Sve što je predmet nasleđivanja, bilo po osnovu zakona ili po osnovu testamenta, je zaostavština. Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava i obaveze koja su ostaviocu pripadala u trenutku njegove smrti.
Pokretanje postupka raspravljanja zaostavštine je
ostavinski postupak ili ostavinska rasprava.
Ostavinski postupak je po svojoj prirodi deklarativni postupak koji ima za cilj da se jedna neizvesna situacija razreši. Ostavinski postupak je vanparnični postupak. Svi elementi ostavinskog postupka su definisani Zakonom o vanparničnom postupku.
Za ostavinski postupak mesno je nadležan sud na čijem je području ostavilac u vreme smrti imao prebivalište, odnosno boravište (ostavinski sud), a ukoliko ostavilac nije iz republike Srbije, nadležan je sud na čijem se području nalazi pretežni deo njegove zaostavštine.
Ostavinski postupak može biti pokrenut sudskim putem ili ga može pokrenuti zainteresovana lica koja mogu obavestiti sud da je neko lice umrlo, što je za sud dovoljno da ostavinski postupak pokrene po službenoj dužnosti (načelo oficijelnosti). Ostavinski postupak vodi javni beležnik koji je sačinio smrtovnicu, ukoliko ostavinski sud donese rešenje kojim mu sprovođenje ostavinskog postupka poverava. Ostavinski postupak može pokrenuti advokat za ostavinu na osnovu punomoćja naslednika.
Kada se pokrene ostavinski postupak sud utvrđuje ko su naslednici testamenta, koju imovinu nasleđuju i koja prava im pripadaju iz zaostavštine.
Radnje, koje su vezane za ostavinski postupak, su usmerene na to da se utvrdi:
– da je ostavilac umro,
– da li ima imovinu,
– šta čini imovinu ostavioca,
– procena vrednosti imovine ostavioca,
– da li ostavilac ima dugova i njihova vrednost,
– da li je sačinjen testament,
– da li ostavilac ima naslednika.
Ukoliko se utvrdi da je ostavilac sačinio testament (pisani testament ili isprava o usmenom testamentu), on se dostavlja sudu zajedno sa smrtovnicom ostavioca i deo je procesnih radnji vezanih za ostavinski postupak. Ukoliko se utvrdi da, prema podacima iz smrtovnice, umrlo lice nema imovine, ostavinski sud obustavlja ostavinski postupak.
Ostavinski postupak podrazumeva nekoliko etapa vođenja ostavinskog postupka (postupka raspravljanja zaostavštine):
• pripremanje raspravljanja zaostavštine,
• popis i procena vrednosti zaostavštine,
• postupak ostavinskog suda (javnog beležnika) po prijemu smrtovnice,
• raspravljanje zaostavštine,
• donošenje sudskog rešenja o nasleđivanju.
Tokom ostavinskog postupka pozivaju se svi koji polažu pravo na nasleđe i zakonski i testamentarni naslednici. Na ostavinskom ročištu se raspravlja o svim pitanjima vezanim za nasleđe, pravu na nasleđe, veličini nasleđenog dela, kao i obavezama koje proističu iz nasleđa. Ukoliko se među naslednicima pojave sporne činjenice, ostavinski postupak se prekida i naslednici se upućuju da pokrenu sudski postupak radi utvrđenja spornih prava. Ako nema spora, imovina se podeli prema zakonskom pravu na nasleđe ili dogovoru, pri čemu su naslednici u obavezi da daju jasnu izjavu da li se primaju ili odriču nasleđa koja je neopoziva. Po utvrđivanju kome pripada pravo na nasleđe, sud donosi rešenje o nasleđivanju, čime se okončava ostavinski postupak. U slučaju da nije poznato da li ostavilac ima naslednika, sud će oglasom pozvati sve one koja polažu pravo na nasleđe da se prijave u roku od godinu dana. Ukoliko se ne prijavi nijedan naslednik, sud donosi rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.
Po zakonu se predviđa da ostavinski postupak bude efikasan i brz, kako bi naslednici što pre bili u mogućnosti da upravljaju nasleđenim dobrima. Ukoliko ostavinski postupak nije u skladu sa ovim načelom, Zakon o vanparničnom postupku predviđa mere za obezbeđenje zaostavštine i privremene mere kojima se obezbeđuju prava naslednika i legatara. Privremene mere za obezbeđenje zaostavštine su definisane odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ukoliko testamentom nije drukčije određeno. Ako su sudskim rešenjem određene mere za obezbeđenje zaostavštine, a usled odlaganja izazvanih žalbom postoji opasnost da se izvršenje ovih mera osujeti, sud će odlučiti da žalba ne zadržava izvršenje.
Advokat za ostavinu oko poslova pokretanja i vođenja ostavinskog postupka pruža sledeće pravne usluge: sastavljanja predloga za pokretanje ostavine, sastavljanje naslednih izjava i zastupanje na ostavinskim ročištima. Po punomoćju, procesne radnje vezane za ostavinski postupak, koje advokat za ostavinu dobija, obuhvataju usluge kao što su: podnošenje predloga za pokretanje ostavinskog postupka, preuzimanje ostavinskog rešenja, podnošenje pravnog leka, odricanje od prava na podnošenje pravnog leka.
