Zakonom o izvršenju i obezbeđenju uređuje se postupak u kome sudovi i javni izvršitelji prinudno namiruju potraživanja izvršnih poverilaca zasnovana na izvršnim i verodostojnim ispravama (izvršni postupak), postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja. Navedenim zakonom je određena zabrana raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja.
Nemaju pravno dejstvo akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja od dana donošenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenja o obezbeđenju.
Javni beležnik je dužan da odbije solemnizaciju ugovora o prometu nepokretnosti na kojoj postoji zabeležba rešenja o izvršenju.
Odredbom člana 19. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 106/2015 i 106/2016 – autentično tumačenje) propisana je zabrana raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja i određeno je da akti pravnog ili faktičkog raspolaganja predmetom izvršenja ili obezbeđenja nemaju pravno dejstvo od trenutka kad izvršni dužnik primi rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju.
Odredbom člana 156. stav 1. istog Zakona propisano je da od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije dozvoljeno da se u katastar nepokretnosti upiše promena prava svojine na nepokretnosti, niti koje drugo stvarno pravo zasnovano raspolaganjem vlasnika bez obzira kada je to raspolaganje učinjeno.
Shodno članu 53. stav 2. tačka 2) Zakona o javnom beležništvu (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 – dr. zakon, 93/2014 – dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015), javni beležnik je dužan da odbije obavi službenu radnju ako utvrdi da je radnja prema zakonu nedopuštena, ako sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno oštetila treće lice. Čak u slučaju da je ovakav ugovor greškom solemnizovan ne bi mogao biti uknjižen promet u Službi katastra nepokretnosti.
