Ustavom i zakonskim odredbama je dozvoljena mogućnost da se lica osnuju ne samo kao privredni subjekti, već i udruženja na dobrovoljnoj osnovi. Ustavom zagarantovana sloboda udruživanja, kao posledica društveno-ekonomskih razloga je pravna garancija povezivanja više lica iz koje nastaje udruženje radi ostvarivanje određenih ciljeva. Zakon koji bliže uređuje osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, članstvo i organe udruženja, statusne promene i prestanak udruženja, kao i druga pitanja značajna za rad udruženja je Zakon o udruženjima. Zakon o udruženjima se takođe uređuje status i delovanje stranih udruženja.
Udruženje građana je specifična forma organizovanja građana čija je svrha zadovoljavanje neke njihove potrebe, iskazivanje interesa ili pokretanje inicijativa za angažovanje u raznim sferama socijalnih i drugih aktivnosti. Pojam udruženje građana se sve više menja terminom NVO – nevladine i neprofitne organizacije. Prema savremenoj koncepciji, sve se više naglašava potreba saradnje vladinog i nevladinog sektora.
Udruženje, u smislu zakona, je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica,
osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.
Udruživanjem građana se stvaraju uslovi da se ostvari veći uticaj na pokretanje i razrešavanje mnogih problema koje država ne rešava na zadovoljavajući način ili to čini nedovoljno brzo.
Na udruženja koja nemaju status pravnog lica, shodno se primenjuju pravna pravila o građanskom ortakluku. Zakonom su zabranjena su tajna i paravojna udruženja.
Ciljevi, zbog kojih se osnivaju udruženja prevazilaze mogućnosti pojedinca, te se preko udruženja oni realizuju kao zajednički ciljevi. Cilj udruženja je uvek neprofitabilnog karaktera, u suprotnom ne bi bilo reči o udruženju, već o privrednom društvu.
Zakon nalaže da postoje određena ograničenja u smislu ciljeva udruženja – „ciljevi i delovanje udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizičkim, psihičkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima“.
Prema ciljevima, udruženja mogu biti:
– udruženja književnika, pravnika, ekonomista,
– udruženja zidara, pevača, biciklista, frizera, vinara,
– političke stranke,
– sindikati,
– udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti,
– sportske organizacije i udruženja,
– crkve i verske zajednice,
– spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen Zakonom o udruženjima i posebnim zakonima.
Udruženje mogu osnovati, shodno zakonu, pravna lica, fizička lica ili pravna i fizička lica, pri čemu najmanje tri osnivača mogu osnovati udruženje, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. Osnivači mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica.
Za udruženje je karakteristično da je članstvo u udruženju, kao i samo udruženje, zasnovano na principu dobrovoljnosti. Svaki član je takođe i slobodan da iz udruženja istupi, poštujući pravila dobrovoljnog istupanja iz udruženja. Osnivači udruženja su ujedno i članovi udruženja. Pored osnivača, članovi udruženja mogu biti i druga lice, koja ispunjavaju uslove u skladu sa statutom udruženja. Udruženje vodi evidenciju članova. Članovi udruženja su najznačajniji u svakom udruženju, jer se članovi udružuju i koriste imovinu udruženja radi ostvarenja zajedničkog cilja. Iz tog razloga se udruženja građana nazivaju udruženja nazivaju „universitas personarum“.
Udruženja građana mogu izvršiti upis u registar udruženja. Upisom u registar, udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar.
Karakteristike rada udruženja građana, prema zakonu:
– udruženje ostvaruje aktivnosti u skladu sa zakonom, statutom i drugim opštim aktima, kao i pravilima saveza čiji je član,
– zakonom dozvoljena forma udruživanja, koja omogućava da se lica udruže i sakupe sredstva radi ostvarenja zajedničkog cilja,
– prisutno organizaciono jedinstvo članova, imovine i određenog cilja delanja,
– pravni subjektivitet udruženja mu omogućava da učestvuje u pravnom prometu radi ostvarivanja funkcije udruženja tj. delanje u kontekstu ostvarenja neprofitabilnog zajedničkog cilja,
– rad udruženja je javan,
– ostvarivanje javnosti rada uređuje se statutom udruženja,
– udruženje se osniva na neodređeno ili određeno vreme,
– udruženje se može udruživati u saveze i u druge asocijacije u zemlji i inostranstvu ,
– deo udruženja (sekcija, grupa, klub, ogranak, podružnica) nema status pravnog lica.
Poreski status udruženja građana zavisi od dobiti koju ostvaruju tokom rada. Svaka ostvarena dobit iznad zakonom propisanog iznosa se oporezuje po stopi od 15% na ceo iznos ostvarene dobiti. Kod prijave poreza pored predaje propisanih obrazaca, udruženja građana predaju i jedan primerak završnog računa.
Za sva pravna pitanja u vezi udruženja građana možete se obratiti Advokatskoj kancelariji Slavica Janjić Beograd.
