Otkaz ugovora o radu može da nastane na nekoliko načina: otkaz dat od strane zaposlenog, otkaz dat od strane poslodavca ili sporazumni raskid radnog odnosa.
U slučaju viška zaposlenih, koji bivaju otpušteni kao tehnološki višak, poslodavac je dužan, u skladu sa Zakonom o radu, da donese program rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme. Program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca. Takođe, poslodavac je dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Program naročito sadrži:
- razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
- ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
- broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;
- kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;
- mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere;
- sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;
- rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Kada je reč o zaposlenima na neodređeno vreme u državnim institucijama, dodatno se primenjuju Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojim je regulisano pitanje premeštaja i raspoređivanja nameštenikom kao i Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru kojim je propisano da se utvrđuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih na godišnjem nivou.
U skladu sa svim navedenim zakonima, zaposleni koji dobija otkaz kao tehnološki višak ima pravo na otpremninu, a poslodavac je dužan da ga u roku od 8 dana od donošenja programa o višku zaposlenih prijavi nadležnoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
U svim slučajevima otkaza ugovora o radu, poželjno je angažovati lice specijalizovano za radno pravo – advokat za radno pravo. Advokat za radno pravo daje detaljne informacije u vezi prava i obaveza zaposlenog i poslodavca vezano za otkaz ugovora o radu na neodređeno vreme sa posebnim akcentom na prava zaposlenih koji uživaju posebnu zaštitu od otkaza. Advokat za radno pravo pruža pravnu pomoć kod ostvarivanja prava kod otkaza u smislu novčanih potraživanja i ostalih prava iz radnog odnosa. Advokat za radno pravo, angažovan od strane poslodavca predlaže preduzimanje zakonitih mera protiv zaposlenog, gde je otkaz ugovora o radu nastao krivicom zaposlenog. Advokat za radno pravo pruža pravne usluge iz oblasti radnog prava, a time i usluge vezane za nezakonit otkaz. Advokat za radno pravo može podneti tužbu zbog nezakonitog otkaza i zastupati stranku pred nadležnim organima u cilju ostvarivanja najboljeg interesa za stranku. Advokat za radno pravo, specijalizovan za postupak medijacije, može biti angažovan kako bi se radni spor okončao na miran način. Ukoliko je neophodno podnošenje tužbe zbog povrede prava iz rada i pokretanje radnog spora, advokat za radno pravo sastavlja tužbu i zastupa u sudskom postupku.
Apelacioni sud u Kragujevcu, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Vukanović, predsednika veća, u parnici tužilje AA iz … , protiv tužene Opštine … , Opštinske uprave u … , koju zastupa Opštinski pravobranilac, radi poništaja rešenja, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica Topola P1-92/21 od 10.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 05.07.2023. godine, doneo je presudu Gž1-3759/22, kojom se preinačuje presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica Topola P1-92/21 od 10.06.2022. godine u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, tako da glasi:
- odbija se kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA iz … kojim je tražila da se poništi rešenje tužene Opštine … , Opštinske uprave broj 112-186/2017-IV-00 od 31.10.2017. godine kojim je otkazan ugovor o radu tužilji broj 112-47/2017-IV-00 od 01.02.2017. godine, kao nezakonito doneto.
- odbija se kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA iz … kojim je tražila da se obaveže tužena Opština … , Opštinska uprava da tužilju vrati na poslove koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme i radnom iskustvu u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
- obavezuje se tužilja AA iz … da tuženoj Opštini … , Opštinska uprava u … na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 222.750,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja.
Obrazloženje:
„Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica Topola P1-92/21 od 10.06.2022. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tužene broj 112-186/2017-IV-00 od 31.10.2017. godine kojim je otkazan ugovor o radu tužilji broj 112-47/2017-IV-00 od 01.02.2017. godine, kao nezakonito doneto. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilju vrati na poslove koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme i radnom iskustvu. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužilje kojim je tražila da je tužena vrati na poslove čistača koje je obavljala do 15.11.2017. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 189.750,00 dinara.
Protiv navedene presude, žalbu je blagovremeno izjavila tužena pobijajući je u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, iz svih razloga propisanih odredbom člana 373 stav 1 ZPP.
Ispitujući prvostepenu presudu u ožalbenom delu u smislu odredbe člana 386 ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11… 18/20) i u granicama žalbenih razloga, Apelacioni sud je utvrdio da je žalba osnovana.
Prvostepena presuda u ožalbenom delu nije doneta uz bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačke 1 do 3, 5, 7 i 9 ZPP, na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni uz bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz tačke 12 navedene zakonske norme, na koju se žalbom neosnovano ukazuje, jer je suprotno žalbenim navodima, izreka presude u navedenom delu jasna i razumljiva, ne protivreči sama sebi, kao ni razlozima presude, tako da ista nema nedostatke zbog kojih se ne može ispitati.
Suprotno navodima žalbe, pobijana presuda u ožalbenom delu nije doneta ni na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, tužilja je završila osnovnu školu i tečaj stručne osposobljenosti za obavljanje ugostiteljske delatnosti za rad na poslovima kuvara. U radnom odnosu kod tužene bila je od 07.09.2001. godine na radnom mestu čistača na neodređeno vreme, sve do 15.11.2017. godine kada joj je ugovor o radu otkazan kao tehnološkom višku. Osporenim rešenjem tužene od 31.10.2017. godine tužilji je otkazan ugovor o radu od 01.02.2017. godine, usled organizacionih promena kod tužene zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem posla na koji je tužilja bila raspoređena. Navedenim rešenjem tužilji prestaje radni odnos sa 15.11.2017. godine i utvrđuje se pravo na isplatu otpremnine u iznosu od 190.458,08 dinara koja će biti isplaćena najkasnije do 15.11.2017. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je tužilja obavljala poslove radnog mesta čistača kao nameštenik prema opisu poslova iz člana 19 tačka 25 Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi Opštine … od 13.03.2017. godine; da je u skladu sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu Vlada Republike Srbije odredila maksimalan broj zaposlenih u Opštinskoj upravi i ustanovama i javnim preduzećima čiji je osnivač Opština … od 90 zaposlenih; da je Skupština opštine … donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu jedinica lokalne samouprave Opštine … , tako da je u Opštinskoj upravi određen maksimalni broj zaposlenih od 38. Drugom izmenom kadrovskog plana Opštine … utvrđen je potreban broj službenika od 34 i broj nameštenika od 4. Nakon toga Opštinsko veće Opštine … je usvojilo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi Opštine … od 13.10.2017. godine, a kojim više nije bilo predviđeno radno mesto čistača na kome je bila raspoređena tužilja. Navedeno je i da ne postoji ni jedno radno mesto na koje tužilja može biti premeštena u skladu sa svojom stručnom spremom. U obrazloženju se dalje navode odredbe člana 187 stav 4 Zakona o zaposlenima u Autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojima je propisano da se namešteniku otkazuje ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa svojom stručnom spremom. Tužilja je pre donošenja osporenog rešenja anketirana u smislu člana 21 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, tako što se izjasnila da nije saglasna da joj radni odnos kod tužene prestane uz isplatu novčane naknade. Tužilji je isplaćena otpremnina u skladu sa Zakonom. Utvrđeno je i da je između Opštinske uprave Opštine … i radnje za pružanje usluga održavanja objekata BB zaključen ugovor o pružanju usluga održavanja higijene dana 19.04.2018. godine, shodno kome je ova radnja kao pružalac usluga obavezana da za korisnika usluga obavlja poslove higijene zgrade Opštine …, koju koristi Opštinska uprava i organi Opštinske uprave. Takođe je utvrđeno da rešenjem Republičkog fonda za PIO Filijala … od 12.04.2013. godine tužilji nije priznato pravo na invalidsku penziju, jer ne postoji potpun gubitak radne sposobnosti. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da postoji ograničenje tako što se ne preporučuje rad na težim fizičkim poslovima koji podrazumevaju podizanje i prenošenje predmeta, kao ni dugotrajan rad u lošim mikro – klimatskim uslovima i u sredinama sa izraženim aero zagađenjima.
Kod ovakvog utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je osporeno rešenje tužene nezakonito, jer je tužilja u vreme donošenja osporenog rešenja obavljala poslove radnog mesta kafe kuvarice, pa nije mogla biti oglašena tehnološkim viškom za radno mesto čistača, na koje je samo formalno bila raspoređena, pa je primenom normi materijalnog prava na koje se pozvao u obrazloženju svoje odluke, tužbene zahteve tužilje usvojio i odlučio kao u stavovima prvom i drugom izreke pobijane presude.
Međutim, ovakav zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti kao pravilan, jer je prvostepeni sud pre svega pogrešno primenio pravilo o teretu dokazivanja, na šta se žalbom osnovano ukazuje, i iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je pobijana presuda zasnovana, pa je ista u ožalbenom delu morala biti preinačena.
Naime, kako je tužilja rad obavljala kao nameštenik u opštinskoj upravi Opštine … , odnosno u organu jedinice lokalne samouprave, na prava i obaveze tužilje kao nameštenika u organu jedinice lokalne samouprave imaju se primeniti, pre svega Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službenik glasnik RS“ 21/16) koji je u primeni od 01.12.2016. godine, a zatim i Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15 i 81/16-US).
Odredbom člana 187 Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave regulisano je pitanje premeštaja i raspoređivanja nameštenika. Ovom odredbom je propisano da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno primenjuju na nameštenike (stav 1), da rešenje o premeštaju odnosno raspoređivanju nameštenika zamenjuje po sili zakona odgovarajuće odredbe Ugovora o radu (stav 2); da se namešteniku, ako odbije premeštaj odnosno raspoređivanje, otkazuje ugovor o radu (stav 3) i da se namešteniku otkazuje Ugovor o radu kada usled promene unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom (stav 4). Ovaj Zakon ne sadrži posebne odredbe kojima bi bio regulisan postupak i način utvrđivanja viška zaposlenih kada su u pitanju zaposleni u statusu nameštenika.
Pored toga, Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru propisano je, odredbom člana 1 stav 1 da se ovim zakonom utvrđuje način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih (u daljem tekstu: racionalizacija) do dostizanja utvrđenog maksimalnog broja zaposlenih. Odredbom člana 2 stav 1 istog Zakona propisano je da se maksimalan broj zaposlenih utvrđuje po sledećim sistemima javnog sektora: državni organi, javne službe, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Stavom pet iste odredbe Zakona utvrđeno je da sistem lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, čine organi jedinice lokalne samouprave, javne službe, javna preduzeća, pravna lica osnovana od strane tih preduzeća, privredna društva i druge organizacije koje u sistemu lokalne samouprave imaju obavezu prijavljivanja podataka o zaposlenima u Registar, odnosno zaposlene čije se plate, odnosno zarade finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Odredbom člana 4 stav 1 ovog Zakona propisano je da se aktom Vlade, za svaku kalendarsku godinu, utvrđuje maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu autonomne pokrajine i sistemu lokalne samouprave, na predlog Generalnog sekretarijata Vlade, uz pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za poslove državne uprave i lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove finansija. Stavom tri iste zakonske odredbe propisano je da se aktom iz stava 1 ovog člana utvrđuje i maksimalan broj zaposlenih za svaki organ, organizaciju, službu i drugi organizacioni oblik u javnom sektoru, osim za organizacione oblike u sistemu autonomne pokrajine i sistemu lokalne samouprave. U članu 6 Zakona propisano je da na osnovu akta Vlade i člana 4 stav 1 ovog Zakona nadležni organ autonomne pokrajine odnosno skupština jedinica lokalne samouprave, svojim aktom utvrđuje maksimalan broj zaposlenih za svaki organizacioni oblik u sistemu autonomne pokrajine, odnosno sistemu lokalne samouprave. Način određivanja maksimalnog broja zaposlenih u sistemu lokalne samouprave, odnosno kriterijumi i merila za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih, kao i obim racionalizacije zaposlenih na neodređeno vreme detaljno su propisani odredbama člana 8 i 9 ovog zakona. Prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade regulisan je odredbom člana 21 ovog Zakona. Ovom odredbom je propisano da je organizacioni oblik u kome postoji potreba racionalizacije broja zaposlenih na određenim poslovima u skladu sa preduzetim merama iz člana 7 stav 2 ovog Zakona dužan da sprovede anketu među zaposlenima koji rade na poslovima za koje više ne postoji potreba ili na poslovima na kojima postoji potreba smanjenja broja izvršilaca, o njihovim namerama i spremnosti za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade (stav 1).
Dakle, prilikom odlučivanja o pravima zaposlenih, poslodavac je dužan da poštuje odredbe relevantnog materijalnog prava, zbog čega je u postupku pred sudom, pokrenutom radi ocene zakonitosti odluke kojom je zaposlenom otkazan ugovor o radu, kao u konkretnom slučaju, upravo na poslodavcu teret dokazivanja činjenica u prilog osnovanosti konkretno upotrebljenog otkaznog razloga. Međutim, imajući u vidu u postupku nesumnjivo utvrđene činjenice: da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene na radnom mestu čistača na neodređeno vreme; da je u skladu sa Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu, Vlada Republike Srbije odredila maksimalan broj zaposlenih u Opštinskoj upravi i ustanovama i javnim preduzećima čiji je osnivač Opština … od 90 zaposlenih; da je potom Skupština opštine … donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu jedinica lokalne samouprave Opštine …, tako da je u Opštinskoj upravi određen maksimalni broj zaposlenih od 38; da je nakon toga Opštinsko veće Opštine … usvojilo Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi Opštine … , a kojim više nije bilo predviđeno radno mesto čistača na kome je bila raspoređena tužilja; da je tužilja pre donošenja osporenog rešenja anketirana u smislu člana 21 Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, tako što se izjasnila da nije saglasna da joj radni odnos kod tužene prestane uz isplatu novčane naknade, kao i da je tužilji isplaćena otpremnina u skladu sa zakonom, to je po oceni ovog suda, a suprotno zaključku prvostepenog suda, tužena dokazala osnovanost upotrebljenog otkaznog razloga, zbog čega je osporeno rešenje u svemu zakonito. S druge strane, teret dokazivanja tvrdnji da je u vreme donošenja osporenog rešenja obavljala poslove kafe kuvarice, a ne poslove radnog mesta čistača (na koje je formalno bila raspoređena ugovorom o radu), je suprotno zaključku prvostepenog suda, bio na tužilji, shodno odredbi člana 231 stav 2 ZPP, koja navedenu činjenicu, osim sopstvenim iskazom prilikom saslušanja kao stranka u postupku, nijednim drugim izvedenim dokazom nije dokazala, pa navedene tvrdnje ne mogu biti od uticaja na zakonitost osporenog rešenja. Činjenice da li je tužena pre donošenja programa racionalizacije i smanjenja broj zaposlenih razmotrila predloge sindikata zaposlenih i obavestila ih o svom stavu u propisanom roku, kao i da je ostvarila kontakte sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u pogledu mera za zapošljavanje viška zaposlenih i razmotrila mogućnosti raspoređivanja tužilje na druge poslove, na kojima prvostepeni sud takođe zasniva svoju odluku, po oceni ovog suda, nisu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, jer je u postupku nesumnjivo utvrđeno da je tužena sprovela organizacione promene i ukinula radno mesto tužilje, u svemu saglasno citiranim normama materijalnog prava kojima je regulisan institut tehnološkog viška zaposlenih kod tužene, pri čemu tužilja nije ispunjavala uslove u pogledu potrebnog stepena i vrste stručne spreme ni za jedno radno mesto sistematizovano Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi Opštine … od 13.10.2017. godine. Ovaj sud je imao u vidu da je tužena poslove održavanja higijene počev od aprila 2018. godine poverila trećem licu BB , međutim, navedena činjenica takođe ne utiče na zakonitost osporenog rešenja, jer je organizacija rada deo autonomije poslodavca, koji samostalno utvrđuje organizacionu strukturu i poslove koji se vrše u organizacionim delovima, te je s tim u vezi deo autonomije poslodavca i da vršenje određenih poslova organizuje na način kako smatra da je to u njegovom najboljem interesu, uz obavezu poštovanja imperativnih zakonskih normi u pogledu zaštite prava zaposlenih, pri čemu nije u nadležnosti suda da ispituje i ceni celishodnost takvog postupanja poslodavca. Stoga, poslodavac ima pravo da prema svojim potrebama u cilju racionalizacije i uštede i u skladu sa svojom poslovnom politikom, samostalno odredi način na koji će organizovati proces rada i obavljanje pojedinačnih poslova, pa s tim u vezi i da obavljanje poslova održavanja higijene poveri trećem licu, kao što je tužena to učinila u konkretnom slučaju. Kako tužbeni zahtev tužilje za poništaj predmetnog rešenja nije osnovan, to tužilja nema pravo ni na vraćanje na rad kod tužene, jer zahtev za vraćanje na rad u smislu člana 191 stav 1 Zakona o radu zavisi od odluke o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu.
Shodno iznetom, Apelacioni sud je na osnovu člana 394 tačka 3 ZPP odlučio kao u stavovima 1 i 2 izreke ove presude.
Odlučujući o troškovima parničnog postupka, Apelacioni sud je primenom odredbi članova 153, 154, 163 i 165 stav 2 ZPP, imajući u vidu uspeh u sporu i troškovnik zastupnika tužene istaknut na ročištu za glavnu raspravu održanom dana 10.06.2022. godine, obavezao tužilju da tuženoj naknadi nužne i potrebne troškove ovog postupka i to: na ime sastava odgovora na tužbu od 05.02.2018. godine u iznosu od 16.500,00 dinara, na ime zastupanja od strane Opštinskog pravobranioca na osam održanih ročišta za glavnu raspravu u iznosima od po 18.000,00 dinara, na ime pristupa Opštinskog pravobranioca na tri neodržana ročišta za glavnu raspravu u iznosima od po 9.750,00 dinara i na ime sastava žalbe od 27.07.2022. godine u iznosu od 33.000,00 dinara, što čini ukupan iznos od 222.750,00 dinara, a sve saglasno Tarifnim brojevima 14 i 15 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 112/12 i dr.). Tuženoj nisu priznati traženi troškovi postupka na ime sastava ostalih podnesaka, jer je tužena navode iz tih podneska mogla da iznese i usmeno na ročištu za glavnu raspravu, pa se ne radi o nužnom trošku postupka shodno odredbi člana 154 stav 1 ZPP.
Iz iznetih razloga, a primenom odredbe člana 394 tačka 3 ZPP u vezi sa članom 401 tačka 3 ZPP, Apelacioni sud je odlučio kao u stavu 3 izreke ove presude.“
Izvor: Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1-3759/22 od 05.07.2023. godine.
