Advokati Beograd - pravo oštećenog da preuzme krivično gonjenje

Najznačajnije pravo oštećenog krivičnim delom, je pravo da preuzme krivično gonjenje, u slučaju odustanka javnog tužioca. Pravo oštećenog da preuzme krivično gonjenje je zagarantovano Krivičnim zakonikom.

Kako bi se otklonile moguće negativne posledica suspenzije krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca za krivična dela, a gde se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, za oštećenog je predviđena mogućnost da pod određenim uslovima on preuzme krivično gonjenje umesto javnog tužioca, te oštećeni u tom slučaju postaje subjekat postupka odnosno oštećeni kao tužilac (supsidijarni tužilac), koji na taj način postaje procesna stranka.

Mogućnost oštećenog da bude supsidijarni tužilac eliminiše dve eventualno negativne posledice, koje proizilaze iz odustanka javnog tužioca od gonjenja:

1. stvorena je mogućnost da se proveri i utvrdi osnovanost, zakonitost i opravdanost odustanka državnog tužioca od gonjenja,
2. oštećeni je u mogućnosti da ostvari svoje imovinsko ili neko drugo lično pravo koje je povređeno ili ugroženo krivičnim delom.

Prema zakonu, ovo pravo u slučaju njegove smrti prelazi na njegove naslednike: bračnog druga, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, decu, roditelje, usvojioce, usvojenike, braću, sestre i zakonskog zastupnika. Oštećeni kao supsidijarni tužilac može u roku od tri meseca od smrti oštećenog dati izjavu da preuzima krivično gonjenje. Isti rok je predviđen i za pravnog sledbenika oštećenog pravnog lica koje je prestalo da postoji. Preuzimanje prava krivičnog gonjenja od prethodnog se daje samo nakon podnošenja optužnog akta, odnosno u fazi glavnog pretresa.

Kada javni tužilac iskaže svoju procesnu volju da neće preduzeti krivično gonjenje, tada on donosi odluku o odbačaju krivične prijave, a oštećeni preduzima gonjenje. Oštećeni kao supsidijarni tužilac se u ovakvim okolnostima može javiti kao procesna stranka samo u slučaju kada se radi o poznatom izvršiocu krivičnog dela. Kod nepoznatog izvršioca krivičnog dela je uobičajeno da se krivične prijave rešavaju donošenjem rešenja o relativnoj zastari krivičnog gonjenja.

Kada javni tužilac izjavi da odustaje od započetog krivičnog gonjenja odnosno kada je već započeo krivični postupak i krivično gonjenje (tužilac od njega može odustati u bilo kojoj fazi krivičnog postupka), davanjem izričite izjave da odustaje nadležnom sudu pred kojim je krivični postupak započet, tada oštećeni sam preuzima gonjenje.

Da je oštećeni stekao pravo da preuzme krivično gonjenje obaveštava ga sud. Neophodno je da oštećeni dostavi izjavu o preuzimanju krivičnog gonjenja i zastupanje optužbe u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja od suda. Ukoliko obaveštenje ne stigne, oštećeni izjavu može dati u roku od tri meseca od dana kad je javni tužilac odustao od optužbe. Ako se oštećeni ne izjasni u zakonski predviđenim rokovima sud će smatrati da oštećeni ne želi da preuzme krivično gonjenje, te se postupak obustavlja i sud donosi odbijajuću presudu. Odbijajuća presuda se donosi i u okolnostima kada se oštećeni ne pojavi na pripremnom ročištu, glavnom pretresu ili nije sudu prijavio promenu adrese prebivališta ili boravišta i time sud onemogući da dostavi poziv.

Oštećeni može da izgubi svojstvo supsidijarnog tužioca kada:
• odustane od optužbe,
• umre ili kada prestane da postoji u slučaju da je oštećeni pravno lice,
• javni tužilac ponovno preuzme krivično gonjenje
• da izjavu da odustaje od gonjenja (izjava je neopoziva).

Prava oštećenog nakon preuzimanja krivičnog gonjenja su ista ko i prava koje je imao javni tužilac, pri čemu oštećeni kao supsidijarni tužilac ima pravo i da podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje, pa je u tom slučaju najbolje da angažuje advokata za krivično pravo.

Izvod iz Krivičnog Zakonika:

OŠTEĆENI, OŠTEĆENI KAO TUŽILAC I PRIVATNI TUŽILAC

1. Oštećeni

Prava oštećenog
Član 50
Oštećeni ima pravo da:
1) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje;
2) ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja;
3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;
4) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;
5) bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja;
6) podnese prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja;
7) bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu;
8) prisustvuje pripremnom ročištu;
9) prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza;
10) podnese žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom imovinskopravnom zahtevu;
11) bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna presuda;
12) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.
Oštećenom se može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude ispitan kao svedok.
Javni tužilac i sud upoznaće oštećenog sa pravima navedenim u stavu 1. ovog člana.

Prigovor oštećenog
Član 51
Ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu.

Oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana. Ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivičnog gonjenja.

Neposredno viši javni tužilac će u roku od 15 dana od dana prijema prigovora iz stava 2. ovog člana odbiti ili usvojiti prigovor rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena žalba ni prigovor. Rešenjem kojim usvaja prigovor javni tužilac će izdati obavezno uputstvo nadležnom javnom tužiocu da preduzme, odnosno nastavi krivično gonjenje.

Preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog
Član 52
Ako nakon potvrđivanja optužnice javni tužilac izjavi da odustaje od optužbe, sud će pitati oštećenog da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu. Ako oštećeni nije prisutan, sud će ga u roku od osam dana obavestiti o odustanku javnog tužioca od optužbe i poučiti da može da se izjasni da li hoće da preuzme gonjenje i zastupa optužbu.

Oštećeni je dužan da se odmah ili u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana izjasni da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu, a ako nije obavešten – u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac izjavio da odustaje od optužbe.

Ako oštećeni izjavi da preuzima krivično gonjenje sud će nastaviti, odnosno odrediti glavni pretres. U slučaju da se oštećeni ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana ili izjavi da ne želi da preuzme krivično gonjenje, sud donosi rešenje o obustavi postupka odnosno presudu kojom se optužba odbija.

Ako oštećeni nije prisutan na pripremnom ročištu ili glavnom pretresu, a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili boravišta, smatraće se da neće da nastavi gonjenje i sud će doneti rešenje o obustavi postupka, odnosno presudu kojom se optužba odbija.

Predlog za krivično gonjenje
Član 53
Za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog, predlog se podnosi nadležnom javnom tužiocu.
Predlog za krivično gonjenje podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.

Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.

Blagovremeno podneta privatna tužba smatraće se blagovremeno podnetim predlogom oštećenog, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po predlogu za krivično gonjenje.

Ako je krivičnim delom oštećeno više lica, gonjenje će se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu bilo kog oštećenog.

Odustanak od predloga za krivično gonjenje
Član 54
Oštećeni može odustati od predloga za krivično gonjenje svojom izjavom datom javnom tužiocu, odnosno sudu pred kojim se vodi krivični postupak, najkasnije do završetka glavnog pretresa. U tom slučaju, on gubi pravo da ponovo podnese predlog.

Dužnost oštećenog
Član 55
Oštećeni, kao i njegov zakonski zastupnik i punomoćnik dužni su da o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta obaveste javnog tužioca ili sud pred kojim se vodi krivični postupak.

Zakonski zastupnik oštećenog
Član 56
Ako je oštećeni maloletnik ili lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti, njegov zakonski zastupnik je ovlašćen da daje sve izjave i da preduzima sve radnje na koje je po ovom zakoniku ovlašćen oštećeni. Zakonski zastupnik može svoja prava da vrši preko punomoćnika.

Pravni sledbenik oštećenog
Član 57
Ako oštećeni umre u toku roka za davanje izjave o preuzimanju krivičnog gonjenja ili za podnošenje predloga za krivično gonjenje odnosno u toku postupka, njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braća, sestre i zakonski zastupnik mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti dati izjavu da preuzimaju gonjenje ili podneti predlog, odnosno dati izjavu da ostaju pri predlogu.

Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na pravnog sledbenika pravnog lica koje je prestalo da postoji.

2. Oštećeni kao tužilac

Prava oštećenog kao tužioca
Član 58
Oštećeni kao tužilac ima pravo da:
1) zastupa optužbu, u skladu sa odredbama ovog zakonika;
2) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje;
3) angažuje punomoćnika iz reda advokata;
4) zahteva postavljanje punomoćnika;
5) preduzima druge radnje, kada je to određeno ovim zakonikom.

Pored prava iz stava 1. ovog člana, oštećeni kao tužilac ima prava koja pripadaju javnom tužiocu, osim onih koja javni tužilac ima kao državni organ.

Postavljeni punomoćnik
Član 59
Oštećenom kao tužiocu, kada se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju preko pet godina, može se, na njegov zahtev, postaviti punomoćnik ako je to u interesu postupka i ako oštećeni kao tužilac, prema svom imovnom stanju, ne može snositi troškove zastupanja.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik pretresnog veća ili sudija pojedinac, a punomoćnika rešenjem postavlja predsednik suda iz reda advokata po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadležna advokatska komora za određivanje branilaca po službenoj dužnosti (član 76.).

Prestanak svojstva oštećenog kao tužioca
Član 60
Svojstvo oštećenog kao tužioca prestaje:
1) odustankom od optužbe;
2) preuzimanjem krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca;
3) smrću, odnosno prestankom pravnog lica.

Odustanak od optužbe
Član 61
Oštećeni kao tužilac može svojom izjavom sudu pred kojim se vodi krivični postupak odustati od optužbe do završetka glavnog pretresa ili pretresa pred drugostepenim sudom (član 450. stav 5.). Izjava o odustanku je neopoziva.

Ako oštećeni kao tužilac ne dođe na pripremno ročište ili glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili boravišta, smatraće se da je odustao od optužbe i sud će doneti rešenje o obustavi postupka, odnosno presudu kojom se optužba odbija.

Preuzimanje krivičnog gonjenja od strane javnog tužioca
Član 62
U postupku koji se vodi po optužbi oštećenog kao tužioca, javni tužilac ima pravo da do završetka glavnog pretresa preuzme krivično gonjenje i zastupanje optužbe.

Shodna primena odredaba o oštećenom
Član 63
Na oštećenog kao tužioca shodno se primenjuju odredbe člana 53. stav 5. i čl. 55. do 57. ovog zakonika.