Zakonom o obligacionom odnosu se uređuju obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja štete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrđenih činjenica. Prema zakonu, strane u obligacionim odnosima mogu biti fizička i pravna lica.
Na osnovu postojanja obligacionog odnosa, poverilac je obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi.
Docnja između poverioca i dužnika je pravni termin koji se odnosi na situaciju kada jedna od strana u obligacionom (ugovornom) odnosu ne ispuni svoju obavezu u ugovorenom roku.
Kada dođe do docnje, Zakon o obligacionima ima posebne odredbe i za docnju dužnika i za docnju poverioca.
Da bi se smatralo da je dužnik došao u docnju, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: obaveza mora biti dospela, ispunjenje je moguće, poverilac nije odbio da primi ispunjenje, dužnik nije izvršio svoju obavezu na vreme.
Prema Članu 324. ZOO dužnik dolazi u docnju:
- kad ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje,
- ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.
Docnja poverioca nastaje kada se ispune sledeći uslovi: dužnik nudi uredno ispunjenje obaveze, a poverilac odbija da primi ispunjenje bez opravdanog razloga.
Docnja poverioca je uređena Članom 325. ZOO i to tako da poverilac dolazi u docnju:
- ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči,
- kad je spreman da primi ispunjenje dužnikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze,
- poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme određeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu ispuni.
Kada poverilac dođe u docnju, prestaje docnja dužnika, i na poverioca prelazi rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari. Kamata, koja počinje da teče od dana poveriočeve docnje, prestaje da teče. Poverilac koji je, u docnji, prema zakonu, dužan je naknaditi dužniku štetu nastalu usled docnje za koju on odgovara, ali i za sve troškove oko daljeg čuvanja stvari.
U slučaju da dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo da zahteva i naknadu štete koju je pretrpeo. Poverilac, koji je pretrpeo štetu zbog zadocnjenja odgovaran je dužnik kome je poverilac dao primeren naknadni rok za ispunjenje. Ukoliko pak dužnik nije ispunio obavezu (delimičnu ili potpunu nemogućnost ispunjenja) usled okolnosti za koje nije skrivio, takođe odgovara. Dužnik može da se oslobodi odgovornosti za štetu ukoliko dokaže da bi stvar koja je predmet obaveze slučajno propala čak i da je on svoju obavezu na vreme ispunio.
U slučaju postojanja docnje, bilo od strane dužnika ili poverioca, advokat za obligaciono pravo može klijentima pružiti svu neophodnu pravnu pomoć. Advokat za obligaciono pravo analizira ugovorene obaveze i rokove za njihovo ispunjenje, kao i realne okolnosti, te na osnovu toga predlaže najbolje pravno rešenje. Advokat za obligaciono pravo, kao pravni zastupnik, pregovara, piše opomene, sastavlja ugovore, vodi sporove i savetuje klijenta kako bi sprečio ili rešio posledice docnje, bilo da štiti dužnika ili poverioca.
Ukoliko advokat za obligaciono pravo zastupa dužnika prikuplja dokaze da obaveza još nije dospela, da nije ispunjena zbog više sile ili zato što poverilac nije ispunio svoju obavezu. Advokat za obligaciono pravo zastupa dužnika u sporu i iznosi pravnu i činjeničnu odbranu. Advokat za obligaciono pravo, koji zastupa poverioca, pokušava da reši spornu situaciju pre nego što nastupi šteta ili dođe do raskida ugovora. Advokat za obligaciono pravo takođe može pružiti stručnu pomoć u prihvatanju zakašnjelog ispunjenja, uz uslovne izjave kako bi se izbegla dalja šteta.
