Testament predstavlja strogo zakonom uređen i propisan pravni oblik nasleđivanja, koji se često naziva i zaveštanje, oporuka, poslednja volja. Testament (zaveštanje) je svaka izjava volje usmerena na postizanje nekog nasledno-pravnog efekta, data u zakonom utvrđenoj formi za testament. Testament predstavlja ispravu koja sadrži ostaviočevu poslednju volju, to je objekat na kome je napisan testament. Testament (poslednja volja) je pravni dokument kojim osoba (ostavilac) izražava svoje želje o raspodeli imovine nakon svoje smrti. Neka osoba može imati više testamenata (zaveštanja), ali će važeći biti samo poslednji testament, jer je testament poslednja volja ostavioca.
Osnovno obeležje testamenta je mortis causa – on proizvodi pravno dejstvo tek u momentu smrti ostavioca, dok je do tog trenutka bez pravnog dejstva za eventualne naslednike. Lice, koje je imenovano za naslednika po testamentu, a u skladu sa obeležjem mortis causa, stiče samo naslednu nadu, odnosno očekivanje da će u momentu smrti ostavioca steći određena prava. Nasledna nada ne uživa nikakvu pravnu zaštitu i po osnovu nje se ne može raspolagati.
Testament je najčešće u pisanom obliku, ali može biti i usmeni testament. Usmeni testament je izuzetak od redovnog oblika testamenta (pismenog). Usmeni testament se dozvoljava samo u izuzetnim okolnostima, kada zaveštalac zbog iznenadnih i vanrednih prilika ne može da sačini pismeni testament. Usmeno zaveštanje (testament) je izuzetni i privatni oblik testamenta, koji se sastavlja kada ostavilac svoju poslednju volju zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno, već usmeno izrekne svoju poslednju volju pred tri istovremeno prisutna svedoka, koja potom testament predaju sudu.
Uslovi za punovažnost usmenog testamenta: postojanje izuzetne situacije (može se dati samo kada zaveštalac nije u mogućnosti da napravi testament u pisanom obliku zbog bolesti, nesreće i drugo), prisustvo dva odnosno tri svedoka (svedoci moraju razumeti značenje izjave i shvatiti da je reč o poslednjoj volji), naknadna potvrda (ukoliko zaveštalac umre u tim okolnostima, svedoci mogu potvrditi sadržaj usmene izjave pred sudom, u roku od 30 dana od smrti).
Kada postoji ovakva vanredna situacija i testament se daje u usmenom obliku, advokat za nasledno pravo može pružiti stručnu pravnu pomoć, kako bi takav testament bio prihvaćen na sudu kao važeći. Advokat za nasledno pravo priprema svedoke za davanje izjava pred sudom o sadržaju testamenta i pomaže da se svedočenja pravilno zabeleže. Advokat za nasledno pravo podnosi zahtev sudu da se usmeni testament prizna kao važeći i brine da se ispoštuju rokovi (30 dana za izjavu svedoka). Advokat za nasledno pravo pokreće ostavinsku raspravu i ukoliko zastupa stranu koja se poziva na usmeni testament ima zadatak da utvrdi, dokaže i zaštiti pravu poslednju volju zaveštaoca i interese naslednika, u skladu sa zakonom. Takođe, advokat za nasledno pravo utvrđuje imovinu ostavioca, dugove, ko su naslednici i pred sudom iznosi dokaze. Advokat za nasledno pravo, nakon sudskog rešenja o nasledstvu po testamentu, pomaže naslednicima oko prenosa imovinskih prava i uknjižavanja nasleđene nepokretnosti.
Primer iz sudske prakse
Vrhovni kasacioni sud … u parnici tužilje AA iz …, protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7114/2017 od 08.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 29.09.2022. godine, doneo je presudu Rev 3898/2021 kojom se, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7114/2017 od 08.12.2017. godine.
Obrazloženje:
„Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23221/15 od 04.09.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je pok. BB usled naglog pogoršanja zdravstvenog stanja dana …2012. godine u večernjim časovima, pred svedocima VV, GG i DD, svi iz …, usmeno izjavio svoju poslednju volju da sve ostavlja u nasleđe svojoj AA, te da opisana poslednja volja pok. BB predstavlja njegovo usmeno zaveštanje, što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 69.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7114/2017 od 08.12.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23221/15 od 04.09.2017. godine, u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je pok. BB usled naglog pogoršanja zdravstvenog stanja dana …2012. godine, u večernjim časovima, pred svedocima VV, GG i DD, svi iz …, usmeno izjavio svoju poslednju volju da sve ostavlja u nasleđe svojoj AA, te da opisana poslednja volja pok. BB predstavlja njegovo usmeno zaveštanje, što je tužena trebala da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužilje da joj tužena naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. BB je bolovao od hronične slabosti srca sa njegovim proširenjem, zbog poremećaja srčanog ritma imao je ugrađen pejsmejker, vodu u trbuhu i plućima, otečene potkolenice i mošnice, oslabljen krvotok kroz srce, oslabljenu, nedovoljnu funkciju bubrega, šećernu bolest tipa II. Nije mogao da hoda, otežano je disao i bio je kratkog daha zbog vode u plućima i zbog iscrpljenosti mogao je samo da se potpiše. Krajem novembra 2012. godine lečen je u Gradskoj bolnici i nakon dve nedelje je otpušten. Dana …2012. godine u večernjim časovima pred svedocima VV, GG i DD usmeno je izjavio svoju poslednju volju da bi sve ostavio u nasleđe AA, dugogodišnjoj vanbračnoj supruzi. Zbog iscrpljenosti testator je mogao samo da se potpiše, ali nije bio u mogućnosti da piše tog dana. Sudski veštak dr Milan Zlatar je u svom nalazu i mišljenju od 03.12.2013. godine nakon uvida u medicinsku dokumentaciju pok. BB naveo, da su okolnosti njegovog zdravstvenog stanja na dan …2012. godine, kada je sačinjen usmeni testament bile izuzetne, jer je došlo do teškog pogoršanja hronične srčane bolesti manifestovano prisustvom vode u plućima, te do pogoršanja bubrežne funkcije, zbog čega pok. BB tog dana nije bio sposoban da sačini drugu vrstu zaveštanja osim usmenog zaveštanja zbog ozbiljnog pogoršanja medicinskog stanja. Sudski veštak neuropsihijatar dr Zoran Đurić je u svom nalazu od 01.12.2013. godine dao mišljenje da prema zdravstvenom stanju pok. BB dana …2012. godine je bio u stanju da sačini neko drugo zaveštanje osim usmenog, jer je mogao da čita, ali nije imao snage da se koristi rukom i da piše. Prema zdravstvenom stanju pok. BB na dan …2012. godine njegova smrt je bila predvidiva, a te okolnosti nisu bile iznenadne, pošto je pok. BB već bio hospitalizovan i u teškom stanju i u novembru 2012. godine. BB je preminuo u ranim jutarnjim časovima u snu …2012. godine i iza sebe nije ostavio zakonske naslednike.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom materijalnog prava iz odredbe člana 81., 82., 83. i 110. stav 1. Zakona o nasleđivanju zaključio da je tužbeni zahtev tužilje osnovan, jer je BB imao zaveštajnu sposobnost kao i nameru da sačini svoju poslednju izjavu volje, bio je teško bolestan, nepokretan u krevetu, nije mogao da koristi ruke ni da ide dalje od kreveta, vid mu je bio loš, te su iz tog razloga postojale izuzetne okolnosti subjektivnog karaktera koje su ga onemogućile da sačini neku drugu vrstu zaveštanja, pa je svoju poslednju volju izjavio pred tri svedoka u momentu usmene izjave pri čemu je imao ozbiljnu volju da sačini usmeni testament i da svu imovinu ostavi u nasleđe ovoj tužilji, pa je odlučio kao u izreci presude.
Odlučujući o žalbi tužilje, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, ocenjujući da je prvostepeni sud svoju presudu doneo pogrešnom primenom materijalnog prava, jer je tužilac duže vreme bolovao od srčanih i drugih oboljenja hroničnog karaktera, da je krajem novembra 2012. godine lečen u Gradskoj bolnici, gde je boravio dve nedelje, nakon čega je otpušten i boravio u svojoj kući do smrti, a da je pri tom duži niz godina živeo sa tužiljom u vanbračnoj zajednici, pa je izostao faktor iznenadnosti (iznenadna teška bolest) u već postojećim oboljenjima, što je neophodan uslov za sačinjavanje usmenog zaveštanja. Imajući u vidu da je ostavilac bio pismen čovek i zaveštajno sposoban, za sve to vreme je imao mogućnost sačinjavanja olografskog zaveštanja ili pismenog zaveštanja pred svedocima, što nije učinio, a i izjava da će ostavilac sve ostaviti tužilji ne može se smatrati usmenim zaveštanjem zbog izostanka da ta izjava predstavlja raspolaganje njegovom imovinom kao i da je to njegova zaveštajna volja u slučaju smrti, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 110. Zakona o nasleđivanju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni zaključio da u ovom slučaju nije bilo dokazanih izuzetnih prilika neophodnih za punovažnost usmenog zaveštanja shodno članu 110. Zakona o nasleđivanju, kao izuzetne forme zaveštanja.
Odredbom člana 110. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 46/95, 101/03 i 6/15), propisano je da zaveštalac može svoju poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje.
Iz navedene odredbe Zakona proizilazi da ne postoji mogućnost da zaveštalac svoju poslednju volju usmenim putem izjavi u redovnim okolnostima, u kojima na raspolaganju ima druge oblike zaveštanja. Sačinjavanje usmenog zaveštanja dozvoljeno je samo u slučaju postojanja objektivnih ili subjektivnih okolnosti opasnih po život (npr. rat, poplava, požar, zemljotres, bolest, povreda i sl.), usled kojih ne postoji mogućnost sačinjavanja zaveštanja u nekom od ostalih zakonom predviđenih oblika. Dakle, punovažnost usmenog zaveštanja kao vanrednog oblika vezana je za postojanje izuzetnih prilika u momentu izricanja poslednje volje, koje u ovom slučaju nisu postojale.
Pokojni BB u momentu davanja izjave pred svedocima se nije nalazio u situaciji objektivno, ali i subjektivno opasnoj po život, koja ga je onemogućila da sačini zaveštanje u nekom od drugih zakonom predviđenih oblika. Njegova izjava, čije se pravno dejstvo tužbom traži, nema karakter usmenog zaveštanja, već izraženu nameru da svojom imovinom raspolaže u korist tužilje.
Izuzetne prilike podrazumevaju pored objektivne i subjektivnu komponentu koja se ogleda u subjektivnom poimanju zaveštaoca da se nalazi u izuzetnim prilikama, ali načelo pravne sigurnosti koje upućuje na restriktivno tumačenje navedene odredbe člana 110. Zakona o nasleđivanju, nedvosmisleno ukazuje da se konkretan slučaj sagledava u odnosu na mogućnost sačinjavanja pismenih oblika zaveštanja, što znači da se za punovažnost usmenog zaveštanja ne može isključivo uzeti subjektivno stanje ostavioca, već ga naprotiv treba ceniti u kontekstu objektivnog događaja zbog kojeg bi zaista mogla smatrati da se nalazi u izuzetnim prilikama. Iz navedenog proizilazi da je prema zdravstvenom stanju ostavioca njegova smrt bila predvidiva, te da okolnosti nisu bile izuzetne, jer je isti i u novembru 2012. godine već bio hospitalizovan i u teškom stanju, pa sama po sebi činjenica da mu je pozlilo i da je isti preminuo dana …2012. godine, i sa pravnog stanovišta revizijskog suda ne može se podvesti pod izuzetne prilike koje bi u ovom slučaju dale punovažnost njegovom usmenom zaveštanju, a kako je to pravilno utvrdio drugostepeni sud. Stoga su svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, neosnovani.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao izreci.“
Izvor: Vrhovni kasacioni sud Beograd, presuda Rev 3898/2021 od 29.09.2022. godina.
