Sve što je predmet nasleđivanja, bilo po osnovu zakona ili po osnovu testamenta, čini zaostavštinu. Zaostavština obuhvata nasleđivanju podobna i prava i obaveze, koja su ostaviocu pripadala u trenutku njegove smrti.
Kada se pokrene postupak raspravljanja zaostavštine pokreće se ostavinski postupak ili ostavinska rasprava. Ostavinski postupak je postupak gde sud odnosno javni beležnik utvrđuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sačinjava zaostavštinu umrlog, kao i to koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legatarima i drugim licima. Sve radnje, vezane za ostavinski postupak, su usmerene na to da se utvrdi: da je ostavilac umro, da li ima imovinu i ako je ima šta je čini i koliko ona vredi, da li je sačinjen testament i ima li naslednika.
Ostavinski postupak ili ostavinska rasprava je po svojoj pravnoj prirodi:
– deklarativni je postupak (postupak razrešenja neizvesne situacije),
– vanparnični je postupak ( postupak koji je uređen i regulisan Zakonom o vanparničnom postupku).
Ostavinski postupak može biti pokrenut dvojako. Ostavinski postupak mogu pokrenuti zainteresovana lica, koja obaveštavaju sud da je neko lice umrlo ili sud. U slučaju da ostavinski postupak pokreće zainteresovano lice ili naslednim, postupak može pokrenuti i advokat za ostavinu na osnovu punomoćja naslednika. Ukoliko ostavinski postupak pokreće sud, on ostavinski postupak pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo. Ukoliko se utvrdi da je ostavilac sačinio testament (pisani testament ili isprava o usmenom testamentu), on se dostavlja sudu zajedno sa smrtovnicom ostavioca i deo je procesnih radnji vezanih za ostavinski postupak. Ukoliko se utvrdi da, prema podacima iz smrtovnice, umrlo lice nema imovine, ostavinski sud obustavlja ostavinski postupak.
Za ostavinski postupak, kao vanparnični postupak, koji pokreće sud, shodno zakonu, važi sledeće:
– mesna nadležnost suda se određuje prema umrlom licu (prebivalište ili boravište ostavioca),
– mesna nadležnost suda se može zasnivati na onom području gde se nalazi najveći deo zaostavštine ostavioca (u slučaju da ostavilac nema prebivalište, niti boravište na teritoriji Srbije),
– ostavinski postupak sudi sudija pojedinac, odnosno javni beležnik kome je delegiran postupak,
– izjave tokom ostavinskog postupka (osim izjave kojom se odricanja naslednika od svog dela nasledstva) mogu uzimati na zapisnik, pored sudije i sudijski pomoćnici, odnosno zamenici javnih beležnika.
– sud može izreći mere za obezbeđenje zaostavštine,
– sud može izreći privremene mere kojima se obezbeđuju prava naslednika i legatara.
Mere obezbeđenja zaostavštine se mogu odrediti na predlog ovlašćenih lica ili ih sam sud određuje
kao neophodne i mogu da važe tokom celokupnog ostavinskog postupka.
Pored ovlašćenih lica i suda, mere obezbeđenja zaostavštine može da odrediti i javni beležnik, ali samo na osnovu prethodne sudske odluke. Kod određivanja mera obezbeđenja zaostavštine postoji izuzetak – ne može ih odrediti onaj javni beležnik koji je sačinio smrtovnicu i koji popisuje i procenjuje imovinu ostavioca na zahtev naslednika i legatara.
Mere obezbeđenja zaostavštine obuhvataju sledeće:
– popis i procenu imovine ostavioca,
– postavljanje privremenog staraoca zaostavštine,
– odvajanje zaostavštine od imovine naslednika.
Ako su sudskim rešenjem određene mere za obezbeđenje zaostavštine, a usled odlaganja izazvanih žalbom postoji opasnost da se izvršenje ovih mera osujeti, sud će odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje.
Advokat za ostavinu oko poslova pokretanja ostavinskog postupka pruža sledeće pravne usluge: sastavljanja predloga za pokretanje ostavine, sastavljanje naslednih izjava i zastupanje na ostavinskim ročištima, podnošenje predloga za pokretanje ostavinskog postupka, preuzimanje ostavinskog rešenja, podnošenje pravnog leka, odricanje od prava na podnošenje pravnog leka.
