Radno pravo počiva na radnim odnosima, koji nastaju sklapanjem ugovora o radi između zaposlenog i poslodavca. Ugovor o radu može biti na određeno ili neodređeno vreme.
Na osnovu sudskih odluka, mogu se izdvojiti određena ključna pravila i tumačenja preobražaja radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme.
Preobražaj radnog odnosa je pravni institut koji označava da radni odnos zasnovan na određeno vreme
može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme.
Preobražaj tj. radni odnos zasnovan na određeno vreme može prerasti u radni odnos na neodređeno vreme u sledećim slučajevima:
- rad duži od pet radnih dana – ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku ugovora na određeno vreme,
- nezakonito zaključen ugovor o radu – ako je ugovor na određeno vreme zaključen suprotno odredbama zakona, ako u ugovoru nije naveden činjenični osnov (privremena potreba posla) koji opravdava takvo zasnivanje radnog odnosa,
- prekoračenje maksimalnog trajanja – radni odnos na određeno vreme na istim poslovima ne može trajati duže od 24 meseca, te ako zaposleni nastavi da radi i nakon isteka roka od 24 meseca, stiču se uslovi za preobražaj.
Prestanak radnog odnosa i sudska zaštita u tom slučaju:
- istek roka ugovora na određeno vreme – radni odnos na određeno vreme prestaje istekom roka na koji je ugovor zaključen, te u tom slučaju poslodavac nema obavezu da zaposlenom ponudi premeštaj na drugo radno mesto, niti zaposleni ima pravo na otpremninu (koja se isplaćuje samo u slučaju tehnološkog viška),
- rokovi za tužbu – zaposleni koji želi da ospori otkaz ili traži utvrđenje preobražaja radnog odnosa mora podneti tužbu u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava, a ukoliko rešenje o prestanku radnog odnosa postane pravnosnažno, jer nije blagovremeno osporeno, zaposleni gubi pravo da traži preobražaj radnog odnosa.
U postupku preobražaja radnog odnosa advokat za radno pravo ima ključnu ulogu, jer vrši sve pravne poslove vezane za preobražaj – od pravne analize ugovora i procene zakonitosti, do zastupanja u pregovorima i sudskom postupku. Advokat za radno pravo mora biti stručan za oblast radno pravo – ona je presudna kako bi se zaštitila prava zaposlenog ili poslodavca i obezbedila pravilna primena zakona kod preobražaja radnog odnosa.
Advokat za radno pravo vrši detaljnu analizu ugovora zaključenog na određeno vreme, kao i svih aneksa i prateće dokumentacije. Advokat za radno pravo proverava da li ugovor ispunjava uslove propisane Zakon o radu Republike Srbije.
Ono što advokat za radno pravo najčešće razmatra (utvrđuje) su sledeći nedostaci:
- nepostojanje jasno navedenog razloga u ugovora o radu za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme,
- prekoračenje maksimalnog trajanja ugovora o radu na određeno vreme,
- uzastopno zaključivanje više ugovora bez zakonskog osnova,
- rad zaposlenog i nakon isteka ugovora na određeno vreme (5 dana) bez novog pravnog osnova.
Ukoliko postoji preobražaj radnog odnosa, advokat za radno pravo pruža pravnu zaštitu i zaposlenom i poslodavcu:
- sastavljanje pravnog zahteva za zaposlenog prema poslodavcu,
- pokretanje postupka pred nadležnim sudom,
- zastupanje klijenta u postupku radi utvrđivanja radnog odnosa na neodređeno vreme.:
- proveri zakonitost ugovora o radu kod poslodavca,
- kod poslodavca uskladi ugovornu dokumentaciju sa važećim propisima,
- spreči rizik od sudskih sporova i finansijskih posledica.
Apelacioni sud je potvrdio presudu kojom je utvrđeno da je zaposlena zasnovala radni odnos na neodređeno vreme u „Krušiku“. Ugovor je bio nezakonit jer nije sadržao osnov za zasnivanje rada na određeno vreme, što povlači zakonsku fikciju stalnog zaposlenja.
Relevantni delovi presude Gž1 1720/23 od 17.1.2024. godine Beograd:
„Članom 37 stav 6 Zakona o radu propisano je da ako je ugovor na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Imajući u vidu da u ugovoru o radu od 03.05.2018. godine nije naveden osnov zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je, u konkretnom slučaju, navedeni ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno zakonu, u smislu odredbe člana 37 stav 6 Zakona o radu, te da se smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme, stupanjem na rad po navedenom ugovoru-04.05.2018. godine, jer se ne prepoznaje činjenični osnov o postojanju privremene potrebe posla, koja opravdava zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, suprotno navodima žalbe o privremenoj potrebi posla, zbog čega su bez značaja i dalji navodi žalbe koji se pozivaju na činjenicu da je u kasnije zaključenim aneksima ugovora o radu navedeno da se radi o projektu.
Pravilna je i odluka prvostepenog sud koja se odnosi na vreme zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme, imajući u vidu da je prvostepeni sud postupao u granicama postavljenog tužbenog zahteva. Navodi žalbe tuženog koji se tiču razloga za zaključenje ugovora o radu na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno, a koji se, prema navodima žalbe, tiču činjenice da tuženi nije imao potrebu za stalnim i kontinuiranim radom tužilje, te da je ova potreba proizašla iz objektivnih razloga odnosno privremenih potreba za obavljanjem poslova na kojima je tužilja bila radno angažovana su bez uticaja upravo zbog činjenice da zaključeni ugovor o radu na određeno vreme od 03.05.2018. godine nije sadržao osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme čime su ispunjeni uslovi za primenu navedene odredbe člana 37 stav 6 Zakona o radu, a što ima za posledicu da se smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.“
Izvor: Sudska praksa, deo presude Gž1 1720/23 Apelacionog suda u Beogradu od 17.1.2024. godine.
