Zakon o stanovanju kaže da nosilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini, dužan je da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Nosilac prava raspolaganja dužan je da omogući otkup stana pod uslovima propisanim ovim zakonom i bračnom drugu i deci rođenoj u braku i van braka, usvojenoj i pastorčadi, koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu, uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava, s tim što se saglasnost može dati samo jednom licu.
O otkupu stana zaključuje se ugovor. Obavezni elementi ugovora su: ugovorne strane, vreme i mesto zaključenja ugovora, podatke o stanu koji je predmet ugovora, cenu, izjavu vlasnika da daje bezuslovnu saglasnost za uknjižbu, izjavu kupca da prihvata hipoteku, uslove, način i rokove izvršenja ugovora, razloge za raskid ugovora.
Ugovor o otkupu stana zaključuje se u pismenoj formi, uz solemnizaciju ugovora kod nadležnog Javnog beležnika.
Povodom ugovora o otkupu stana u državnoj svojini postavljeno je pitanje na koje sledi i odgovor.
Pitanje: Da li javni beležnik može da potvrdi ugovor o otkupu stana iz državne svojine kada u ime Republike Srbije istupa pomoćnik ministra nadležnog za poslove finansija koji nema punomoćje u formi solemnizovane isprave ili javnobeležničkog zapisa, već rešenje kojim ga ministar nadležan za poslove finansija ovlašćuje za zaključenje takvih pravnih poslova?
O d g o v o r:
Ugovor o otkupu stana iz državne svojine u ime Republike Srbije mogu zaključiti:
1. ministar nadležan za poslove finansija;
2. državni sekretar u ministarstvu koje je nadležno za poslove finansija, a kojeg je ministar rešenjem ovlastio da može ispred ministarstva da preduzima takve radnje;
3. pomoćnik ministra nadležnog za poslove finansija kojeg je ministar rešenjem ovlastio da može ispred ministarstva da preduzima takve radnje.
O b r a z l o ž e nj e:
Otkup stana iz državne svojine uređen je članom 45b. Zakona o stanovanju („Sl. glasnik RS“, br. 50/92, 76/92, 84/92 – ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 – ispr., 48/94, 44/95 – dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 – dr. zakon, 99/2011 i 104/2016 – dr. zakon), koji je i dalje na snazi na osnovu člana 157. stav 1. tačka 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 104/2016).
Član 45b. Zakona o stanovanju iz 1992. godine predviđa da ugovore o otkupu stanova zaključuje ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Zakon o državnoj upravi („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014) u članu 23. propisuje da ministarstvom rukovodi ministar, koji predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva. Član 24. Zakona o državnoj upravi predviđa da ministarstvo može da ima jednog ili više državnih sekretara, koji za svoj rad odgovaraju ministru i Vladi. Državni sekretar pomaže ministru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi. Zakon o državnoj upravi u članu 24. Stav 2. predviđa da ministar ne može ovlastiti državnog sekretara za donošenje propisa, niti za glasanje na sednicama Vlade. Član 25. Zakona o državnoj upravi predviđa da ministarstvo ima pomoćnike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru, kao i da pomoćnik ministra rukovodi zaokruženom oblašću rada ministarstva za koju se obrazuje sektor.
Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, kojima je uređena organizacija državne uprave, može se zaključiti da je za zaključenje ugovora o otkupu stana u ime Republike Srbije ovlašćen ministar finansija, koji po zakonu predstavlja ministarstvo finansija. Međutim, ministar finansija može rešenjem ovlastiti državnog sekretara ili svog pomoćnika da u ime ministarstva zaključuje ugovore o otkupu stanova iz državne svojine. Na osnovu rešenja ministra, državni sekretar i pomoćnik stiču svojstvo ovlašćenog predstavnika državnog organa koji u ime države zaključuje određeni ugovor. Oni imaju položaj organa (zakonskog zastupnika) ministarstva kao ugovorne strane, te im stoga nije potrebno punomoćje koje bi im ministar dao u skladu s pravilima građanskog prava. Ukoliko bi pak nadležni ministar procenio da je za zaključenje takvog ugovora celishodno da se angažuje lice koje nije državni sekretar ili pomoćnik u ministarstvu, takvo lice bi moralo da dobije punomoćje u skladu s pravilima građanskog prava.
Izvor: Vebsajt Javnobeležničke komore Srbije, 03.08.2017.
