U parničnom postupku sudi veće ili sudija pojedinac. Obaveza sudije pojedinca ili veća sudija je da u parnici postupaju nepristrasno, objektivno, ne vodeći se ličnim interesima ili interesima stranaka, ne podležući pritiscima i poštujući propisane rokove.
Shodno Zakonu o parničnom postupku, svaki sudija je dužan da se uzdrži od suđenja ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost i zakoniti rad. Na ovaj način je zakon predvideo da građanskopravni sporovi budu rešeni efikasno, uz uvažavanje zakonskih normi ravnopravno za sve strane u sporu, izvedenih činjenica i dokaza, kao i da parnične sporove vode kvalifikovane, objektivne i nepristrasne sudije.
.
Ukoliko postoje indicije da je prisutna veza između sudije i stranaka ili predmeta suđenja (neophodno da ta veza može da se odredi i konkretizuje),
Zakon o parničnom postupku predviđa dve mogućnosti:
1. isključenje sudije (sudija ne može da vrši sudijsku dužnost),
2. izuzeće sudije (sudija nije nepristrastan).
Prema zakonu, isključenje sudije postoji ako je prisutna materijalna, moralna i profesionalna zainteresovanost sudije. Sudija, koji tokom pravničnog postupka, sazna da postoji neko od razloga za isključenje, dužan je da prekine rad na predmetu, obavesti stranke i predsednika suda o svom isključenju i razlozima za isključenje. Razlozi za isključenje sudije postoje ako:
1) je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlašćenika, saobveznika ili regresnog obveznika ili ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;
2) je kao akcionar vlasnik više od 3% akcija u ukupnom kapitalu pravnog lica, član privrednog društva ili član zadruge ako je jedna od stranaka njegov poverilac ili dužnik;
3) mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomoćnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili mu je supružnik, odnosno vanbračni partner, srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
4) je staratelj, usvojitelj ili usvojenik stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika ili ako između njega i stranke, njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika stranke postoji zajedničko domaćinstvo;
5) između sudije i stranke teče neka druga parnica;
6) je u istom predmetu učestvovao u postupku medijacije ili u zaključenju sudskog poravnanja koje se pobija u parnici ili je doneo odluku koja se pobija ili je zastupao stranku kao advokat;
7) je u stečajnom postupku kao stečajni sudija ili član stečajnog veća doneo odluku povodom koje je došlo do spora.
Do izuzeća sudija iz parničnog postupka dolazi na zahtev samog sudije ili na zahtev stranke (subjektivni karakter izuzeća), a ne po samom zakonu. Izuzeće sudije je definisano tako da sudija može da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. Ukoliko treće lice iznese razloge koji dovode u sumnju nepristrasnost sudije, takav sudija se smatra iudex suspectus – „sumnjiv“ sudija i smatra se da je potrebno njegovo izuzeće. Takođe sam sudija može da utvrdi da postoje razlozi zbog kojih je neophodno njegovo izuzeće. Ukoliko sudija utvrdi da postoje okolnosti koje dovode u pitanje njegovu nepristrasnost tokom daljeg suđenja, obavezan je prema zakonu da zastane sa postupkom i odmah o tome obavesti stranke i predsednika suda koji će da odluči o izuzeću.
Same stranke, tokom parničnog postupka (najkasnije do zaključenja rasprave pred prvostepenim sudom odnosno do donošenja odluke), mogu da zatraže izuzeće ili isključenje sudija u vidu zahteva, koji se podnosi čim se sazna da postoji razlog za to. Stranke su u obavezi da navedu zakonske razloge, kao i činjenice za isključenje tj. izuzeće sudije. Ukoliko zahtev stranke nije potpun, blagovremen ili nije dopušten, odbacuje se.
Prema Zakonu o parničnom postupku zahtev za isključenje odnosno izuzeće nije dopušten ako:
1) se njime uopšteno traži izuzeće svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli da učestvuju u nekom postupku;
2) je o tom zahtevu već odlučeno;
3) u njemu nije obrazložen zakonski razlog zbog koga se izuzeće traži;
4) stranka zahteva isključenje, odnosno izuzeće sudije koji ne postupa u tom predmetu;
5) stranka zahteva isključenje, odnosno izuzeće predsednika suda, izuzev kada postupa u tom predmetu.
Nakon podnošenja zahteva za isključenje ili izuzeće sudije, o njemu odlučuje predsednik suda, najkasnije u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva, a o zahtevu za isključenje i izuzeće predsednika suda i predsednika Vrhovnog kasacionog suda odlučuje se u roku od 15 dana. Kada se podnese zahtev za isključenje ili izuzeće sudije na ročištu, sudija je u obavezi da dovrši započeto ročište, ali tako da do donošenja rešenja preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Zakon nalaže da se pre donošenja rešenja o izuzeću uzeće se izjava od sudije čije se izuzeće traži, a po potrebi izvršiće se i druge provere. Ako zahtev za isključenje bude usvojen, sud ukida sve radnje koje je preduzeo isključeni sudija. Protiv rešenja o isključenju ili usvajanju zahteva za izuzeće nije dozvoljena žalba, a protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbija nije dozvoljena posebna žalba.
