Razvod braka se, prema Porodičnom zakonu, definiše kao prestanak bračne zajednice do koje dolazi ukoliko su „bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika“. Razvod braka može biti sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi. U oba slučaja za razvod braka se rešavaju najvažnija pitanja vezana za bračnu zajednicu i porodicu, kao što su roditeljska prava i deoba zajedničke imovine supružnika.
Sporazumni razvod braka je razvod braka kod kog postoji saglasnost supružnika da se razvedu. Sporazumni razvod braka se javlja u slučaju kada se postupak prekida braka pokreće predlogom za sporazumni razvod braka. Sporazumni razvod braka je moguć samo ako supružnici zaključe sporazumni predlog u pisanoj formi, odnosno sačine pismeni sporazum o razvodu. Sporazumni razvod braka, shodno zakonu, sadrži i sporazum o vršenju roditeljskog prava, kao i sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine.
Razvod braka po tužbi je prisutan kada ne postoji saglasnost između supružnika o okončanju bračne zajednice i ostalim važnim pitanjima koja su vezana za razvod braka. Razvod braka po tužbi se pokreće podnošenjem tužbe za razvod braka mesno nadležnom sudu. Tužba za razvod braka je zahtev jednog od supružnika upućen sudu koji će svojom presudom proglasiti prestanak bračne zajednice. Tužba za razvod braka je inicijalni akt kojim se pokreće sudski postupak u slučaju prisutnog razvoda braka po tužbi. Ono što je karakteristično za razvod braka po tužbi je da se deoba imovine supružnika vodi u zasebnom, parničnom postupku.
Prema Porodičnom zakonu, razlikuje se posebna i zajednička imovina supružnika. Posebna imovina, prema Porodičnom zakonu, se određuje kao sva ona imovina koju jedan supružnik ima u trenutku zaključenja braka kao već stečenu imovinu, potom i imovina koju je stekao tokom trajanja braka na osnovu besteretnog sticanja (putem poklona ili nasleđivanjem u toku trajanja bračne zajednice), kao i ona imovina koju je stekao na osnovu izvršene deobe zajedničke imovine. Zajedničkom imovinom se naziva sva ona imovina supružnika koju su oni stekli tokom trajanja bračne zajednice. Zajedničku imovinu supružnika konstituišu dva elementa – rad i postojanje bračne (vanbračne) zajednice. Upravljanje i raspolaganje zajedničkom imovinom supružnika je takvo da oni zajednički upravljaju, raspolažu i odlučuju o zajedničkoj imovini. Svaki supružnik ima udeo u zajedničkoj imovini, budući da je ona zajednički stečena tokom trajanja bračne zajednice, ali taj pojedinačni udeo nije određen.
Pitanje vezano za posebnu i zajedničku bračnu imovinu je posebno važno pravilno definisati (vreme i osnov sticanja imovine supružnika) kod brakorazvodnih parnica.
Kod svih pravnih pitanja vezanih za razvod braka (sporazumni razvod braka ili razvod braka po tužbi), potrebnu pravnu pomoć pruža advokat za razvod braka. Kada je u pitanju sporazumni razvod braka, advokat za razvod braka sastavlja sporazum o razvodu, vršenju roditeljskog prava i deobi imovine supružnika. Ukoliko se radi o razvodu braka po tužbi, advokat za razvod braka podnosi tužbu i zastupa supružnika tokom brakorazvodne parnice. Ukoliko se povede spor oko podele imovine supružnika, advokat za razvod braka prikuplja svu potrebnu dokumentaciju vezanu za posebnu i zajedničku imovinu supružnika, vodeći računa o vremenu i načinu sticanja imovine. U sudskom postupku za podelu zajedničke imovine supružnika, advokat za razvod braka podnosi tužbu, sve dokaze i zastupa stranku tokom postupka. Po potrebi, advokat za razvod braka može angažovati i određena stručna lica, koja bi dodatno dokazala vrednost imovine i okolnosti vezane za njeno sticanje. Ako se donese presuda o deobi imovine, advokat za razvod braka pomaže u sprovođenju te presude, uključujući prenos vlasništva ili prodaju zajedničke imovine. Ukoliko je presuda nezadovoljavajuća, advokat za razvod braka podnosi žalbe i zastupa stranku tokom žalbenog postupka.
Baveći se pitanjem podele zajedničke imovine supružnika i utvrđivanja posebne imovine, Apelacioni sud u Beogradu u parnici tužilje AA iz … protiv tuženog BB iz radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužilje, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Lazarevcu P 671/18 od 7.3.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 10.7.2024. godine, doneo je presudu Gž 3423/23 od 10.7.2024. godine kojom se odbija žalba tužioca kao neosnovana i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P 671/18 od 7.3.2023. godine u stavovima prvom, drugom, četvrtom i petom izreke, a ukida se rešenje sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Lazarevcu P 671/18 od 7.3.2023. godine i predmet u tom delu vraća istom sudu, na ponovno odlučivanje.
Obrazloženje:
„Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je po osnovu sticanja u vanbračnoj, a zatim i bračnoj zajednici sa pravnim prethodnikom, ocem tuženog BB iz …, postala suvlasnik sa udelom od 1/2 na nepokretnosti – porodičnoj stambenoj kući površine 61,36 m², spratnost P, postojećoj na k.p.br…, koja je upisana u LN … KO …, a koja kuća se sastoji od dnevnog boravka sa kuhinjom, hodnika i dve spavaće sobe, ostave, kupatila, terase i kotlarnice, te da je tuženi dužan trpeti i priznati da se bez njegovog daljeg obrazloženja tužilja upiše kao suvlasnik u katastru nepokretnosti sa suvlasničkim udelom od 1/2 opisane nepokretnosti, kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da na ime doprinosa uvećanju vrednosti imovine pravnog prethodnika tuženog – porodičnoj stambenoj kući površine 61,36 m², spratnost P, postojećoj na k.p.br…, koja je upisana u LN … KO …, a koja kuća se sastoji od dnevnog boravka sa kuhinjom, hodnika i dve spavaće sobe, ostave, kupatila, terase i kotlarnice, tužilji isplati iznos od 1.375.844,26 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.11.2022. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilje za oslobađanje od plaćanja troškova sudske takse. Stavom četvrtim izreke odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojim je tužilja tražila da se zabrani tuženom svako raspolaganje, otuđenje i opterećenje porodične stambene kuće koja se nalazi na k.p.br… KO … Stavom petim izreke obavezana je tužilja da tuženom plati na ime troškova parničnog postupka iznos od 182.450,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude, do isplate.
Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavila tužilja, iz svih zakonskih razloga, predviđenih odredbom člana 373. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Troškove drugostepenog postupka je opredeljeno tražila.
Tuženi je odgovorio na žalbu tužilje. Troškove drugostepenog postupka je opredeljeno tražio.
Ispitujući pravilnost pobijane presude, u okviru zakonskih ovlašćenja iz odredbe člana 386. Zakona o parničnom postupku-ZPP (“Službeni glasnik RS”, br.72/11, sa kasnijim izmenama i dopunama), Apelacioni sud je ocenio da je žalba tužilje delimično osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima u žalbi tužilje, nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP u odnosu na odluke iz stava prvog, drugog, četvrtog i petog izreke pobijane presude, budući da je izreka presude u tom delu jasna i razumljiva, da ne protivreči sama sebi, ni razlozima koji su dati u pogledu svih bitnih činjenica, a jasno proizlaze iz sadržine izvedenih dokaza, pa se zakonitost i pravilnost pobijane presude sa sigurnošću mogu ispitati.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa pravnim prethodnikom tuženog, njegovim ocem sada pok. VV, bila u vanbračnoj zajednici od 2008. godine, a u braku od 24.10.2011. godine. Otac tuženog je pre smrti pokrenuo postupak za razvod braka, koji je okončan pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 82/17 od 5.9.2017. godine kojom je utvrđeno da postoji osnov za razvod braka. Pre zasnivanja vanbračne zajednice sada pok. VV je kupio k.p. … KO …, na kojoj je započeo izgradnju objekta površine 61,36 m² i svojim radom i sredstvima od zarade koje je ostvarivao kao radnik Gradske čistoće u Beogradu i putem kredita ozidao je stambeni objekat, stavio ga pod krov i osposobio za stanovanje jednu prostoriju. Nakon zasnivanja vanbračne zajednice sa tužiljom, koja je isto tako imala zaradu od rada po restoranima, kao i kod trećih lica, tužilja je zajedno sa ocem tuženog vršila određena ulaganja radi opremanja kuće i upodobljavanja za stanovanje, i to određene zanatske radove na unutrašnjosti kuće, zatim izrade fasade, zatvaranja terase, postavljanja podstanice i uvođenja grejanja. Otac tuženog je pored zarade ostvario i određena sredstva od otpremnine, dok je tužilja stekla određena novčana sredstva prodajom stana u … u …, po osnovu ugovora o kupoprodaji od 14.7.2011. godine u iznosu od 25.000 grivni. Sada pok. VV imao je obustave od zarade po osnovu kredita kod Kontinental banke, kao i po osnovu postupka izvršenja koji je pokrenut pred prvostepenim sudom I 521/97, što je iskazano u njegovim obračunskim listama. Faktička bračna zajednica prestala je u julu 2014. godine, a otac tuženog je preminuo 2015. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke utvrđeno je da je na dan veštačenja građevinska vrednost stambenog objekta iznosila 2.293.073,77 dinara, za objekat površine 61,36 m². Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja i odredbi člana 171 stav 1, 177. i 180. Porodičnog zakona – PZ, prvostepeni sud je zaključio da su osnovni i eventualni tužbeni zahtevi tužilje neosnovani. Kako je u momentu zasnivanja vanbračne zajednice između tužilje i pravnog prethodnika tuženog sporni objekat bio izgrađen na k.p.br. … KO …, površine 61,36 m, te jedna prostorija unutar objekta opremljena za stanovanje, to prvostepeni sud nalazi da tužilja nema pravo na stvarnopravni udeo u sticanju ove nepokretnosti u traženom suvlasničkom udelu od 1/2, zbog čega je odbio osnovni tužbeni zahtev. U pogledu eventualnog tužbenog zahteva prvostepeni sud je zaključio da je tužilja svojim radom i sredstvima u određenom obimu učestvovala u daljem opremanju i privođenju nameni predmetnog stambenog objekta, pri čemu je doprinela izvođenju određenih radova i to postavljanja podova, instalacija u drugim delovima kuće, uvođenju grejanja i sl., ali i da tužilja nije dokazala u kom obimu je doprinela. Građevinskim veštačenjem utvrđena je građevinska vrednost stambenog objekta u iznosu od 2.293.073,77 dinara u novembru 2022. godine, ali tužilja nije dokazala visinu svojih primanja i ulaganja sredstava od prodaje stana u sporni stambeni objekat, na koji nalaz i mišljenje veštaka parnične stranke nisu imale primedbe.
Navedeno činjenično stanje utvrđeno je potpuno i pouzdano, pravilnom ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8 ZPP. Navodima u žalbi tužilje, kojima se ne predlažu novi dokazi u smislu člana 372. ZPP, utvrđeno činjenično stanje nije dovedeno u sumnju.
Neosnovano se navodima u žalbi tužilje ukazuje da prvostepeni sud nije izveo dokaz saslušanjem svedoka GG na okolnost izvođenja građevinskih radova na spornoj nepokretnosti, kao i svedoka DD na okolnost gradnje i uređivanja kuće zajedničkim sredstvima supružnika, iako nije rešenjem odbio ove dokazne predloge niti je punomoćnik tužilje odustao od ovih dokaznih predloga. Suprotno navodima u žalbi, prvostepeni sud je na ročištu održanom 29.9.2022. godine odbio predlog za izvođenje dokaza saslušanjem svedoka GG, dok je na ročištu 20.7.2022. godine tužilja odustala od saslušanja svedoka DD zbog zdravstvenog stanja svedoka, pa ove navode ne može sa uspehom isticati u žalbi.
Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbene zahteve tužilje. U pogledu osnovnog stvarno-pravnog zahteva tužilje prvostepeni sud je pravilno zaključio da je u momentu zasnivanja vanbračne zajednice između tužilje i sada pok. VV sporni stambeni objekat bio izgrađen i stavljen pod krov, sa osposobljenom jednom prostorijom za stanovanje, te da stoga, po stanovištu drugostepenog suda, isti predstavlja posebnu imovinu pravnog prethodnika tuženog u smislu člana 168. PZ.
Odredbom člana 170. PZ predviđeno je da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu (stav 1.). Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo udela u toj imovini srazmerno svom doprinosu (stav 2.). Odredbom člana 191. istog zakona predviđeno je da se na imovinske odnose vanbračnog partnera shodno primenjuju odredbe zakona o imovinskim odnosima supružnika (stav 2.).
Imajući u vidu navedene odredbe zakona, kao i činjenicu da je tokom prvostepenog postupka izveden dokaz veštačenjem od strane veštaka građevinske struke kojim je utvrđena građevinska vrednost objekta, na koji nalaz i mišljenje parnične stranke nisu imale primedbe, niti predloge za dopunskim veštačenjem, pravilno je prvostepeni sud, primenom pravila o teretu dokazivanja, zaključio da tužilja nije dokazala u kom obimu je tužilja učestvovala u daljem opremanju i privođenju nameni spornog stambenog objekta. Prvostepeni sud pravilno zaključuje da je iz iskaza saslušanih svedoka i same tužilje utvrđeno da je ona svojim sredstvima doprinela zajedno sa ocem tuženog izvođenju određenih radova, ali da s tim u vezi, i po nalaženju drugostepenog suda, nije dokazala u kom obimu je doprinela završetku stambenog objekta, odnosno da li su ti radovi investicioni i kolika je vrednost tih izvedenih radova. S tim u vezi, neosnovano se navodima u žalbi ukazuje da prvostepeni sud nije odredio prirodu ulaganja tužilje, da li su ta ulaganja znatna ili ne, kao i samu vrednost navedenih radova. Ovo stoga što tužilja koja je predložila veštačenje od strane veštaka građevinske struke, u predlogu za izvođenje tog dokaza nije naznačila predmet veštačenja, saglasno svojoj dužnosti predviđenoj odredbom člana 260. stav 1. ZPP, niti je na nalaz i mišljenje veštaka imala primedbi, odnosno tražila dopunsko veštačenje na okolnost da li su izvedeni radovi imali karakter investicionih radova, te da veštak opredeli vrednost tih radova, pa ove navode ne može sa uspehom isticati u drugostepenom postupku. Stoga je prvostepeni sud pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja odbio kako osnovni, tako i eventualni tužbeni zahtev, pri čemu je iz navedenih razloga bez značaja i žalbeni navod da tužilja nije dokazala visinu svojih prihoda i s tim u vezi, svoj doprinos u sticanju predmetne nepokretnosti.
Kako se ni ostalim navodima u žalbi tužilje zakonitost i pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju, a koje drugostepeni sud posebno ne obrazlaže saglasno ovlašćenju iz odredbe člana 396. ZPP, na osnovu člana 390. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke ove presude.
Potvrđena je, na osnovu odredbe člana 401. tačka 2. ZPP i odluka o troškovima parničnog postupka koja je doneta pravilnom primenom odredbi čl. 150, 153. i 154, a njihova visina pravilno je obračunata na osnovu Taksene i Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, saglasno čl. 277. i 324. ZOO.
Potvrđena je, primenom člana 401. tačka 2. ZPP i odluka kojim je odbijen predlog za određivanje privremene mere zabrane tuženom svakog raspolaganja, otuđenja i opterećenja porodične stambene kuće koja se nalazi na kp.br. … KO …, budući da nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 449. ZIO.
Međutim, osnovano se u žalbi tužilje ukazuje da je prilikom donošenja pobijanog rešenja kojim je odbijen zahtev tužilje za oslobađanje od plaćanja troškova sudske takse učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP. Ovo stoga što odluka u navedenom delu ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, zbog čega je sud mišljenja da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 168. ZPP. Tužilja osnovano u žalbi ističe da je punomoćnik tužilje dostavio dokaze na ročištu 05.11.2019. godine, da je tužilja korisnik socijalne pomoći i da se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji, bez rešenog stambenog pitanja, pri čemu prvostepeni sud ne daje nijedan konkretan razlog zbog čega smatra da dostavljeni dokazi ne opravdavaju donošenje odluke o oslobađanju tužilje od plaćanja troškova sudskih taksi. Imajući u vidu da su izostali razlozi prvostepenog suda za donošenje pobijanog rešenja, isto je moralo biti ukinuto, primenom člana 401. tačka 3. ZPP i predmet u tom delu vraćen na ponovno odlučivanje. Prvostepeni sud će oceniti priložene dokaze od strane tužilje i ponovo preispitati svoju odluku u pogledu ispunjenosti uslova predviđenih članom 168. ZPP za oslobađanje tužilje od plaćanja troškova sudskih taksi.
Odbijen je zahtev tužilje i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, budući da tužilja nije uspela u žalbenom postupku, osim u neznatnom delu koji se odnosi na njen zahtev za oslobađanje od plaćanja troškova sudskih taksi, dok odgovor na žalbu nije obavezna parnična radnja pa samim tim ni nužan trošak, primenom odredbi čl. 153, 154. i 165. ZPP.“
Izvor: Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3423/23 od 10.7.2024. godine
