Nasledno pravo je grana prava, koja pripada građanskom pravu. Nasledno pravo se definiše kao skup pravnih normi kojima se uređuju imovinski odnosi posle smrti nekog lica. Nasledno pravo razlikuje sledeće pravne kategorije: nasleđivanje (proces kojim se imovina, prava i obaveze preminule osobe prenose na njegove naslednike), ostavilac (lice čija imovina posle njegove smrti prelazi na drugo lice), zaostavština (imovina koja je predmet nasleđivanja i prenosa prava vlasništva na druga lica nakon smrti ostavioca), naslednici (lica na koja prelazi imovina ostavioca). Nasledno pravo je u republici Srbiji uređeno Zakonom o nasleđivanju.
Nasleđivanje je pravni institut koji ima određene karakteristike koje ga čine specifičnim i različitim od drugih pravnih oblasti. Najvažnije karakteristike nasleđivanja su: univerzalnost, automatizam, formalnost, individualizacija, imovinsko pravni karakter, mogućnost opoziva. Nasleđivanje, zahvaljujući svojim karakteristikama osiguravaju da proces nasleđivanja bude pravičan, predvidljiv i usklađen sa zakonskim normama i voljom ostavioca. Nasleđivanje, shodno zakonu, može biti dvojako – po osnovu testamenta i po osnovu zakona. Nasleđivanje po osnovu testamenta određuje naslednike poslednjom voljom ostavioca. Kod nasleđivanja po osnovu zakona, zaostavštinu nasleđuju zakonski naslednici po naslednim redovima.
Kada ostavilac iza sebe ostavi punovažan testament ili ukoliko za života pokloni deo/celu svoju imovinu trećem licu, dešava se da se takvom raspodelom imovine ostavioca povrede imovinska prava drugih naslednika.
Ukoliko su povređena imovinska prava određenog kruga naslednika, prisutno je pravo na nužni deo koji pripada nužnim naslednicima.
Nužni naslednici su osobe koje po zakonu imaju pravo na deo imovine bez obzira na testament. Nužni naslednici su naslednici iz užeg kruga zakonskih naslednika, a koji zbog bliskosti srodstva sa ostaviocem imaju posebnu zakonsku zaštitu. Lice može ostvariti pravo na nužni deo kao nužni naslednik samo ako se u konkretnom slučaju pojaviti kao zakonski naslednik prema svim pravilima o zakonskom nasleđivanju.
Razlikuju se dve vrste nužnih naslednika:
- one za koje je dovoljno da je povređeno njihovo pravo na nužni deo putem testamenta ili poklona (ostaviočevi potomci, usvojenici, bračni drug, ostaviočevi roditelji i usvojilac iz potpunog usvojenja),
- oni koji moraju ispuniti i dodatne uslove, i to da su trajno nesposobni za privređivanje i da pritom nemaju nužnih sredstava za život (ostaviočev usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci).
Da bi došlo do povrede prava na nužni deo potrebno je da određeni naslednik bude pozvan na nasleđivanje po osnovu zakon, a deo zaostavštine koji bi mu na taj način pripao je osnov za izračunavanje nužnog dela. Nužni deo se određuje u odnosu na zakonski deo koji određenom nasledniku pripada, čemu prethodi utvrđivanje vrednosti celokupne zaostavštine (celokupna vrednost zaostavštine se umanjuje za ostaviočeve dugove, kao i za troškove procene i popisa imovine). Svoje zakonsko pravo nužni naslednik ostvaruje nakon namirenja ostaviočevih poverioca, a pre nego što legatari ostvare svoje pravo.
Kada ostavilac nije testamentom predvideo ostvarivanje naslednog prava nužnim naslednicima, njima se isplaćuje novčana protivvrednost nužnog dela. Druga mogućnost je da na zahtev nužnog naslednika sud odrediti pripadajući deo određeni stvari i prava iz zaostavštine.
Advokatska kancelarija Slavica Janjić i saradnici Beograd se, u okviru svojih brojnih pravnih usluga, bavi i pitanjima vezanim za nasledno pravo i nasleđivanje. Kancelarija daje stručne savete klijentima, upoznajući ih detaljno sa njihovim pravim i obavezama kao naslednika, posebno u situacijama kada je prisutna povreda njihovog prava kao klijenata kao nužnih naslednika (prava na nužni deo). Advokatski tim kancelarije zastupa stranke pred sudom i olakšava regulisanje pravnih pitanja koja se javljaju u vezi imovine nakon ostvarenog naslednog prava.
