Sprečavanje zlostavljanja na radu je u našem zakonodavstvu regulisano zakonom – Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Zakon zabranjuje bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom,
kao i zloupotrebu prava na zaštitu od zlostavljanja.
Ovim zakonom je strogo uređeno: zabrana zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, mere za sprečavanje zlostavljanja i unapređenje odnosa na radu, postupak zaštite lica izloženih zlostavljanju na radu i u vezi sa radom i druga pitanja od značaja za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.
Prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, poslodavac „je dužan da, u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu, organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i zaposlenima obezbeđuju uslovi rada u kojima neće biti izloženi zlostavljanju na radu i u vezi sa radom od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca.“ Poslodavac je takođe u zakonskoj obavezi da zaposlenog zaštiti od zlostavljanja. Prema zakonu, zaposleni ima pravo da kod poslodavca ostvari zaštitu od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje.
Postupak pokretanja za zaštitu od zlostavljanja podrazumeva podnošenje obrazloženog, pismenog zahteva za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja od strane zaposlenog, koji smatra da je izložen zlostavljanju. Zahtev može podneti i predstavnik sindikata. Zahtev se podnosi neposrednom licu ukoliko se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica.
Poslodavac je dužan da, po prijemu zahteva za sprečavanje zlostavljanja na radu, u roku od tri dana, stranama u sporu predloži posredovanje kao način razrešenja spornog odnosa. Postupak posredovanja je hitan i sprovodi se na način da izabrani posrednik stranama u sporu pomaže da postignu sporazum. U postupku posredovanja može da učestvuje i predstavnik sindikata. Posredovanje je zatvoreno za javnost, podaci koji se iznesu u postupku su tajni i mogu se saopštavati samo učesnicima u postupku i nadležnim državnim organima u vezi sa postupkom za zaštitu od zlostavljanja.
Ukoliko se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, odnosno poslodavac sa svojstvom fizičkog lica, zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može, do isteka roka zastarelosti za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca utvrđenog ovim zakonom, i bez podnošenja zahteva za pokretanje postupka posredovanja kod poslodavca, može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom.
Advokat za radno pravo pruža pravnu pomoć i daje stručne savete u vezi svih pravnih pitanja iz oblasti radnog prava i rada, što obuhvata i pitanja iz oblasti sprečavanja zlostavljanja na radu (mobing). Advokat za radno pravo pruža pravne usluge zaposlenima, koje obuhvataju detaljno informisanje u vezi zaštite zlostavljanja na radu (mobing), diskriminacije i zakonom zagarantovana prava radnika, kao i zastupanja prilikom zlostavljanja na radu (mobing). Advokat za radno pravo, sa užom specijalizacijom iz oblasti posredovanja, može pružiti usluge posredovanja (medijator) ukoliko je došlo do zlostavljanja na radu (mobing). U slučaju da se posredovanjem ne reši sporni odnos, advokat za radno pravo zastupa stranu pred nadležnim organom u slučaju podnošenja tužbe zbog zlostavljanja na radu.
