Uređivanje radnih odnosa u firmama preduzetnika i privrednih društava je neophodno i sprovodi se tokom početka poslovanja, kako bi ono bilo usklađeno sa Zakonom o radu u pogledu odnosa prema zaposlenima. Pored poštovanja Zakona o radu neophodno je da poslodavac ima izvršenu sistematizaciju poslovanja (Pravilnik o sistematizaciji). U suprotnom može biti kažnjen novčanom kaznom. Veliki broj poslodavaca ugovara i klauzulu zabrane konkurencije, koja se odnosi na zaposlene (ne mogu raditi kod drugog poslodavca iste branše ili grane industrije ili za sebe vršiti istu delatnost za vreme trajanja radnog odnosa kod poslodavca odnosno dve godine nakon prekida radnog odnosa kod njega). Bitan element uređivanja radnih odnosa je optimizacija poreskih obaveza, jer poreske obaveze u vezi zaposlenog direktno utiču na troškove rada poslodavca.
Mnogi poslodavci mogu imati probleme sa zaposlenima, te im žele otkazati ugovor o radu.
Ugovor o radu se može otkazati na zakonit način isključivo ako je u skladu sa Zakonom o radu.
U suprotnom je otkaz nezakonit i poslodavac je u obaveza da zaposlenog vrati na posao. Najčešći sudski sporovi u vezi nezakonitog otkaza o radu su:
– nezakonit otkaz (pobija se sudskim putem, tužbom, u roku od 60 dana od davanja nezakonitog otkaza i kod njega zaposleni ima pravo na vraćanje na rad i isplatu zaostalih zarada i doprinosa od davanja takvog otkaza do vraćanja na rad),
– nezakonit aneks ugovora o radu (pobija se sudskim putem tužbom u roku od 60 dana od uručivanja aneksa, a zaposleni je često prinuđen da ga potpiše ili dobija automatski otkaz),
– neisplaćene zarade (potražuju se sudskim putem tužbom u roku od 3 godine; pored zarade, doprinosa uključuju i putne troškove, topli obrok, naknade za rad noću, za vreme praznika ili nedeljom),
– mobing odnosno zlostavljanje na radu (regulisano Zakonom o mobingu i odnosi se na svaku vrstu zlostavljanja zaposlenih od efekta „punog stola“ pa do „praznog stola“, seksualnog uznemiravanja, verbalnog zlostavljanja ili nedostojnog ophođenja prema zaposlenom u vidu vređanja ili povišenog tona; zaposleni svoja prava može ostvariti pred sudom tužbom, a prethodno se rešava pitanje mobinga mirnim putem).
Zaposleni koji je pretrpeo mobing pred sudom ima prava na: 1) utvrđenje da je pretrpeo zlostavljanje, 2) zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja, 3) izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja, 4) naknadu materijalne i nematerijalne štete, 5) objavljivanje presude u javnosti.
Kod velikih privrednih društava i javnih preduzeća je prisutan veliki broj zaposlenih. Ukoliko u takvim privrednim subjektima poslodavac krši Zakon o radu i ponaša se prema velikom broju zaposlenih na nezakonit način mogu se javiti kolektivni radni sporovi.
Advokat za radno pravo pruža pravnu pomoć privrednim društvima bez obzira na oblik osnivanja ili boj zaposlenih. Pravna pomoć advokata za radno pravo se ogleda u sledećem:
– zastupa poslodavca u radnim sporovima,
– sastavlja precizne i zakonite ugovore o radu, interne akte poslodavca kao što su pravilnik o radu, pravilnik o sistematizaciji poslova, kolektivni ugovor u skladu sa zakonom,
– savetuje poslodavce u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, sastavlja dokumente u tom postupku i rešenja o prestanku radnog odnosa,
– posreduje u mirnom rešavanju sporova mobinga.
