Korupcija je reč latinskog porekla, nastala od corruptio – „podmitljivost“, „potkupljivost“, ili „pokvarenost“. Pod korupcijom se smatra nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći u cilju sticanja sopstvene koristi.
U domaćem zakonodavstvu je problem korupcije pravno uokviren Zakonom o sprečavanju korupcije, kojim se uređuje pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije za sprečavanje korupcije, pravila o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, kumulacija javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera, postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje korupcije.
Sam zakon korupciju definiše kao odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.
Korupcija može biti veliki društveni problem, čije prisustvo uslovljava brojne negativne posledice, jer krši princip jednakosti svih građana pred zakonom i stvara sistem u kome su privilegovani ili oni sa dobrim vezama materijalno bolje obezbeđeni.
Pored domaćih zakonskih normi, od značaja su i međunarodni dokumenti kojima se sprečava pojava i negativno dejstvo korupcije, i to Krivičnopravna konvencija o korupciji Saveta Evrope i Dodatni protokol uz Krivičnopravnu konvenciju o korupciji. Pomenuta dokumenta su nametnula brojna pitanja u vezi korupcije, kao što su: inkriminisanje, podmićivanje u javnom i podmićivanje u privatnom sektoru; inkriminisanje ne samo podmićivanja domaćih već i stranih službenih lica; uvođenje odgovornosti pravnih lica za krivična dela korupcije; inkriminisanje podmićivanja domaćih i stranih arbitara, kao i domaćih i stranih porotnika; inkriminisanje trgovine uticajem; razmatranje uvođenja u krivično zakonodavstvo novog krivičnog dela „nezakonito bogaćenje“, ukoliko to nije u suprotnosti sa ustavno-pravnim poretkom zemlje potpisnice Krivičnopravne konvencije.
Poseban značaj u oblasti suzbijanja korupcije ima Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije. Kako borba protiv korupcije predstavlja veliki i ozbiljan problem za svaku državu, oformljena je Multidisciplinarna grupa za korupciju (GMCP) 1994. godine sa zadatkom da pripremi jednu ili više međunarodnih konvencija za suzbijanje korupcije.
U skladu sa postojećim međunarodnim Konvencijama, u najznačajnija krivična dela u vezi sa korupcijom, su:
- aktivno i pasivno podmićivanje službenih lica,
- aktivno i pasivno podmićivanje stranih službenih lica,
- podmićivanje u privatnom sektoru,
- trgovina uticajem,
- odgovornost pravnih lica za koruptivna krivična dela,
- pranje novca.
Komitet ministara Saveta Evrope je 1997. godine Rezolucijom usvojio 20 vodećih principa za borbu protiv korupcije. Konvenciju je SR Jugoslavija ratifikovala, a Srbija ponovo usvojila 2005. godine. U Rezoluciji se poseban akcenat stavlja na pitanja kao što su: inkriminisanje radnji koje predstavljaju korupciju, institucije, lica i organi zaduženi za sprečavanje korupcije, njenu nezavisnu istragu, nezavisno krivično gonjenje i nezavisno suđenje krivičnih dela, obezbeđivanje mera za zaplenu i oduzimanje imovinske koristi ostvarene vršenjem krivičnih dela korupcije, uspostavljanje najšire međunarodne saradnje u svim oblastima borbe protiv korupcije.
Rezolucijom je predviđeno stvaranje Grupe država protiv korupcije (GRECO). GRECO je telo čiji je zadatak da prati, putem procesa uzajamnog ocenjivanja, način i efikasnost sprovođenje „vodećih principa“ u borbi protiv korupcije i njihovu primenu u skladu sa Programom delovanja protiv korupcije. Da bi neko postao član grupe GRECO je da u celosti učestvuje u procesu uzajamnog ocenjivanja i da prihvati da bude ocenjen. 2003. godine su Srbija i Crna Gora postale član Grupe država za borbu protiv korupcije.
