanih radnji od strane ovog okrivljenog, kako se to navodi u obrazloženju presude, na strani 106.
U žalbi se ukazuje i na to da je nejasno kome je okrivljeni AA pomogao da izvrši krivično delo, s obzirom na to da su pripadnici OKG, sada osuđeni ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, BB i drugi, oglašeni krivim za krivično delo pranje novca pomaganjem, te da iz takvog stanja stvari proizlazi da je okrivljeni AA pomogao pomagačima. Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi nisu od uticaja na drugačije odlučivanje, pre svega što je prvostepeni sud pravilno smatrao da je bez značaja činjenica da su ŽŽ, II, JJ, ZZ i KK, pored krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346 stav 4 u vezi sa stavom 2 Krivičnog zakonika, pravnosnažno osuđeni i zbog krivičnog dela pranje novca iz člana 245 stav 4 u vezi sa stavom 1, 2 i 3 Krivičnog zakonika, pomaganjem, u vezi sa članom 61 i 35 Krivičnog zakonika odnosno da su pripadnici OKG pravnosnažno osuđeni zbog krivičnog dela pranje novca pomaganjem, s obzirom na to da je prvostepeni sud, prilikom presuđenja, vezan isključivo činjenicama koje su raspravljene i utvrđene u kontradiktornom postupku koji je sproveo, a ne i pravnom kvalifikacijom radnji drugih lica u postupku po zaključenim sporazumima o priznanju krivičnog dela, a koji stav i zaključak u celosti prihvata i drugostepeni sud.
Osporavajući prvostepenu presudu, branilac okrivljenog AA navodi da krivično delo iz člana 173a stav 2 u vezi sa stavom 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne postoji i da je sud u pobijanoj presudi primenio zakon koji nije na snazi. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, pre svega što navedeno krivično delo nije dekriminalizovano, kako to branilac želi da ukaže, već i dalje postoji, ali pod drugim nazivom. Istovremeno, vezano za primenu zakona, prvostepeni sud je, prilikom analize pravne kvalifikacije krivičnog dela, pravilno primenio Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS” br. 30/18, 95/18, 86/19), s obzirom na to da je povoljniji po okrivljenog, budući da iskazani iznos za povraćaj poreza u odnosu na okrivljenog AA, prema utvrđenom činjeničnom stanju, prelazi 3.000.000,00 dinara, što čini obeležje bića krivičnog dela iz člana 173a stav 2 u vezi sa stavom 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS” br. 30/18, 95/18, 86/19) za koje je propisana kazna zatvora od 1 do 8 godina i novčana kazna, dok prema kasnijim izmenama ovog zakona (“Službeni glasnik RS” br. 144/20 od 27.11.2020. godine), kao i u vreme presuđenja, iznos poreza na dodatu vrednost, čiji je neosnovani povraćaj radnjama okrivljenog ostvaren, čini obeležje bića krivičnog dela iz člana 173a stav 3 u vezi sa stavom 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za koje je propisana kazna zatvora od 2 do 8 godina i novčana kazna.
Osporavajući pravilnost prvostepene presude, branilac okrivljenog AA ukazuje i na to da iz izreke presude proizlazi da je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora, koja se ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, dok na strani 111 stav 2 pobijane presude, prvostepeni sud navodi da će kontrolisanje poštovanja izvršenja izrečene jedinstvene kazne zatvora bez primene elektronskog nadzora obavljati Poverenička služba Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS. Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi nisu od uticaja na drugačije odlučivanje, s obzirom na to da je, u prethodnom stavu na istoj strani obrazloženja, prvostepeni sud jasno označio da će se jedinstvena kazna zatvora na koju je ovaj okrivljeni osuđen izvršiti u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, što je saglasno izreci presude, tako da se u delu datih upozorenja iz stava 2 na strani 111 obrazloženja evidentno radi o očiglednoj omašci pri konstataciji da će kontrolisanje izvršenja izrečene kazne obavljati Poverenička služba Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde RS. Navedena kontradiktornost u obrazloženju presude svakako prvostepenu presudu ne čini neodrživom, budući da je u izreci prvostepene presude jasno navedeno da je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine koja se ima izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a potom i u delu obrazloženja koji se tiče razloga za donošenje ovakve odluke o kazni u odnosu na ovog okrivljenog.
U pogledu kazne na koju je okrivljeni osuđen, branilac ukazuje da je izreka prvostepene presude nejasna, s obzirom na to da je okrivljeni osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara, da je sud naveo da će svakih neplaćenih 1.000,00 dinara novčane kazne biti zamenjeno jednim danom zatvora, što dalje znači da po tom osnovu kazna zatvora ne može biti duža od 120 dana odnosno od četiri meseca, a da sud u ožalbenoj presudi navodi da ova kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci. Međutim, po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, budući da je prvostepeni sud u tom delu citirao zakonski tekst upozorenja, te se ne radi o preračunavanju konkretne novčane kazne na koju je osuđen okrivljeni AA.
Branilac u više navrata u podnetoj žalbi ukazuje na to da u toku postupka nije dokazano da je novac vraćen okrivljenom AA, ali prenebregava činjenicu da okrivljenom nije ni stavljeno na teret da je novac vraćen njemu, već pripadnicima OKG, što je i bilo predmet utvrđivanja u ovom krivičnom postupku.
Takođe, branilac smatra da je prvostepeni sud propustio veštačenjem da utvrdi da li je bilo prometa između privrednih društava odnosno da li je on stvaran ili fiktivan, koje činjenice sudski veštak, kako je obrazloženo, nije utvrđivao, već bio izričit da je utvrđivanje te činjenice u domenu suda, a o čemu je prvostepeni sud dao jasne i argumentovane razloge, zaključujući da se radilo o prometu koji je fiktivan.
Branilac ukazuje i na to da sud nije cenio činjenicu da, u periodu kada su vršena pojedina sporna plaćanja na račun …, okrivljeni nije bio u Republici Srbiji, o čemu je dostavio fotokopiju pasoša, koji žalbeni navodi su bez uticaja, pre svega što fotokopija pasoša, dostavljena uz podnesak branioca od 15.09.2022. godine, nije ni podneta izričito kao dokazni predlog tj. izvođenje navedenog dokaza tokom postupka nije kao takvo predloženo, pa, samim tim, ni prvostepeni sud o navedenom nije odlučivao, niti u isti u dokaznom postupku vršio uvid. Ujedno, sve i da se prihvati tvrdnja odbrane da okrivljeni AA nije bio u zemlji u pomenutom periodu, navedeno ne vodi donošenju drugačije odluke u predmetnoj krivičnopravnoj stvari, pre svega što okrivljeni nije ni morao biti na teritoriji Republike Srbije kako bi vršio novčane transakcije, pri čemu je, prema izvodu iz registra APR, bio jedino ovlašćeno lice za raspolaganje sredstvima na računu …, te sudski veštak na glavnom pretresu naveo da nema dokumentacije o tome da li su plaćanja … prema … vršena elektronskim putem ili na drugi način, ali da u tekućem računu jeste registrovan promet.
Ukazujući na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odbrana smatra da je sud pogrešno odbio predlog da se u toku postupka kao svedok ispita LL, koji je zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela, koji žalbeni navodi su ocenjeni kao neosnovani, s obzirom na to da je predlog da se LL ispita u svojstvu svedoka prvostepeni sud pravilno odbio, nalazeći da imenovani ne može u ovom postupku biti ispitan kao svedok jer isto lice u jednom postupku ne može imati različite procesne uloge, ali je istovremeno izvršio uvid u njegov iskaz dat prilikom saslušanja u Tužilaštvu za organizovani kriminal, koji je i citirao na strani 59 obrazloženja presude.
Branilac smatra da je prvostepena presuda zasnovana isključivo na sporazumima o priznanju krivičnih dela za druga lica i presudama koje su zasnovane na tim sporazumima, koji žalbeni navodi se ne mogu prihvatiti, budući da prvostepena presuda nije isključivo zasnovana na navedenom, već je sud, izvodeći sve druge dokaze, iste doveo u međusobnu vezu, pri čemu je kao relevantne uzeo samo one činjenice koje su kao takve utvrđene izrekom pravnosnažnih presuda i to u delu u kome su u saglasnosti sa dokazima izvedenim u ovom postupku, te pravilno zaključio da su se u radnjama okrivljenog AA stekla sva bitna obeležja bića krivičnih dela za koja ga je i oglasio krivim.
Takođe, branilac smatra da je za krivično delo iz člana 173a stav 2 u vezi sa stavom 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, bilo neophodno da se utvrdi koje lice je unosilo podatke u poresku prijavu, s obzirom da to u konkretnom slučaju okrivljeni nije činio, te je bilo neophodno izvršiti neposredan uvid u poresku prijavu i saslušati svedoka – … LjLj. Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi ocenjeni su kao neosnovani, pre svega jer je okrivljeni oglašen krivim što je u svojstvu … dostavljao svom poslovnom knjigovodstvu na knjiženje i poresko evidentiranje račune neistinite sadržine, iako je znao da promet prikazan u računima nije ostvaren, a sve u nameri da neosnovano ostvari povraćaj prethodno iskazanog PDV, nakon čega su podnete poreske prijave neistinite sadržine, pa pitanje ko je unosio podatke u poresku prijavu ne može biti razlog za donošenje drugačije odluke u ovoj krivičnopravnoj stvari, s obzirom na to da je upravo privredno društvo ovlastilo knjigovođu koji će u njegovo ime i za njegov račun unositi podatke vezano za poreske prijave.
Ispitujući pravilnost prvostepene presude u delu odluke o kazni na koju je okrivljeni AA osuđen, drugostepeni sud je mišljenja da je prvostepeni sud pravilno utvrdio okolnosti iz člana 54 Krivičnog zakonika, te od olakšavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog cenio činjenicu da nije osuđivan, da je porodičan čovek i da se korektno držao pred sudom, kojim okolnostima je, u odsustvu otežavajućih, dao adekvatan značaj naročito olakšavajućih okolnosti i s tim u vezi mu utvrdio pojedinačne kazne, i to za krivično delo pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika, pomaganjem, u vezi sa članom 35 Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, a za krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 2 u vezi sa stavom 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara, te ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, uz primenu elektronskog nadzora i na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, vodeći pritom računa i o imovnom stanju okrivljenog.
Branilac osporava i utvrđene olakšavajuće i otežavajuće okolnosti vezano za novčanu kaznu, nalazeći da sud nije cenio činjenicu da se radi o licu sa malom penzijom koje je podstanar. Međutim, prvostepeni sud je, prilikom donošenja odluke o visini novčane kazne, imao u vidu imovno stanje okrivljenog, što jasno navodi u obrazloženju odluke kojom je prethodno utvrdio pojedinačne novčane kazne u navedenoj visini, a potom ga osudio na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 120.000,00 dinara.
Međutim, osnovano se žalbom branioca okrivljenog AA ukazuje da je okrivljeni obavezan da na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela uplati u budžet Republike Srbije iznos od 6.080.752,00 dinara, a da bi sud, čak i da se dokaže da je pribavljena imovinska korist, na njeno plaćanje trebalo da obaveže … jer je ono tu korist i pribavilo.
Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, ovi žalbeni navodi ocenjeni su kao osnovani, s obzirom na to da je tokom postupka izvedenim dokazima na nesumnjiv način utvrđeno da je protivpravnim postupanjem okrivljenog AA odnosno izvršenjem krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 2 u vezi sa stavom 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji od strane ovog okrivljenog korist pribavilo …, te da je prvostepeni sud pogrešno obavezao okrivljenog AA da plati navedeni iznos.
Shodno tome, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, usvojio je žalbu u ovom delu i preinačio presudu tako što je, primenom odredbi člana 91 i 92 Krivičnog zakonika, obavezao … da u korist budžeta Republike Srbije uplati iznos od 6.080.752,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Razlozi za usvajanje žalbe branioca okrivljenog VV
Osnovano se u žalbi branioca okrivljenog VV osporava pravilnost utvrđene visine imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela, a sve vezano za visinu novca koji je okrivljeni VV zadržao za sebe. Naime, u činjeničnom opisu krivičnog dela u odnosu na okrivljenog VV navedeno je da su gotovinska novčana sredstva, koja su podizana u bankama od strane raznih fizičkih lica, vraćana pripadnicima OKG, od kojih novčanih sredstava su pripadnici OKG, uz prethodno zadržavanje svoje provizije u iznosu ne manjem od 3,5%, okrivljenom VV neposredno na ruke vraćali preostali iznos.
Sa druge strane, okrivljeni VV je, na osnovu odredbi člana 91 i 92 Krivičnog zakonika, obavezan da na ime imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela uplati u budžet Republike Srbije iznos od 5.780.000,00 dinara. Dajući razloge za svoj stav, prvostepeni sud, na strani 112 obrazloženja presude, navodi da je okrivljeni VV obavezan da plati iznos od 5.780.000,00 dinara, koliko iznosi imovinska korist koju je pribavio izvršenjem krivičnog dela pranje novca iz člana 245 stav 2 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika jer je taj iznos novca bez osnova uplatio na račune privrednih društava pod kontrolom OKG, kako bi mu isti bio vraćen na ruke u gotovini. Međutim, iz ovakve izreke, pa i iz razloga koji su dati u obrazloženju, ne može se zaključiti da li je, prilikom donošenja odluke o visini imovinske koristi na čije plaćanje je ovog okrivljenog obavezao, prvostepeni sud vodio računa i o tome da su pripadnici OKG zadržavali za sebe proviziju u iznosu ne manjem od 3,5%.
Po nalaženju Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, bilo je mesta brižljivijoj analizi upravo navedene činjenice, a sve kako bi sud na pravilan način utvrdio visinu iznosa imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela od strane okrivljenog VV.
Imajući u vidu izneto, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, u odnosu na okrivljenog VV ukinuo je prvostepenu presudu i predmet u odnosu na njega vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će, na temelju svih izvedenih dokaza, utvrditi visinu imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela od strane ovog okrivljenog, uzimajući u obzir i proviziju ne manju od 3,5%, koju su pripadnici OKG zadržavali za sebe, pre nego što bi preostali iznos novca bio vraćen okrivljenom, nakon čega će biti u prilici da u tom pogledu donese odluku za koju će dati jasne i argumentovane razloge, koje će ovaj sud moći da prihvati.
Saglasno prethodnom, primenom odredbe člana 457, 458 i 459 ZKP, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje, doneo je odluku kao u izreci presude.“
Izvor: Presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1-Po1 3/24 od 15.4.2024. godine.
