Porodično pravo, u okviru kog se reguliše i roditeljsko pravo, je u domaćem zakonodavstvu uređeno Porodičnim zakonom. Roditeljsko pravo je pravo, ali i dužnost roditelja, da se staraju o detetu, njegovom vaspitanju, obrazovanju, zdravlju i zaštiti prava i najboljeg interesa deteta. Roditeljsko pravo obuhvata i pitanje načina viđanja maloletnog deteta. Način viđanja deteta se uređuje nakon razvoda roditelja ili njihovog razdvajanja. Viđanje deteta može da se odredi dvojako: sporazumom o vršenju roditeljskog prava (kod sporazumnog razvoda braka) ili odlukom suda (kod razvoda braka po tužbi).
Kada se sporazumom reguliše način viđanja deteta, roditelji dogovorno odlučuju o učestalosti viđanja deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Kada roditelji ne mogu da se dogovore o vršenju roditeljskog prava i načinu viđanja deteta, sud donosi odluku u skladu sa najboljim interesima deteta. Sud razmatra starost deteta, potrebe, način života, mogućnostima roditelja. Roditelj, tokom vremena, može tražiti promenu načina viđanja deteta, ukoliko dođe do promene okolnosti koje su bile bitne kod donošenja odluke o modalitetu viđanja deteta. Ukoliko roditelj ne poštuje određeni režim viđanja, sud može preduzeti određene mere u cilju poštovanja donete odluke.
Lice specijalizovano za porodično pravo (advokat za porodično pravo) pruža sve usluge vezano za vršenje roditeljskog prava, pa time i način viđanja deteta. Advokat za porodično pravo konsultuje roditelje oko svih zakonskih mogućnosti u pogledu vršenja roditeljskog prava, tumači zakone i pronalazi rešenje koje bi bilo u najboljem interesu deteta. Advokat za porodično pravo sastavlja sporazume, pokreće brakorazvodnu parnicu i zastupa stranke u sudskom postupku. Advokat za porodično pravo kontaktira sve nadležne institucije, koje su uključene u donošenje odluke o vršenju roditeljskog prava i načinu viđanja deteta. Advokat za porodično pravo može biti angažovan kod neispunjavanja obaveze izdržavanja deteta (alimentacija) i izmene svih odluka usled izmenjenih životnih okolnosti.
Primer sudske prakse, kroz presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž2 559/22 27.4.2023. godine, razmatra pitanje načina viđanja deteta (dece). Sudski postupak se vodio radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 21.12.2021. godine i žalbi tužene izjavljenoj protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 9.8.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 27.4.2023. godine. Presudom se odbija kao neosnovana žalba tužioca i tužene i potvrđuje presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 21.12.2021. godine, u drugom, četvrtom, petom, šestom i sedmom stavu izreke. Preinačuje se presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 21.12.2021. godine u trećem stavu izreke, tako što će se lični odnosi maloletne dece VV, rođenog dana …2007. godine, GG, rođenog dana …2009. godine i DD, rođenog dana …2012. godine sa tuženom – majkom BB iz … odvijati na sledeći način:
- Svaki utorak i četvrtak, posle završetka školskih obaveza do 21,00 čas, svaki drugi vikend, počev od petka posle škole do nedelje do 21,00 čas;
- Svaki državni i verski praznik naizmenično – ceo dan kod jednog, pa onda kod drugog roditelja;
- Deset dana zimskog školskog raspusta u kontinuitetu i to u neparnim kalendarskim godinama tokom prve polovine raspusta, a u parnim kalendarskim godinama tokom druge polovine raspusta;
- Trideset dana letnjeg školskog raspusta i to tako šta će u neparnim kalendarskim godinama navedeni period u kontinuitetu provoditi kod majke tokom jula meseca, dok će u parnim kalendarskim godinama navedeni period u kontinuitetu provoditi kod majke tokom avgusta meseca;
- Dan majčinog rođendana (…), dan rođendana bake po majci ĐĐ i majčinu Krsnu slavu Mitrovdan (8. novembar).
Odbija se kao neosnovana žalba tužene i potvrđuje rešenje drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 9.8.2022. godine. Odbija se kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Iz obrazloženja:
„Prvim stavom izreke pobijane presude razveden je brak zaključen dana 8.10.2006. godine između tužioca AA i tužene BB, upisan u matičnu knjigu venčanih koja se vodi za matično područje … pod tekućim brojem … za 2006. godinu, na osnovu odredbe člana 41 Porodičnog zakona Republike Srbije. Drugim stavom izreke zajednička deca parničnih stranaka maloletni VV, rođen dana …2007. godine, maloletni GG, rođen dana …2009. godine i maloletni DD, rođen dana …2012. godine povereni su tužiocu – ocu AA na samostalno vršenje roditeljskog prava. Trećim stavom izreke uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa tuženom – majkom BB, tako što će se isti odvijati na sledeći način – svaki utorak i četvrtak, posle završetka školskih obaveza do 21,00 čas, svaki drugi vikend, počev od petka posle škole do nedelje do 21,00 čas, svaki državni i verski praznik naizmenično, ceo dan kod jednog pa onda kod drugog roditelja, deset dana zimskog raspusta i mesec dana letnjeg školskog raspusta. Četvrtim stavom izreke obavezana je tužena da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnih VV, GG i DD plaća mesečno iznos od po 10.000,00 dinara za svako dete, što ukupno iznosi 30.000,00 dinara svakog 1. do 5. dana u mesecu za tekući mesec, počev od 13.8.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se ova presuda ne izmeni drugom sudskom odlukom, s tim da je dospele, a neisplaćene obaveze izdržavanja dužna da plati u roku od 15 dana od dana prijema presude uplatom zakonskom zastupniku maloletne dece – tužiocu AA, preko poštanske uputnice. Petim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje zajedničke maloletne dece parničnih stranaka plaća preko ukupno dosuđenih 30.000,00 dinara, do ukupno traženih 45.000,00 dinara. Šestim stavom izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se maloletna deca parničnih stranaka VV, GG i DD povere tuženoj – majci BB na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se obaveže tužilac AA da na ime izdržavanja maloletne dece plaća mesečno iznos po 14.000,00 dinara za izdržavanje maloletnih VV i GG, a 12.000,00 dinara za maloletnog DD počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće, sve dok postoje zakonski uslovi svakog 1. do 5. dana u mesecu za tekući mesec na račun majke – BB, te da se model viđanja maloletne dece sa ocem uredi na sledeći način- svaki drugi vikend, kada deca idu pre podne u školu, počev od petka u 19,00 časova do nedelje u 19,00 časova, utorkom i četvrtom kada deca pohađaju nastavu pre podne (u nedelji kada deca provode vikend sa ocem) u trajanju od 16,30 časova do 20,30 časova, a u nedelji kada deca pohađaju nastavu popodne, od završetka nastave do 21,00 čas, 30 dana letnjeg odmora i to tokom jula meseca u parnim godinama, a tokom avgusta meseca u neparnim, dok će majka provoditi 30 dana letnjeg raspusta u kontinuitetu tokom avgusta meseca u parnim godinama, a tokom jula meseca u neparnim, sedam dana zimskog odmora u kontinuitetu, novogodišnje praznike počev od prvog neradnog dana u 09,00 časova, pa do poslednjeg neradnog dana u 19,00 časova u neparnim godinama, kada prvi januar označava početak neparne godine, dok će majka provoditi novogodišnje praznike sa decom u parnim godinama, zatim božićne praznike počev od prvog neradnog dana u 09,00 časova do 19,00 časova poslednjeg neradnog dana u neparnim godinama, dok će majka provoditi Božić sa decom u parnim godinama, uskršnje praznike počev od 09,00 časova prvog neradnog dana do 19,00 časova poslednjeg neradnog dana u parnim godinama, dok će majka provoditi prvomajske praznike sa decom u neparnim godinama, Sretenje, Dan državnosti Srbije, u parnim godinama, dok će majka isto provoditi sa decom u neparnim godinama, parne rođendane maloletne dece i to na dan rođendana u periodu od 17,00 časova do 20,30 časova, odnosno od 09,00 časova do 20,30 časova ukoliko rođendan pada na vikend, očevu krsnu slavu Sveti Nikola deca će provoditi sa ocem u periodu od 20,00 časova od 19,00 časova, dok će majčinu krsnu slavu Mitrovdan deca provoditi sa majkom. Sedmim stavom izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 9.8.2022. godine odbijen je predlog tužene za određivanje privremene mere kojom je traženo da se izmeni rešenje ovoga suda P2 1364/19 od 17.1.2020. godine u prvom, drugom i trećem stavu izreke i maloletni GG, rođen …2009. godine poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se tužilac obaveže da na ime izdržavanja maloletnog GG plaća mesečno iznos od 8.000,00 dinara svakog 1. do 5. dana u mesecu za tekući mesec, na račun zakonske zastupnice majke BB, da se model viđanja maloletnog GG sa ocem uredi tako što će maloletna deca, svi zajedno boraviti kod oca, pa kod majke počev od petka posle škole do nedelje do 21 čas, naizmenično utorak i četvrtak zajedno kod oca, pa onda kod majke, naizmenično verski i državni praznici maloletna deca će zajedno boraviti kod oca, pa kod majke, po pola, naizmenično svake godine polovinu školskog raspusta, rođendan oca i očevu krsnu slavu.
Blagovremeno izjavljenim žalbama tužilac i tužena pobijali su prvostepenu presudu iz svih razloga propisanih odredbom članom 373 stav 1 Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 72/11….18/20) i to tužilac kako iz sadržine žalbe proizlazi u petom i sedmom stavu izreke, a tužena u drugom, trećem, četvrtom i šestom stavu izreke, kao i rešenje kojim je odlučeno o predlogu za određivanje privremene mere. Tužilac je troškove drugostepenog postupka tražio i opredelio, a tužena je dostavila odgovor na izjavljenu žalbu tužioca.
Ispitujući pravilnost prvostepene presude u pobijanom delu, saglasno ovlašćenjima predviđenim članom 386 Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa odredbom članom 202 Porodičnog zakona, Apelacioni sud je ocenio da je žalba tužioca neosnovana, a žalba tužene delimično osnovana.
U provedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačke 1, 2, 3, 5, 7 i 9 Zakona o parničnom postupku na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu odredbe člana 386 stav 3 istog zakona, a izreka prvostepene presude u potvrđujućem delu je jasna i u njenom obrazloženju su dati potpuni i neprotivrečni razlozi o bitnim činjenicama tako da se ona izjavljenim žalbama neosnovano pobija i zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 1 tačka 12 Zakona o parničnom postupku.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile brak dana 8.10.2006. godine i u braku imaju troje zajedničke dece – VV, rođenog dana …2007. godine, GG, rođenog dana …2009. godine i DD, rođenog dana …2012. godine.
Parnične stranke su sa zajedničkom decom živele u stanu čiji je vlasnik otac tužioca, a zajednica života između parničnih stranaka prekinuta je dana 31.5.2019. godine kada se tužena odselila kod svoje majke. Prema izveštaju psihologa „Logo centra za razvoj i igru“ od 23.8.2019. godine, petočlana porodica … dva puta je bila na razgovoru radi psihološkog savetovanja, jer su deca prolazila kroz težak period razvoda svojih roditelja. Kod dece je prisutan strah da jednog roditelja neće viđati i tužni su što više ne žive svi zajedno, ali je prisutna i fantazija o spajanju roditelja kao i mala doza neizvesnosti kod dece jer ne znaju gde će i sa kim živeti. Preporučen je nastavak pružanja adekvatne psihološke pomoći deci tokom razvoda.
Prema izveštaju stručnog tima Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Rakovica od 26.9.2019. godine deca ispoljavaju prisnost sa roditeljima i prijatnost prilikom boravka u domaćinstvu oba roditelja, što ukazuje da su podjednako vezana za oba roditelja. Kod oca je primećena veća toplina i spontanost u ponašanju prema deci, a deca su u razgovoru izrazila želju da im mesto življenja bude u stanu na …, a kao razlog su naveli blizinu škole, prijatelje i vršnjake sa kojima se druže. Utvrđeno je da oba roditelja raspolažu veštinama neophodnim za staranje o deci. Roditelji uvažavaju jedan drugog u roditeljskoj ulozi, ali im je trenutno komunikacija opterećena uzajamnim nepoverenjem. Nakon sprovedenog dijagnostičkog postupka, zaključeno je da otac adekvatno vrši svoju funkciju i da je u interesu maloletne dece da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, a da se sa majkom maloletna deca viđaju svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu od petka posle škole do nedelje u 21,00 čas, utorak i četvrtak posle škole do 21,00 čas, svaki verski i državni praznik od prvog do poslednjeg dana praznovanja po pola, prvu polovinu školskog raspusta, dan majčinog rođendana i dan rođendana bake ĐĐ i dan majčine slave, te da je u slučaju prolongiranja postupka potrebno maloletnu decu poveriti privremenom merom ocu, kao i regulisati model viđanja maloletne dece sa majkom na prethodno navedeni način.
Prema nalazu i mišljenju Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Rakovica od 31.12.2019. godine oba roditelja poseduju nužne kapacitete za poveravanje maloletne dece, a deca dobro funkcionišu u novonastalim okolnostima budući da svaki drugi vikend viđaju majku, kao i svakog utorka i četvrtka i da zbog poznatosti prostora, blizine drugara, maloletna deca žele da ostanu kod oca.
Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 17.1.2020. godine određena je privremena mera, pa su zajednička deca parničnih stranaka poverena ocu AA na brigu, čuvanje i vaspitanje koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, uređen je model viđanja maloletne dece sa majkom na način kako je predloženo mišljenjem organa starateljstva – Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Rakovica od 26.9.2019. godine i obavezana tužena da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje zajedničke maloletne dece mesečno plaća ukupan iznos od 22.000,00 dinara na račun zakonskog zastupnika oca AA. Odbijen je predlog sa određivanje privremene mere kojom bi tužena bila obavezana da na ime svog doprinosa za izdržavanje zajedničke maloletne dece plaća preko dosuđenog iznosa od 22.000,00 dinara ukupno, a do traženog iznosa od 36.000,00 dinara. Takođe je odbijen predlog tužene za određivanje privremene mere kojom bi zajednička maloletna deca bila poverena tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava i predlog da se obaveže tužilac da im na ime svog dela doprinosa za izdržavanje zajedničke maloletne dece plaća mesečno po 14.000,00 dinara za VV i GG i 12.000,00 dinara za DD.
Iz nalaza i mišljenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu – Odeljenje Rakovica od 8.12.2020. godine proizlazi da oba roditelja zadovoljavaju kriterijume roditeljske podobnosti, ali da s obzirom da otac vrši svoju roditeljsku ulogu adekvatno, u najboljem je interesu maloletne dece da budu poverena ocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, a da se viđanje sa majkom odvija prema sledećem modelu: prvi i treći vikend u mesecu počev od petka posle škole do nedelje do 21.00 čas, u toku radne nedelje utorkom i četvrtom posle škole do 21.00 čas, svaki verski i državni praznik od prvog do poslednjeg dana po pola, tako da prvu polovinu ove godine provode kod AA, a drugu polovinu kod BB, a naredne godine obrnuti i tako naizmenično, prvu polovinu svakog školskog raspusta, dan rođendana majke i bake po majci i dan majčine krsne slave.
Nakon izvršene terenske posete kod oba roditelja u prisustvu dece, stručni tim Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje Rakovica se dana 2.3.2021. godine izjasnio da je u postupku procene u svemu poštovao Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad, da uslovi stanovanja kod roditelja nisu detektovani kao suspektni, zbog čega nije bilo indikovano ponavljanje terenskih poseta, roditeljima je naznačena dužnost da vrše nadzor i kontrolu nad vaspitno-obrazovnim procesima dece, a od strane PP službe OŠ “…” organ starateljstva nije obavešten da postoji dodatna potreba za preduzimanjem aktivnosti iz domena rada organa starateljstva kada su u pitanju zajednička deca stranaka. Organ starateljstva je obavio razgovor sa decom koji je bio prilagođen uzrastu dece, uz poštovanje njihovih ličnih karakteristika, te je procenjeno da su deca u svojim iskazima autentična, te da se maloletnoj deci ne prepušta teret odluke o tome gde će živeti, već da na to odgovor daju stručna lica. Direktno pitanje o tome sa kojim roditeljima žele da žive se ne smara pitanjem koje je u najboljem interesu deteta, zbog čega se zaključak o tome gde deca žele da borave i sa kojim roditeljem donosi posredno – iz razgovora sa decom, koja su u konkretnom slučaju jednoglasno navela da im postojeća organizacija života prija i da su na nju naviknuta, zbog čega je organ starateljstva ostao pri mišljenju da zajedničku decu parničnih stranaka treba poveriti ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava.
Prema nalazu i mišljenju komisije Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” od 7.10.2021. godine oba roditelja poseduju kapacitete za vršenje roditeljskog prava, otac AA poseduje visok stepen motivacije, brižnosti i odgovornosti u odnosu sa decom, u potpunosti zadovoljava emocionalne i vaspitne potrebe dece, a deca su adaptirana na postojeći model funkcionisanja i nesmetano komuniciraju i odlaze kod majke. Stoga je dato mišljenje da je u najboljem interesu maloletnog VV, GG i DD da budu povereni ocu AA na samostalno vršenje roditeljskog prava. Majka BB je u prethodnom periodu imala oscilacije u odnosu sa decom, nakon toga je uspostavila adekvatniji i stabilniji odnos, trudi se da bude dostupna i spremna da radi sa decom, a deca su spremna za kontakt sa majkom u najširem modelu i u njihovom je najboljem interesu da majku viđaju svaki utorak i četvrtak posle završenih školskih obaveza do 21.00 čas, svaki drugi vikend počev od petka posle škole do nedelje do 21.00 čas, svaki državni i verski praznik naizmenično, ceo dan kod jednog i drugog roditelja, 10 dana zimskog raspusta i mesec dana letnjeg raspusta.
Tužilac živi u stanu površine 81 m2 koji je u vlasništvu njegovog oca, nema nepokretnosti na svoje ime, koristi automobil marke “Mitsubishi” 2006. godište, ima mesečne troškove stanovanja i to – 8.000,00 dinara za infostan, 5.000,00 dinara za struju, 500,00 dinara za korišćenje pomoćne prostorije, 650,00 dinara za održavanje zgrade, 2.500,00 dinara za kablovsku, internet i fiksni telefon, dok za hranu odeću, obuću i vannastavne aktivnosti dece (tekvondo) mesečno izdvaja 75.000,00 do 80.000,00 dinara. Udžbenike za sina VV za osmi razred osnovne škole platio je 12.000,00 dinara, a pripremnu nastavu koju VV pohađa za upis u srednju školu plaća zajedno sa suprugom u iznosu od 4.200,00 dinara. Udžbenike za sinove GG i DD nije plaćao, dok je za školski pribor za sva tri sina izdvojio oko 8.000,00 dinara na početku školske godine.
Tužilac je zaposlen u “…” i mesečno ostvaruje primanja od oko 75.000,00 dinara, povremeno se privatno angažuje i jednom u dve nedelje zaradi oko 100,00 evra. Otplaćuje kredit za kupovinu automobila marke “Subaru Forester”, a rata iznosi 21.000,00 dinara mesečno. Tužena je prodala navedeni automobil za 9.000,00 evra. Razliku između primanja i prihoda nadomešćuje pozajmicama od roditelja i sestre, a u “…” prima i 13 platu od koje vraća dugove.
Tužena je dana 8.4.2021. godine kupila stan površine 81 m2 u kome planira da živi sama sa decom (sredstvima dobijenim stambenim kreditom sa rokom otplate od 25 godina i sa mesečnom ratom kredita od 315,00 evra ). Tužena je vlasnik automobila marke “Reno Senik” 2004. godište, dok je vozilo marke “Subaru Forester” prodala u avgustu 2019. godine za 8.500,00 evra. Novac od prodaje automobila marke “Subaru Forester” iskoristila je za vraćanje dugova koje je imala zbog rada privatne radnje, za plaćanje računa i advokata. Ima troškove stanovanja i to za infostan 10.700,00 dinara, za struju 2.500,00 dinara, za kablovsku 1.500,00 dinara. Tužena je zaposlena u … i mesečno ostvaruje primanja u iznosu od oko 68.000,00 dinara, dodatno radi u igraonici “…” na radnom mestu učitelja u produženom boravku i mesečno ostvaruje zaradu u iznosu od 35.000,00 dinara i povremeno drži časove matematike i srpskog jezika po ceni od 800,00 dinara za dvočas (u periodu od dva meseca drži po jedan dvočas). Maloletna deca nasleđuju odeću i obuću jedan od drugog tako da se za kupovinu iste potroši mesečno oko 1.000,00 dinara za svo troje dece. Zajedno sa tužiocem plaća pripremnu nastavu za upis sina VV u srednju školu.
Bračna zajednica sa tužiocem prekinuta je dana 31.5.2019. godine, kada je tužena otišla da živi kod svoje majke, u februaru 2020. godine javila se privatnom psihijatru, a dana 11.7.2019. godine njen emotivni partner i prijatelj sa kojim je bila u vezi 6 godina pre zaključenja braka sa tužiocem, prijavio je tuženu policiji za uznemiravanje zbog toga što mu je za mesec dana poslala 16.000 sms poruka, pa je tužena u razgovoru sa policijom rekla da mu poruke više neće slati, ali je i posle toga ipak poslala još par poruka, a u decembru 2020. godine je opet počela da piše, ali je potom prestala.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, primenom odredbe člana 41 Porodičnog zakona prvostepeni sud je razveo brak parničnih stranaka.
Odluku o poveravanju maloletne dece prvostepeni sud je doneo primenom članova 6 stav 1, 61 stav 1 i 266 stav 1 Porodičnog zakona, a polazeći od nalaza i mišljenja Komsije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” posebno uzevši u obzir da otac poseduje visok stepen motivacije, privrženosti i odgovornosti u odnosu sa decom i da u potpunosti zadovoljava njihove emocionalne i vaspitne potrebe, da su deca adaptirana na postojeći model funkcionisanja i da nesmetano komuniciraju i odlaze kod majke, na osnovu čega je zaključio da je u najboljem interesu maloletne dece parničnih stranaka da budu poverena ocu, pritom posebno uzimajući u obzir mišljenje maloletne dece koja su se tokom postupka izjasnila da dobro funkcionišu u novonastalim okolnostima, da ne bi ništa menjali, da od prestanka zajednice života roditelja deca neprekidno žive kod oca i da su prilagođeni postojećoj životnoj organizaciji i životnom prostoru u stanu u kome su i ranije bili, a da otac ni u kom smislu ne osporava ulogu majke u odrastanju maloletne dece. Iz navedenih razloga i polazeći od mišljenja Komisije sudskih veštaka da majka sa decom uspostavlja adekvatniji i stabilniji odnos i da su deca spremna za kontakt sa majkom u najširem modelu, sud je odluku o modelu viđanja doneo na način kako je predložen od strane Komisije sudskih veštaka i odlučio kao u trećem stavu izreke pobijane presude.
Odluku o visini doprinosa za izdržavanje maloletne dece sud je doneo primenom odredbe člana 6 stav 1, 154 stav 1, 160, 161, 162 i 266 stav 1 Porodičnog zakona, pa je polazeći od utvrđenih potreba i uzrasta maloletnih poverilaca izdržavanja, njihove mesečne potrebe procenio na iznos od po 20.000,00 dinara za svako dete, te je sa druge strane ceneći mogućnosti tužene – dužnika izdržavanja, da mesečno ostvaruje primanja u iznosu od oko 68.000,00 dinara, da dodatno radi u igraonici “…” i ostvaruje zaradu u iznosu od 35.000,00 dinara, da povremeno drži časove po ceni od 800,00 dinara (jednom u dva meseca), da ima stambeni kredit sa rokom otplate od 25 godina i ratu kredita od 315,00 evra mesečno, da ima troškove infostana 10.700,00 dinara, za struju 2.500,00 dinara i za kablovsku 1.500,00 dinara, da nema nepokretnosti na svoje ime ocenio da je tužena u mogućnosti da u iznosu dosuđenom četvrtim stavom izreke od 30.000,00 dinara doprinosi izdržavanju maloletne dece, te da će taj iznos zajedno sa doprinosom tužioca biti dovoljan da podmiri mesečne potrebe maloletne dece, te je iz navedenih razloga preko dosuđenog, a do ukupno traženog iznosa od 45.000,00 dinara za svo troje dece, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.
Prema oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo i za svoju odluku u potvrđujućem delu dao dovoljne i jasne razloge koje u celosti prihvata i drugostepeni sud i shodno članu 396 stav 2 Zakona o parničnom postupku, na iste upućuje.
Odluka o vršenju roditeljskog prava doneta je na osnovu prihvaćenog mišljenja organa starateljstva – Gradskog centra za socijalni rad Beograd – Odeljenje Rakovica i nalaza i mišljenja komisije veštaka Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” iz Beograda datih na osnovu sagledavanja celokupne porodične situacije u kojoj maloletna deca parničnih stranaka žive, odnosa roditelja i dece, ocene roditeljskih kapaciteta parničnih stranaka, uz uvažavanje motivisanosti oba roditelja da samostalno vrše roditeljsko pravo, ali uz uvažavanje aktuelne porodičnu situaciju nastale zbog prekida bračne zajednice roditelja, pa je i prema stavu drugostepenog suda prvostepeni sud pravilno postupio kada je dato mišljenje – da je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, prihvatio prilikom odlučivanja. Prihvatajući navedena mišljenja organa starateljstva i Komisije referentne psihijatrijske klinike – i to posebnog odeljenja za brak i porodicu, prvostepeni sud je interes maloletne dece pravilno ocenio polazeći od njihovog uzrasta, želje da žive zajedno, u stanu na … u kome su i do tada živeli koji je u blizini njihove škole, prijatelja i vršnjaka sa kojima se druže, posebno ceneći da otac ne osporava ulogu majke u odrastanju dece, da deca nesmetano komuniciraju sa majkom i kod nje odlaze i da su prilagođeni postojećoj životnoj organizaciji (uređen privremenom merom) i životnom prostoru, pa je i prema oceni drugostepenog suda, a protivno žalbi tužene, odluka o poveravanju maloletne dece doneta pravilnom primenom materijalnog prava.
Sledom navedenog, neosnovano se žalbom tužene ukazuje da tokom prvostepenog postupka maloletna deca parničnih stranaka nisu dala izjavu na zapisnik, niti ih je iko pitao sa kojim roditeljem bi živeli, s obzirom da je prvostepeni sud suprotno žalbenim navodima tokom postupka u svemu pravilno primenio odredbu člana 65 stav 3 Porodičnog zakona poštujući obavezu posvećivanja dužne pažnje mišljenju dece po pitanju donošenja odluke o njihovom poveravanju jednom od roditelja nakon prestanka zajednice života.
Naime, iz izveštaja stručnog tima organa starateljstva proizlazi nedvosmislen zaključak da su deca u razgovoru izrazila želju da im mesto življenja bude u stanu na …, iznoseći pri tom i razloge koji su ih opredelili za ovakvo mišljenje, a isto je u svemu izneto u skladu sa odredbom člana 65 stav 6 Porodičnog zakona kojim je propisano da sud utvrđuje mišljenje deteta u saradnji sa školskim psihologom, odnosno organom starateljstva, porodičnim savetovalištem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodičnim odnosima, budući da je organ starateljstva u izjašnjenju od 2.3.2021. godine naveo da je razgovor sa decom bio prilagođen pre svega njihovom uzrastu, karakteristikama njihove ličnosti, a da se pri tom deci ne prepušta teret odluke o tome gde će živeti, već da se direktno pitanje o tome sa kojim roditeljem žele da žive ne smatra pitanjem koje je u najboljem interesu deteta, jer deca na ovo pitanje odgovaraju posredno – kroz razgovor, a u konkretnom slučaju su jednoglasno navela da im postojeća organizacija života prija i da su na nju naviknuta. Stoga i prema oceni drugostepenog suda insistiranje žalbe na postupku i proceduri direktnog postavljanja pitanja, koja zakonom nije ni propisana kao obavezna, ne bi bilo u najboljem interesu dece u aktuelnoj porodičnoj situaciji u kojoj su, prema izvedenim dokazima, deca prolazila kroz težak period razvoda svojih roditelja, te bi u prisustvu kod njih postojećih emocija neizvesnosti i tuge, davanje izjave na zapisnik pred sudom bilo nesrazmerno sredstvo s obzirom da nakon više opservacija stručnih institucija nije izneta ni jedna sumnja u pogledu autentičnosti iznetog mišljenja dece – da žele da žive u stanu na …, niti je konstatovano njihovo dvoumljenje o ovom pitanju. Stoga, način na koji je mišljenje dece utvrđeno u ovom sporu – posredno kroz razgovor u organu starateljstva, protivno navodima žalbe, govori u prilog ostvarenja najboljeg interesa dece – koji podrazumeva otklanjanje i najmanje mogućnosti da se kod dece stvori osećaja da moraju da se opredele na čiju stranu treba da stanu, već da se naprotiv, kod njih izgradi osećaj da i pored razvoda roditelja odrastaju uz prisustvo oba roditelja koji međusobno sarađuju i ne traže od dece da se opredeljuju na bilo čiju stranu.
Odluka suda o poveravanju maloletne dece ocu zasnovana je i na mišljenju specijalizovane ustanove za brak i porodicu, pa se žalbom tužene neosnovano ukazuje da je komisija bila sastavljena od veštaka koji nisu adekvatne specijalnosti. U konkretnom slučaju komisija je bila sastavljena od strane sudskih veštaka zaposlenih na Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u posebnom odeljenju za brak i porodicu, a članovi komisije veštaci prim. dr Borjana Savić specijalista psihijatrije, porodični psihoterapeut, dr Aleksandar Đerić specijalista psihijatrije i Zorana Filipović specijalista medicinske psihologije, porodični psihoterapeut, pa je i prema oceni drugostepenog suda dato mišljenje komisije i sa aspekta specijalnosti njenih članova i zbog sveobuhvatnosti datog nalaza i mišljenja odgovarajuće dokazno sredstvo o ovim spornim okolnostima, koje iznetim primedbama tužene tokom prvostepenog postupka, a ni žalbenim navodima – nije dovedeno u sumnju, zbog čega je i pravilan zaključak suda da su bitne činjenice od kojih zavisi procena roditeljskih kapaciteta i najboljeg interesa maloletne dece u konkretnom slučaju dovoljno rasvetljene, pa je pravilno odlučeno o poveravanju maloletne dece usvajanjem tužbenog zahteva i odbijanjem protivtužbenog zahteva.
Pravilna je i odluka prvostepenog suda u pogledu visine obaveze tužene da doprinosi izdržavanju maloletne dece, jer je doneta u skladu sa kriterijumima propisanim Porodičnim zakonom, uz uvažavanje potreba maloletne dece – poverilaca izdržavanja, ali i mogućnosti tužene – majke koja je u stalnom radnom odnosu, koja ostvaruje i dodatne prihode i nema obaveze izdržavanja prema drugim licima, pa dosuđen iznos uz doprinos tužioca – oca kako u novcu, tako i kroz rad, brigu i staranje o deci omogućiće nivo životnog standarda maloletnih sinova parničnih stranaka kakav uživa i tužena – dužnik izdržavanja, a pri tom neće biti dovedena u pitanje njena egzistencija (i pored obaveze isplate kredita), budući da je roditelj dužan da svoje potrebe podredi deci.
Sledom navedenog neosnovano se žalbama parničnih stranaka pobija odluka o visini doprinosa tužene za izdržavanje troje maloletne dece, jer je prvostepeni sud, polazeći od iscrpnih i detaljnih iskaza parničnih stranaka saslušanih na sve bitne okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini izdržavanja, te na osnovu javnih isprava kojima je utvrdio imovno stanje poverilaca i dužnika izdržavanja, po oceni drugostepenog suda pravilno primenio odredbu člana 8 Zakona o parničnom postupku, savesnom i brižljivom ocenom svakog dokaza zasebno i svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, po svom uverenju uzeo kao dokazne činjenice koje su shodno odredbama člana 160 stav 2 Porodičnog zakona od značaja za odmeravanje doprinosa roditelja sa kojim deca ne žive, njihovom izdržavanju. Stoga se žalbom tužioca neosnovano ukazuje da je prvostepeni sud nepravilno utvrdio visinu izdržavanja pošto iz objektivnog i preciznog iskaza tužioca sledi da su ukupni mesečni izdaci za decu 90.000,00 dinara, a ne kako je sud utvrdio 60.000,00 dinara, budući da je sud svoju odluku o potrebnim sredstvima za izdržavanje zasnovao ne samo na iskazu tužioca, već i na rezultatima celokupnog postupka, dakle uzimajući u obzir i iskaz tužene koja se u pogledu troškova odeće i obuće za maloletnu decu izjasnila na drugačiji način, pa je logično da je sud i ovaj iskaz uzeo u obzir, pogotovo što je tužena izjavila da njihova deca jedan od drugog nasleđuju odeću, a što je i životno uverljivo u situaciji kada se radi o dečacima koji su jedan od drugog stariji dve do tri godine.
Neosnovano se žalbom tužioca ukazuje da je prvostepeni sud propustio da utvrdi nivo životnog standarda tužene (tvrdnjom da ostvaruje zaradu od 103.000,00 dinara mesečno) i da zbog boravka dece od 85% vremena kod oca, majka treba većom sumom novca da doprinosi njihovom izdržavanju, s obzirom da se dosuđenim iznosima, imajući u vidu minimalno propisane od strane nadležnog ministarstva, a uzimajući u obzir životni standard majke, njene prihode i rashode i način života u potpunosti adekvatno i prikladno uzrastu i potrebama maloletne dece obezbeđuju potrebna sredstva za izdržavanje maloletnih poverilaca, na način koji je u skladu sa životnim standardom tužene kao dužnika izdržavanja, saglasno odredbama člana 162 stav 3 Porodičnog zakona.
Međutim, osnovano se žalbom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu odluke kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa tužene sa maloletnom decom.
Polazeći od odredaba člana 6 stav 1, 61 stav 1 i 266 stav 1 Porodičnog zakona, prema oceni drugostepenog suda, u najboljem je interesu maloletnih sinova parničnih stranaka da vreme koje će provoditi sa tuženom – majkom tokom školskih raspusta bude precizno navedeno, kako je to i predloženo od strane organa starateljstva, a sve u cilju izbegavanja i najmanje sumnje da bi zbog poremećenih partnerskih odnosa zajednička deca bila uskraćena za održavanje kontinuirane veze sa majkom i stvaranje eventualno konfliktnih situacija u tumačenju prvostepenom presudom uređenog modela da deca provode sa majkom 10 dana zimskog raspusta i 30 dana letnjeg raspusta, bez preciznog navođenja o kom periodu se radi. Stoga je drugostepeni sud, polazeći od mišljenja organa starateljstva i mišljenja komisije Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, u navedenom delu prvostepenu presudu preinačio, tako što je odredio da će maloletna deca parničnih stranaka provoditi sa tuženom – majkom svaki utorak i četvrtak, posle završetka školskih obaveza do 21,00 čas, svaki drugi vikend, počev od petka posle škole do nedelje do 21,00 čas; svaki državni i verski praznik naizmenično – ceo dan kod jednog, pa onda kod drugog roditelja; deset dana zimskog školskog raspusta u kontinuitetu i to u neparnim kalendarskim godinama tokom prve polovine raspusta, a u parnim kalendarskim godinama tokom druge polovine raspusta; trideset dana letnjeg školskog raspusta i to tako šta će u neparnim kalendarskim godinama navedeni period u kontinuitetu provoditi kod majke tokom jula meseca, dok će u parnim kalendarskim godinama navedeni period u kontinuitetu provoditi kod majke tokom avgusta meseca; dan majčinog rođendana (20. januar), dan rođendana bake po majci ĐĐ i majčinu Krsnu slavu Mitrovdan (8. novembar).
Pravilno je prvostepeni sud odlučio o troškovima postupka pravilnom primenom odredbe člana 207 Porodičnog zakona, a žalbom tuženog se neosnovano ukazuje da je postupak prolongiran krivicom tužene, jer je usvajanje dokaznih predloga tužene kako bi se pravilno procenili roditeljski kapaciteti parničnih stranaka, svakako u najboljem interesu dece.
Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 390 stav 1 u vezi sa odredbom člana 387 tačka 2 i primenom člana 401 tačka 2 Zakona o parničnom postupku doneta je odluka sadržana u prvom stavu izreke ove presude, a primenom odredbe člana 394 tačka 4 u vezi sa odredbom člana 387 tačka 5 Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka sadržana u drugom stavu izreke ove presude.
Ispitujući pravilnost žalbenog rešenja saglasno ovlašćenjima propisanih članom 386 u vezi sa članom 402 Zakona o parničnom postupku i članom 202 Porodičnog zakona, Apelacioni sud je ocenio da je žalba tužene neosnovana.
U postupku donošenja žalbenog rešenja nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačke 1, 2, 3, 5 7 i 9 Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Zakonitost i pravilnost pobijane odluke se sa sigurnošću mogu ispitati, budući da su u njenom obrazloženju dati potpuni i jasni razlozi o bitnim činjenicama, koji ne protivreče sadržini dokaza u spisima, pa se žalbom tužene neosnovano ukazuje na povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 1 tačka 12 Zakona o parničnom postupku.
Prema obrazloženju pobijanog rešenja, tužena je dana 8.4.2022. godine (nakon što je dana 21.12.2021. godine glavna rasprava u ovom sporu zaključena i doneta prvostepena presuda) podnela predlog za određivanje privremene mere koji je zasnovan na činjenici da je od dana presuđenja došlo do promene činjeničnog stanja u pogledu želje maloletnog GG, jer je isti izrazio želju da živi kod majke, a za svoje navode je kao dokaz priložila izveštaj o pregledu i uslugama prof. Dr … od 13.4.2022. godine.
Prvostepeni sud je pobijanu odluku doneo polazeći od nalaza i mišljenja komisije Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr. Laza Lazarević” od 7.10.2021. godine, ocenivši da je u najboljem interesu maloletne dece, s obzirom na njihov uzrast, pol, emocionalne i razvojne potrebe, a pritom ceneći i motivisanost oba roditelja da se staraju o zajedničkoj deci samostalno, da budu poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Navedeno stoga što otac poseduje visok stepen motivacije, brižnost i odgovornost i u odnosu sa zajedničkim sinovima i u potpunosti zadovoljava njihove emocionalne i vaspitne potrebe, a maloletni GG zajedno sa braćom VV i DD, adaptiran je na postojeći model funkcionisanja i nesmetano komunicira i odlazi kod majke, zbog čega je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se maloletni GG privremenom merom poveri majci, pa je primenom odredaba člana 447, 449 i 460 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, predlog odbio nalazeći da za usvajanje istog nisu ispunjeni uslovi. Prilikom donošenja odluke prvostepeni sud je imao u vidu izveštaj o pregledu i uslugama prof. Dr … od 13.4.2022. godine, ali je ocenio da isti nije od uticaja na donošenje drugačije odluke stoga što je veštačenjem od strane komisije Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević“, koja je sastavljena od specijalista svih relevantnih struka, a koje je dato nakon sveobuhvatne analize medicinske dokumentacije, nalaza i mišljenja organa starateljstva, kao i neposrednog pregleda i psihološkog ispitivanja kako parničnih stranaka tako i njihove maloletne zajedničke dece, ovaj dokaz bio presudan za donošenje odluke.
Prema oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo i za svoju odluku kojom je odbio predlog za određivanje privremene mere dao dovoljne i jasne razloge koje u celosti prihvata i drugostepeni sud.
Prema odredbi člana 372 Zakona o parničnom postupku u žalbi ne mogu da se iznose nove činjenice i predlažu novi dokazi, osim ako podnosilac žalbe učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da ih iznese, odnosno predloži do zaključenja glavne rasprave.
Pravnosnažnost presude se prema odredbi člana 360 stav 3 Zakona o parničnom postupku vezuje za činjenično stanje utvrđeno do zaključenja glavne rasprave.
Polazeći od citiranih odredaba Zakona o parničnom postupku čija primena nije isključena procesnim odredbama Porodičnog zakona, te od sadržinom pravne zaštite koju je tužena predlogom za određivanje privremene mere tražila i činjenica na kojima je predlog zasnovan, proizlazi da je zahtev zasnovan na činjenici koja nije postojala u vreme zaključenja glavne rasprave, već je nastala četiri meseca nakon zaključenja iste, pa se o toj novonastaloj činjenici koja nije postojala u vreme zaključenja glavne rasprave ne može u ovom postupku raspravljati niti se može smatrati novom činjenicom u smislu citirane odredbe člana 372 Zakona o parničnom postupku. Kako su sve činjenice na koje se tužena u predlogu poziva vremenski nastale posle zaključenja glavne rasprave, iste nisu mogle biti predmet ocene u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja koje je bilo od značaja za odlučivanje u prvostepenom, a time ni u drugostepenom postupku, pa ne mogu biti od uticaja ni na pravilnost pobijane odluke. Stoga zahtevi zasnovani na navedenim činjenicama mogu biti samo predmet novog postupka za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava i modelu viđanja maloletnog GG sa tuženom – majkom.
Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je prilikom ocene najboljeg interesa maloletnog GG imao u vidu mišljenje organa starateljstva i komisije Klinike za psihijatriju “Dr Laza Lazarević“ i u dovoljnoj meri je u tada aktuelnoj situaciji ispitao roditeljske kapacitete parničnih stranaka, uzeo u obzir pravilno iskazano mišljenje deteta u smislu člana 65 Porodičnog zakona, pa se žalbom neosnovano ukazuje da se radi o dokazima koji nisu odgovarajući u smislu vremena njihovog izvođenja, što je posebno bez uticaja kada se ima u vidu da je mišljenje Klinike “Dr Laza Lazarević“ dato svega dva meseca pre zaključenja glavne rasprave.
Tačno je da se u porodičnim odnosima odluke suda mogu menjati, ali ne mimo činjenica postojećih u vreme zaključenja glavne rasprave. Čak i kada se navedeno procesno ograničenje sagleda u svetlu najboljeg interesa deteta, prema oceni drugostepenog suda u konkretnom slučaju pobijana odluka jeste doneta u cilju ostvarenja najboljeg interesa maloletnog GG koji interes u konkretnom slučaju podrazumeva izvesnost u vremenu predvidive i stabilne organizacije života deteta usled teškoća nastalih na planu roditeljske saradnje. Novonastala porodična situacija izazvana prekidom bračne zajednice roditelja, izostanak sporazuma o pitanjima važnim za život deteta, različito viđenje njegove budućnosti, odnosno sa kojim će roditeljem živeti i gde, i koje će biti njegovo prebivalište zahteva donošenje rešenja kojim se okončava neizvesnost o svim navedenim pitanjima, a opet sa druge strane ostavljena je i mogućnost izmene odluke o poveravanju u nekom drugom postupku.
Na osnovu izloženog, pravilno je prvostepeni sud primenio odredbi članova 447, 449 i 460 Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Službeni glasnik RS“, br.106/15 … 9/20) odbio kao neosnovan predlog tužene za određivanje privremene mere, zbog čega je primenom odredbi člana 401 tačka 2 Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud navedenu odluku potvrdio odlukom sadržanom u trećem stavu izreke ove presude.
Kako tužilac nije uspeo u žalbenom postupku, to je njegov zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen kao neosnovan primenom člana 165 stav 1 u vezi sa članom 153 Zakona o parničnom postupku odlukom sadržanom u četvrtom stavu izreke ove presude.“
Izvor: Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 559/22 27.4.2023. godine.
