Doživotno izdržavanje se pravno reguliše Ugovorom o doživotnom izdržavanju. Prema odredbama Zakona o nasleđivanju “Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora.”
Doživotno izdržavanje odnosno
sklopljen Ugovor doživotnom izdržavanju,
je obligacioni odnos između primaoca i davaoca izdržavanja i
predstavlja teretni ugovor – pravni posao mortis causa.
Doživotno izdržavanje podrazumeva određena davanja i činjenja za ugovorene strane. Doživotno izdržavanje podrazumeva obavezu davaoca izdržavanja da obezbedi stanovanje, hranu, odeću i obuću, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe primaocu izdržavanja. Primalac doživotnog izdržavanja se obavezuje da će, nakon smrti, preneti tačno definisanu imovinu, stvari i prava davaocu doživotnog izdržavanja, kao naknadu za pruženu uslugu (obavezujuću). Primalac doživotnog izdržavanja, pri tome, može da obuhvati samo stvari i prava koja postoje u trenutku zaključenja Ugovora o doživotnom izdržavanju, a njegova potraživanja se ne mogu preneti na drugoga.
Zakon o nasleđivanju ne postavlja ograničenja u odnosu na lica koja mogu da zaključe Ugovor o doživotnom izdržavanju. Doživotno izdržavanje može biti ugovoreno između bilo kojih lica, srodnika i supružnika. Zakonom je predviđen poseban slučaj – kada je davalac izdržavanja pravno ili fizičko lice koje se u okviru svog zanimanja (delatnosti) stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice) neophodno je da to lice, pre zaključenja ugovora, dobije saglasnost od nadležnog organa starateljstva.
Kako bi davalac izdržavanja mogao da obezbedi svoja prava vezana za doživotno izdržavanje, neophodno je da se Ugovor o doživotnom izdržavanju, sačinjen u pisanoj formi, overi kod nadležnog sudije ili javnog beležnika, te izvrši upis prava davaoca izdržavanja iz zaključenog i overenog Ugovora o doživotnom izdržavanju u vidu zabeležbe u javnoj knjizi (zemljišnoj, intabulacionoj i tapijskoj). Pravne radnje po osnovu zaključivanja, overe i upisa prava bile učinjene moraju biti u skladu sa zakonom, te za te svrhe advokat za ostavinu može biti opunomoćen za sve pravne poslove u vezi doživotnog izdržavanja.
Bitan element kod zaključenja Ugovora o doživotnom izdržavanju je neizvesnost tj. aleatornost. Ovaj element se odnosi na dužinu života primaoca izdržavanja ili njegovo zdravstveno stanje i neizvesnost koja pri tome postoji u pogledu trajanje ugovornih obaveza za davaoca izdržavanja. Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju može biti osnov za poništaj ovog ugovora i to u situaciji kada zakonski naslednici primaoca izdržavanja utvrde da u trenutku zaključenja ugovora, zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja, nije bilo neizvesnosti za primaoca izdržavanja, odnosno da nije bio ispunjen uslov neizvesnosti, kao bitan element ovog ugovora. Poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju, zbog nepostojanja neizvesnosti, se može zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od 3 godine od dana smrti ostaviočeve. Rok za poništaj Ugovora o doživotnom izdržavanju, prema zakonu, ne može početi da teče pre smrti primaoca izdržavanja.
Advokat za ostavinu, kao lice koje je specijalizovano za sva pravna pitanja u vezi doživotnog izdržavanja, može pružiti sledeće pravne usluge iz ove oblasti Zakona o nasleđivanju:
• zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju,
• upis prava u javne knjige,
• pribavlja saglasnost organa starateljstva,
• zastupanje strana u slučaju sudskog spora u vezi Ugovora o doživotnom izdržavanju,
• podnosi tužbu za raskid ugovora zbog poremećenih odnosa među ugovorenim stranama.
