Specifičnost vezana za nastanak ugovora o poklonu povlači za sobom i poseban pravni režim u pogledu njegovog prestanka.
U pravu je prisutna divergencija
po pitanju uzroka prestanka
važenja ugovora o poklonu.
Opozivanje poklona je u sukobu sa načelom pacta sunt servanda. Pacta sunt servanda je osnovno načelo ugovornog prava, po kojem je zaključeni ugovor zakon za ugovorne strane, a one su dužne ispuniti svoje ugovorene obaveze na način određen ugovorom i odgovorne su za ispunjenje tih obaveza. Ovo načelo nalaže da ugovorne strane ne mogu jednostrano menjati ugovorne odredbe ili odustati od ispunjenja ugovora, te se protiv ugovorne strane koja ne ispunjava ili neuredno ispunjava svoje ugovorne obaveze pokreće sudski postupak od strane drugog ugovarača.
Kod ugovora o poklonu važe principi opšte i specifične neopozivosti. Opšti princip neopozivosti kod ugovora o poklonu propisuje da „ko jedanput poklon učini, ne može više natrag uzeti, osim osobitih slučajeva“. Specijalna neopozivost ugovora o poklonu je iskazana pravilom: „Nije dozvoljeno pokloniti, a zadržati“. Do opoziva ugovora o poklonu dolazi voljom poklonodavca, ali poklon može prestati i nezavisno od njegove volje, poništenjem. Poklon je poništavan u situacijama kada je učinjen radi izbegavanja poreza, izigravanja poverilaca ili ako dovodi do oštećenja prava nužnih naslednika.
Ništavost ugovora o poklonu može biti prisutna ako poklon ima nedostatke nekog od bitnih elemenata, koji su uslov njegovog nastanka: apsolutna ili relativna nesposobnosti ugovarača, potom nemogućeg, nedopuštenog ili neodređenog predmeta poklona, nedopuštenog ili neistinitog osnova za sklapanje ugovora o poklonu ili formalnog propusta. Ugovor o poklonu je u praksi često fiktivan.
U modernom pravu, pravila koja se odnose na prestanak poklona odstupaju od pravila koja važe za teretne ugovore. Kod teretnih ugovora je prisutno načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, kao dominantnog načela, dok je prestanak poklona povezan sa njegovim specifičnim osobinama – subjektivnim i objektivnim elementom. Ugovor o poklonu najčešće prestaje zbog: nezahvalnosti, osiromašenja, prestanka braka, postojanja mane volje, značajnih promenjenih okolnosti ili je ugovoreno pravo na jednostrani raskid.
Ugovor o poklonu je, po svojoj pravnoj prirodi i definiciji, jednostrano obavezan dobročin ugovor, koji je u isto vreme i dvostrani pravni posao. Ugovor o poklonu se može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom od strane poklonodavca. Sporazumni raskid ugovora o poklonu je moguć u slučajevima kada je ugovor o poklonu zaključen, ali nije i izvršen. Jednostrani raskid ugovora o poklonu je mogućnost pod uslovom da se steknu određene okolnosti koje stranke predvide, a koje nisu suprotne prinudnim propisima.
U slučaju jednostranog raskida ugovora o poklonu, kao razlozi se mogu javiti sledeće okolnosti:
1. nezahvalnost,
2. osiromašenje poklonodavca,
3. razvod ili poništenje braka,
4. opoziv poklona od strane trećih lica.
Nezahvalnost poklonoprimca je jedan od razloga za raskid ugovora o poklonu. Poklonoprimac duguje zahvalnost poklonodavcu za njegovu naklonost, jer mu je bez ikakve naknade poklonio određenu stvar. Nezahvalnost odnosno neblagodarnost poklonoprimac treba da bude gruba ili je reč o slučaju kada poklonoprimac učini krivično delo prema poklonodavcu. Ova nezahvalnost od strane poklonoprimca može biti upućena i licima koja su bliska poklonodavcu. Pošto se poklon raskine po ovim okolnostima, poklonodavac stiče pravo na povraćaj datog odnosno ima pravo na povraćaj novčane vrednosti tog predmeta ukoliko ga je poklonodavac otuđio.
Osiromašenje poklonodavca je nedostatak nužnih sredstava za život. Da bi se ugovor o poklonu raskinuo, neophodno je da postoji visok nivo osiromašenja, koje dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava. U ovom slučaju poklon raskida poklonoprimac.
U slučaju razvoda ili poništenja braka neophodno je da se napravi razlika između običnih i ostalih poklona. Obični pokloni se ne vraćaju (manji prigodni pokloni, koji su učinjeni tokom trajanja braka), a ostali pokloni (pokloni koji su u nesrazmeri sa vrednošću zajedničke imovine tj. pokloni su veće vrednosti) se mogu vratiti prema pravnim pravilima. Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
Opoziv ugovora o poklonu je moguć i u slučaju povrede prava trećih lica poklona, koja tada traže njegov raskid. U ovim situacijama treća lica mogu tražiti da ugovor o poklonu ne proizvede dejstvo u odnosu na njih same (nužni naslednici). Nužni nasledni deo predstavlja polovinu ili trećinu zakonskog naslednog dela tako da ostavilac (poklonodavac) u ovom delu ne sme raspolagati svojom imovinom tako da nužnim naslednicima povredi pravo koje Zakonom o nasleđivanju imaju, odnosno ako raspolaže nužni naslednici mogu sudski tražiti zaštitu svojih prava. Pored nužnih naslednika, raskid ugovora o poklonu je moguć ako njime su povređena prava trećih lica tj. ako poverilac ne može ostvariti svoje potraživanje iz imovine dužnika.
